Ograničenje kamata NBS ide naruku prihodima banaka u Srbiji

Banke su imale  dobru 2024. godinu i to, rekla bih, prema svim merilima. Čak i kada gledamo širu sliku, u smislu banke u regionu i generalno u Evropi, bile su jedan od uspešnijih sektora, ne samo u pogledu profitabilnosti već i otpornosti i kontinuiteta poslovanja. Bankarski sektor u Srbiji već duži niz godina ima stabilnu poziciju i veći potencijal, u smislu kreditne aktivnosti u odnosu na ono što trenutno vidimo na domaćem tržištu.

Konkretno pokazatelji adekvatnosti kapitala su dvostruki u odnosu na propisane granice, što ide u prilog potencijalu bankarskog sektora da preuzima rizike, budući da svaki dinar kredita mora biti delimično pokriven određenim procentom regulatornog kapitala. To je trend koji godinama traje, jer su profitabilnost bankarskog sektora i dobra procena kreditnih rizika omogućili nadogradnju kapitala.

Likvidnost je pozamašna, usled rasta depozitne baze potpomognute većom štednjom, ali i većom bazom transakcionih depozita kako zarade rastu. To jeste s jedne strane pozitivno, jer banke imaju dovoljno novca da plasiraju dalje kredite. Ali s druge strane, više aktive u likvidnom obliku znači i suzdržavanje od preuzimanja rizika u slučaju da je dobra tražnja za kreditima, ali i moguću slabiju tražnju.

Međutim, pozamašne viškove likvidnosti su banke lepo iskoristile u prethodnom periodu visokih kamatnih stopa. Ako pogledamo bilanse banaka, u proseku su depoziti po osnovu potraživanja po osnovu repo transakcija (jednonedeljna potraživanja od Narodne banke Srbije (NBS)) iznosili oko 30 odsto potraživanja od stanovništva, ali su i nosila relativno dobru stopu.

Referentne kamate i stambeni krediti glavne promene u 2025.

Ne očekujem velika iznenađenja u bankarskom sektoru u 2025. godini. Očekujem da profitabilnost nastavi da bude dvocifrena, ali svakako ispod rekordnih 22 odsto koje smo videli na kraju trećeg tromesečja 2024. godine. Likvidnost i izvori finansiranja i dalje će biti podržani rastom depozita stanovništva, a ne vidimo ni nagli rast kreditnog rizika u sistemu, imajući u vidu očekivani rast srpske privrede.  

Na banke će svakako u 2025. godini uticati trend opadajućih kamatnih stopa, koji je već započet prošle godine. Očekujem i od Evropske centralne banke (ECB) i od NBS da u 2025. smanjuju svoje referentne kamate, čak od NBS možda i koji korak više, budući da smo imali sad već višemesečnu pauzu i da je kamatna stopa i dalje relativno visoka.

Bloomberg

Smanjenje kamatnih stopa ići će u pravcu nešto nižih prihoda od kamata, ali će oni biti podržani boljom kreditnom aktivnošću. Kreditna aktivnost se već u 2024. godini vratila na putanju rasta, plasmani stanovništvu su u novembru porasli za čak 10 odsto međugodišnje, a privredi za oko pet odsto.

Odluka NBS da ograniči kamatne stope, kao što smo već pisali, neće biti preterano ograničavajuća. Čak u ovom trenutku deluje povoljno na prihode banaka, budući da će se kamata na stambene kredite (a stambeni krediti su oko 20 odsto ukupnih plasmana) zapravo povećati na sve postojeće kredite koji su bili obuhvaćeni privremenom merom iz 2023. Prema privremenoj meri, kamatne stope na postojeće stambene kredite bile su ograničene na 4,08 odsto, dok će od početka 2025. biti ograničene na pet odsto, a očekuje se da i tržišna stopa do kraja 2025. dostigne otprilike pet odsto u skladu sa kretanjem euribora.  

Možda najzanimljiviji deo jeste kako će bankarski sektor uspeti da se prilagodi novom programu podrške mladima pri kupovini prvog stana. Matematika ne ide u prilog bankama, mada je regulativa prilagođena tako da ne pravi razliku između kredita sa učešćem od 20 i jedan odsto, barem po pitanju pondera rizika.

 

Budući da su stambeni krediti u principu dugoročni i relativno niskog kreditnog rizika, kao i da je prema planu maksimalni iznos kredita tek 100.000 evra ne isključujemo da će to određene banke prepoznati kao potencijal, pogotovo što u ovom trenutku mogu sebi dozvoliti nešto veće izlaganje rizicima. Naravno, domaće banke su u velikoj meri u stranom vlasništvu, pa je pitanje i kakva će biti percepcija matičnih banaka po pitanju ovih kredita. Zanimljivo je što se u kontekstu ovih kredita ne pominje NKOSK, koji bi u ovoj postavci mogao da ispolji svoju ulogu i olakša bankama odluku da učestvuju u programu.

Program obuhvata 5.500 stanova, što, kada prevedemo u iznose kredita sa učešćem od jedan odsto, bude oko 64 milijardi dinara (545 miliona evra) koje će bankarski sektor plasirati, naravno, prema scenariju da potražnja odgovori ponudi. Ako pogledamo trenutna potraživanja banaka po osnovu stambenih kredita (oko 620 milijardi dinara), novoodobreni krediti bi dodali oko 10 odsto postojećem portfelju, što nije zanemarljivo, ali nije ni lako izvodljivo od strane samo jedne banke, pogotovo zbog potrebne likvidnosti da se odobri ta masa kredita.