Da li građane Srbije očekuju veće provizije banaka?

Kamate na stambene kredite u Srbiji ograničene su više od godinu dana, a u 2025. godini se očekuje primena novog zakona koji će ograničiti iznose kamatnih stopa i na druge bankarske proizvode. U međuvremenu, banke su našle način kako da nadoknade gubitak zbog ograničenih kamata pa građani mogu očekivati porast naknada i provizija.

Jedan takav primer je i slučaj Novosađanina Nikole M. koji je nedavno hteo da refinansira gotovinski kredit u evrima. Kako je Nikola objasnio za Bloomberg Adriju, u banci su mu tražili da plati osiguranje kredita kako bi kamatna stopa cele pozajmice bila nešto niža.

"Bankari su mi ponudili da platim osiguranje kredita da bi mi kamata bila 7,99 odsto, umesto 8,99 odsto, što je smanjenje za jedan procentni poen. Osiguranje bi me koštalo oko 600 evra. Taj iznos mogu sam da uplatim ili da mi banka po odobrenju kredita skine novac sa računa", objašnjava Nikola.

Ovaj sugrađanin razmatra koja mu je od ponuđenih opcija isplativija, ali kako god da se uzme, mala je šansa da usluge banaka za građane Srbije budu povoljnije.

Rekordan profit u 2023. godini

Koliko su kamatne stope kao izvor prihoda značajne za bankarski sektor Srbije, pokazuju rezultati poslovanja u 2023. godini. Upravo su kamate prethodne godine bile najveći izvor prihoda banaka. Tako su, prema podacima NBS, neto prihodi od kamata u 2022. godini iznosili 1,25 milijardi evra, da bi u 2023. godini skočili na čak 1,94 milijarde evra.

 

 

Banke su, uprkos ograničenju kamatnih stopa na stambene kredite koje je NBS donela u septembru 2023. i čiji je efekat procenjivan na 10 odsto dobiti bankarskog sektora, ipak imale enormnu zaradu. Neto dobit poslovnih banaka u Srbiji u 2023. godini bila je veća od milijardu evra.

Konkretnije, kako pokazuju bilansi banaka, kada se odbije porez, profit je 2023. iznosio jednu milijardu i 44 miliona evra. To je za čak 40 odsto više nego u 2022. godini, koja je do tada bila rekordna za banke u Srbiji.

Takav trend očigledno se nastavlja i ove godine. Banke su samo u prvom tromesečju 2024. godine ostvarile dobit gotovo identičnu kao u celoj 2021. godini. Tako su za prva tri meseca zaradile 43,3 milijarde dinara (oko 370,01 milion evra) dok su u 2021. imale dobit od 383 miliona evra. Već sledeće, 2022. godine ona se udvostručila na oko 742,4 miliona, a 2023. prešla iznos od milijardu evra.

 

 

Slično je i za prvih šest meseci 2024. jer je profit banaka u Srbiji uvećan za oko 34 odsto u odnosu na prvu polovinu prošle godine. Jasno je da ograničenje kamata iz 2023. nije smanjilo ogromne profite banaka koji su ostvareni i ove godine.

NBS više puta 'regulisala' tržište

Inače, u vreme niskih kamata, odnosno u periodu pre pandemije i sukoba Rusije i Ukrajine koji su doveli do rasta inflacije, a posledično i kamatnih stopa, bankama su najveći izvor zarade predstavljale upravo naknade i provizije. Njihov iznos je u Srbiji "eksplodirao pa je i tada NBS na neki način intervenisala. Ona je u septembru 2022. postigla džentlmenski sporazum sa komercijalnim bankama o smanjenju naknada za održavanje tekućih računa i platnih usluga koji je važio godinu dana.

U to vreme kamatne stope kredita uveliko su počele da rastu. NBS je opet intervenisala da bi predupredila preveliko povećanje kamata, posebno na stambene kredite. Tako je 2023. ograničila kamate stambenih kredita do kraja 2024.

 

 

S obzirom na to da se okolnosti na finansijskom tržištu nisu mnogo promenile, doći će i do izmene Zakona o zaštiti korisnika finansijskih usluga, koji je prošao javnu raspravu i uskoro će se naći u skupštinskoj proceduri. Taj pravni akt će i zakonski ograničiti kamate, i to i na gotovinske i potrošačke pozajmice banaka, kao i na minus na tekućem računu građana.

