Šta donose niže kamate na kreditne kartice i minus na računu

Nešto više od šest miliona ljudi u Srbiji koristi tekuće račune i ima na raspolaganju oko 45,2 milijarde dinara dozvoljenog prekoračenja, odnosno oko 385,9 miliona evra, pokazuju podaci Kreditnog biroa za decembar 2024. godine. Na tu sumu građani od 1. januara plaćaju nižu kamatu, pa će ih minus na računu, umesto 29 odsto, koliko je iznosio prošle godine, sada koštati 19,75 odsto.

Takođe, manja je cena zaduživanja i za korisnike kreditnih kartica, pa će tako nešto malo više od 917.000 građana, koliko ih prema podacima Kreditnog biroa ima ovu vrstu kartica, umesto 23 odsto, plaćati kamatu od 17,75 odsto.

 

Ovo pojeftinjenje omogućeno je Odlukom o privremenom ograničenju kamatnih stopa koju je donela Narodna banka Srbije (NBS) 23. decembra prošle godine. Stupila je na snagu 1. januara 2025, a važiće do usvajanja Predloga zakona o zaštiti korisnika finansijskih usluga, najkasnije do kraja 2025. godine.

Iako su prekoračenje po osnovu tekućeg računa i korišćenje kreditne kartice najskuplji oblici zaduživanja, veliki broj građana obilato koristi ove bankarske pozajmice. Centralna banka je u obrazloženju ove odluke navela da je cilj zaštita finansijske stabilnosti i životnog standarda građana, pre svega korisnika stambenih kredita, ali i korisnika ostalih bankarskih pozajmica.

Šta pokazuje računica

Analitičari Bloomberg Adrije izračunali su na osnovu podataka o predviđenim ograničenjima kamata i na konkretnim primerima kako će se to odraziti na zaduženja građana.

Tako su građani koji, na primer, imaju dozvoljenih 20.000 dinara prekoračenja na tekućem računu bankama ostavljali i do 6.000 dinara samo na ime kamata. S novim odredbama o ograničenju kamata, ovaj iznos mogao bi da se spusti na oko 4.000 dinara.

Depositphotos

 

Kada se radi o dozvoljenom i nedozvoljenom prekoračenju na platnom računu građana, kamata je dosad išla i do 29 odsto, da bi je NBS od 1. januara ograničila na 19,75 odsto. Tako će korisniku koji je svakog meseca prekoračio iznos za 20.000 dinara, sada u džepu ostati oko 2.000 dinara. Naime, godišnja kamata koju je do kraja 2024. plaćao banci na taj iznos i stopu od 29 odsto, iznosila je 5.800 dinara. Uz nove propise NBS i ograničenje kamate na 19,75 odsto, na ime kamate odlaziće oko 3.950 dinara, što je skoro 2.000 dinara manje.

 

Kreditne kartice takođe su jedan od skupljih bankarskih proizvoda, gde su kamatne stope išle i preko 22 odsto. Prema novim propisima NBS, one su od januara ograničene na 17,75 odsto. Analitičari Bloomberg Adrije uzeli su za primer kreditnu karticu na kojoj se koristi 50.000 dinara i izračunali da se banci na ime kamate od oko 22 odsto do sada plaćalo oko 11.110 dinara, a uz predviđeno smanjenje stope za više od četiri odsto ta suma sada se svela na oko 8.870 dinara.

 

Najveći efekat svakako je kod stambenih kredita, o čemu je Bloomberg Adria već pisala. Odlukom NBS previđeno je ograničenje kamatne stope od pet odsto na stambene kredite, što je nešto iznad dosadašnje gornje granice od 4,08 odsto, koju je na tom nivou privremenim merama NBS držala do kraja 2024. S druge strane, kako trenutna tržišna kamatna stopa na stambene kredite iznosi oko 5,74 odsto, to je ipak povoljnije.

Kada se sve to uzme u obzir, prema računici analitičara Bloomberg Adrije, za stambeni kredit od 80.000 evra mesečna rata pri kamati od 4,08 odsto iznosila je oko 488 evra, dok bi po tržišnoj (većoj) kamati iznosila 560 evra. S novim ograničenjem kamate na pet odsto mesečna rata ovog kredita od januara 2025. iznosi oko 527 evra.

 

Usklađivanje s evropskom Direktivom o potrošačkom kreditiranju

Inače, o izmeni Zakona o zaštiti korisnika finansijskih usluga i njegovim efektima govorila je i generalna sekretarka Udruženja banaka Srbije Marina Papadakis. Kako je ranije istakla za Bloombreg Adria TV, ovim zakonom se ograničavaju visine kamatnih stopa za stanovništvo i preduzetnike ne samo u segmentu stambenih kredita već i drugih bankarskih proizvoda. Ona je objasnila da se tako Srbija usklađuje s evropskom Direktivom o potrošačkom kreditiranju.

"Ta direktiva predviđa mogućnost uvođenja i takvih mera, odnosno uvodi obavezu za države članice da preduzmu sve što je potrebno kako bi se ograničila kamatna stopa u smislu da banke ne naplaćuju prekomerno visoke kamatne stope. Predviđa mogućnost uvođenja i administrativnih ograničenja, ali ne uvodi i obavezu. Počinje da se primenjuje na području EU 2026. godine. Mi ćemo biti prvi. U međuvremenu, evropska bankarska institucija je dobila zadatak da u trogodišnjem periodu od 2026. godine analizira pune efekte ove mere."