Nova ograničenja kamata donose uštedu za građane, evo koliko

Visoke kamatne stope bankarskih pozajmica već godinama zadaju muke građanima. Najveću glavobolju za zadužene predstavlja minus na kartici, posebno onaj nedozvoljeni, pa se na 20.000 dinara prekoračenja bankama ostavlja i do 6.000 dinara. S novim zakonom koji će ograničiti kamate ovaj iznos mogao bi da se spusti na 4.000 dinara.

Dva zakona regulišu ovu oblast, Zakon o izmenama i dopunama zakona o Narodnoj banci Srbije i Nacrt novog zakona o zaštiti korisnika finansijskih usluga, koji je ušao u skupštinsku proceduru i očekuje se da će do kraja godine biti usvojen. Tako bi građani od 1. januara barem malo mogli da odahnu zbog ograničenja kamatnih stopa.

Analitičari Bloomberg Adrije izračunali su na osnovu poznatih podataka o predviđenim ograničenjima kamata i na konkretnim primerima kako će se to odraziti na zaduženja građana.

Kako nova zakonska rešenja predviđaju da će se kod nedozvoljenog minusa na platnom računu građana sadašnja kamata, koja ide i do 29 odsto, ograničiti na 19,75 odsto, korisniku koji je svakog meseca prekoračio iznos za 20.000 dinara, u džepu će ostati oko 2.000 dinara. Naime, godišnja kamata koju plaća banci na taj iznos i stopu od 29 odsto iznosi 5.800 dinara. Uz nova zakonska rešenja i ograničenje kamate na, kako se očekuje, 19,75 odsto, na ime kamate odlaziće oko 3.950 dinara, što je skoro 2.000 dinara manje.

 

Kreditne kartice takođe su jedan od skupljih bankarskih proizvoda, gde kamatne stope idu i preko 22 odsto. Izmenama zakona one bi trebalo da budu ograničene na 17,75 odsto. Analitičari Bloomberg Adrije uzeli su za primer kreditnu karticu na kojoj se koristi 50.000 dinara i izračunali da se banci na ime kamate od 22 odsto plaća oko 11.110 dinara, a uz predviđeno smanjenje stope za više od četiri odsto ta suma svela bi se na oko 8.870 dinara.

 

Kada se radi o stambenim kreditima, kod njih je situacija malo drugačija. Novim zakonskim rešenjima previđeno je ograničenje kamatne stope od pet odsto na stambene kredite, što je ipak malo iznad sadašnje gornje granice od 4,08 odsto koju je na tom nivou privremenim merama "zakucala" NBS do kraja 2024. S druge strane, kako trenutna tržišna kamatna stopa na stambene kredite iznosi 5,74 odsto, to je ipak povoljnije.

Kada se sve to uzme u obzir, prema računici analitičara Bloomberg Adrije, za stambeni kredit od 80.000 evra sadašnja mesečna rata pri kamati od 4,08 odsto iznosi oko 488 evra, dok bi po tržišnoj (većoj) kamati iznosila 560 evra. S novim ograničenjem kamate na pet odsto mesečna rata ovog kredita iznosiće oko 527 evra.

 

O novim zakonskim rešenjima nedavno je govorila i guverner NBS Jorgovanka Tabaković. "Sada su u pripremi zakonska rešenja kojima planiramo da ograničimo maksimalni nivo kamatnih stopa koje banke mogu da ponude na pojedine kategorije kredita stanovništva. Na taj način doprinećemo većem raspoloživom dohotku građana, a istovremeno dodatno pojačati transmisiju mera monetarne politike putem kanala kamatne stope", istakla je guverner na predstavljanju najnovijeg Izveštaja o inflaciji polovinom novembra.

Najviše se uzimali keš krediti

Inače, obim novoodobrenih kredita stanovništvu u trećem tromesečju 2024. iznosio je 196,5 milijardi dinara i bio je za 48,6 odsto viši nego u istom periodu 2023. godine, navela je NBS u Izveštaju o inflaciji. Tome su doprineli, kako objašnjavaju, pre svega, gotovinski krediti, na koje se odnosilo 70 odsto novih kredita stanovništvu. "Sledeći po zastupljenosti bili su stambeni krediti, koji su činili 16 odsto novih kredita stanovništvu i čiji je obim povećan za 48 odsto međugodišnje."                      

Generalna sekretarka Udruženja banaka Srbije Marina Papadakis istakla je za Bloombreg Adria TV da se Nacrtom zakona o zaštiti korisnika finansijskih usluga koji treba da uđe u skupštinsku proceduru ograničavaju visine kamatnih stopa za stanovništvo i preduzetnike ne samo u segmentu stambenih kredita već i drugih bankarskih proizvoda. "Ovim zakonom se usklađujemo sa evropskom Direktivom o potrošačkom kreditiranju. Ta direktiva predviđa mogućnost uvođenja i takvih mera, odnosno uvodi obavezu za države članice da preduzmu sve što je potrebno kako bi se ograničila kamatna stopa u smislu da banke ne naplaćuju prekomerno visoke kamatne stope. Predviđa mogućnost uvođenja i administrativnih ograničenja, ali ne uvodi i obavezu. Ta direktiva počinje da se primenjuje na području EU 2026. godine. Mi ćemo biti prvi. U međuvremenu evropska bankarska institucija je dobila zadatak da u trogodišnjem periodu od 2026. godine analizira pune efekte ove mere."