Ipak, postavlja se pitanje da li će i kako banke pokušati da nadomeste izgubljenu dobit koju su imale po osnovu visokih kamatnih stopa.

Banke uvek traže način da povećaju dobit

Da je neka vrsta nadoknade potencijalne dobiti, koja je izostala zbog smanjenja kamata moguća, smatraju i ekonomski analitičari. Dušan Uzelac, urednik i osnivač portala Kamatica, kaže za Bloomberg Adriju da računica nije tako jednostavna.

"Ne postoji baš takva sprega u bankama, da ako izgube novac na jednoj strani, odmah kreću da ga nadoknade na drugoj strani. Banke su konstantno u režimu traženja novih načina za zaradu i novih načina da povećaju svoju dobit. One su 2023. imale preko milijardu evra dobit. To je bio dovoljan signal za NBS po kome se vidi da banke nisu ugrožene u poslovanju. Naprotiv, lepo zarađuju, a nemaju cenovnu fleksibilnost na tržištu", ističe Uzelac.

Kako objašnjava, u Srbiji banke drže i sistem naplate i lizing i investicione fondove. "To je ono što je problem. Dakle, i kada se steknu uslovi da krediti budu povoljniji, banke ne spuštaju kamate. Banke u Srbiji zbog prirode tržišta i neinformisanosti građana prodaju proizvode koji su možda i skuplji nego što bi bili. Zbog toga su bankarske usluge idealno mesto za rast svih provizija."

Uzelac navodi da je svemu tome dosta doprinela i digitalizacija, odnosno primena  elektronskog bankarstva jer su banke na taj način smanjile svoje troškove.

"Zatvaraju se filijale banaka, što povlači manje troškove i zbog prostora, ali i uštedu na ljudima koji više nosu potrebni. S druge strane, korisnicima se nameću nove naknade i provizije u okviru novih elektronskih usluga."

Takav ambijent je, dodaje on, prouzrokovao izradu ovog novog zakona. "NBS je odlučila da malo čvršće zaštiti korisnike finansijskih usluga na tržištu."

Građani nemaju izbora

Bivši generalni sekretar Udruženja banaka Srbije Vladimir Vasić ističe da je povećanje naknada i provizija banaka zbog ograničenja kamata sasvim moguće. On kaže i da osiguranje kredita nauštrb smanjenja kamatne stope može da bude jedan od načina nadoknade za banke.

Bloomberg Adria TV

 

"Logika banke jeste da smanji rizik. Tako smanjenje kamate s druge strane ima pokriće u osiguranju kredita. To nije neki novi proizvod koji su smislili, a može da bude jedan od načina zarade, jer njima osiguranje daje proviziju za prodati proizvod", rekao je Vasić za Bloomberg Adriju.

Prema njegovim rečima, nisu samo banke sklone tome da zbog smanjenja cene nekih svojih proizvoda povećaju cenu drugih artikala koje nude potrošačima. "Tako će trgovci zbog akcije nižih cena, gde će na primer but umesto 600 dinara koštati 400, pretvoriti to meso u kobasicu koju će prodavati za 1.000 dinara. Dakle, na drugi način i na drugom mestu povećaće cenu da nadoknade to pojeftinjenje."

Vasić ističe da je to jedan sistem spojenih sudova, karakterističan i za bankarsko tržište Srbije.

"Nemate mogućnost velikog izbora koji ide uz jaku konkurenciju. Mi ovde imamo 19 banaka, ali je 90 odsto tržišta u rukama šest ili sedam najvećih banaka. To je ogromna koncentracija, a pritom imamo bankocentrično tržište kome su svi okrenuti. Ne postoje drugi izvori finansiranja. Investiciona industrija je potpuno izumrla, nemamo tržište kapitala, što je sindrom malih zemalja."

Inače, visina naknada i provizija razlikuje se od banke do banke. Na godišnjem nivou građani Srbije u te svrhe izdvajaju i do 10.000 dinara, a nekada i više. Tako, recimo, održavanje tekućeg računa u banci, ako se izuzme osnovni paket koji košta 150 dinara, u proseku iznosi oko 250 do 300 dinara mesečno.

 

 

Naknada za korišćenje kreditne kartice (članarina) mesečno košta oko 200 dinara, provizija za prenos novca putem trajnog naloga 180 dinara, a kod isplate novca na bankomatu druge banke oko 500 dinara. Pojedine banke naplaćuju i izdavanje čekova građana, gde po čeku uzimaju 15 do 50 dinara.