  

U centralnoj banci objasnili su i da je stanovništvo povećalo tražnju za dinarskim gotovinskim kreditima i kreditima za refinansiranje, kao i devizno indeksiranim stambenim i potrošačkim kreditima. "Prema oceni banaka, rast tražnje je bio opredeljen potrebama za refinansiranjem postojećih kredita, kupovinom nepokretnosti, nabavkom trajnih potrošnih dobara, uz pozitivan uticaj viših zarada. Banke očekuju ublažavanje standarda i rast tražnje za kreditima u četvrtom tromesečju i kod privrede i kod stanovništva."

Bloomberg Adria

 

Takođe, u Izveštaju o inflaciji navodi se i da je nastavljeno popuštanje monetarne politike NBS rezultiralo daljim pojeftinjenjem novih dinarskih kredita, pa je tako kamatna stopa na dinarske kredite stanovništvu tokom trećeg tromesečja smanjena na 11,1 odsto u septembru, a prosečna kamatna stopa na dinarske kredite privredi na 7,4 odsto.

"Pad kamatne stope na dinarske kredite stanovništvu zabeležen je za sve namene kredita, ali je u najvećoj meri opredeljen padom kamatnih stopa na gotovinske kredite i ostale nekategorisane kredite na 11,6 odsto i 8,7 odsto, respektivno, koji čine gotovo celinu dinarskog kreditiranja stanovništva", istaknuto je ovom izveštaju.

 

 

NBS je istakla da je kamatna stopa na kredite stanovništvu u evro znaku ostala nepromenjena, na nivou od 6,1 odsto u septembru, u skladu s nepromenjenom kamatnom stopom na stambene kredite (5,1 odsto). Ova stopa ograničena je usled primene odluke NBS o privremenom ograničenju kamatnih stopa za stambene kredite koja važi do kraja 2024.

"Tražnja za stambenim kreditima raste već treće tromesečje zaredom, što se može dovesti u vezu sa odlukom NBS o privremenom ograničavanju kamatnih stopa na stambene kredite, kao i započetim ublažavanjem monetarne politike ECB, ali i rastom zarada", zaključili su u NBS.

Ogromni profiti banaka

Dušan Uzelac, urednik portala Kamatica, kaže za Bloomberg Adriju da je NBS očigledno odlučila da malo čvršće zaštiti korisnike finansijskih usluga na tržištu. "Nove zakonske mere pomoći će svima, a banke će biti odgovornije da ne dovedu građane u poziciju da kredit koji su uzeli ne mogu da otplate."

Prema njegovim rečima, kamate banaka su proteklih godina divljale. "Za gotovinski kredit idu do 15 odsto, dok kamatne stope za ove sitnije proizvode, kao što su kreditne kartice i dozvoljeni minus, znaju da budu i više, oko možda 20 odsto. Za nedozvoljeni minus je čak i praksa bila da je to kamatna stopa koja je na nivou penala. Dakle, uopšte nije tržišna, nego predstavlja neku vrstu kazne što ste kao korisnik bankarskog proizvoda došli u tu situaciju."

On podseća da su kamate najveći izvor prihoda i profita banaka koji je u 2023. premašio milijardu evra.

 

Konkretnije, kako pokazuju bilansi banaka, kada se odbije porez, profit je 2023. iznosio jednu milijardu i 44 miliona evra. To je za čak 40 odsto više nego u 2022. godini, koja je do tada bila rekordna za banke u Srbiji.

Takav trend očigledno se nastavlja i ove godine. Banke su samo u prvom tromesečju 2024. godine ostvarile dobit gotovo identičnu kao u celoj 2021. godini. Tako su za prva tri meseca zaradile 43,3 milijarde dinara (oko 370,01 milion evra) dok su u 2021. imale dobit od 383 miliona evra. Već sledeće, 2022. godine ona se udvostručila na oko 742,4 miliona, a 2023. prešla iznos od milijardu evra.

Slično je i za prvih šest meseci 2024. jer je profit banaka u Srbiji uvećan za oko 34 odsto u odnosu na prvu polovinu prošle godine. Jasno je da ograničenje kamata iz 2023. nije smanjilo ogromne profite banaka koji su ostvareni i ove godine. S obzirom na to da su kamate najveći izvor prihoda banaka, ostaje da se vidi kako će nova zakonska rešenja i limitiranje stopa u 2025. uticati na zaradu bankarskog sektora. 

Trenutno nema komentara za vest. Ostavite prvi komentar...

Ostavi komentar