Da li ograničenjem kamata NBS hoće da kazni banke zbog enormne zarade?

Jorgovanka Tabaković, guverner Narodne banke Srbije (NBS), najavila je 31. jula zakonsko ograničavanje kamatnih stopa na stambene, gotovinske i potrošačke kredite, kao i na minus na tekućem računu građana. U međuvremenu se nijedna banka u Srbiji povodom tih namera centralne banke još nije oglasila.

Podsetimo, guverner je na sednici Skupštine Srbije istakla da će ograničavanje kamata biti predviđeno Predlogom izmena Zakona o zaštiti korisnika finansijskih usluga, koje će biti dostavljene parlamentu za jesenje zasedanje. Ona je navela i da će javna rasprava o izmenama tog zakona "početi uskoro".

Bloomberg Adria je u međuvremenu poslao upit na adrese desetak najvećih banaka u Srbiji o tome kako procenjuju ovu inicijativu NBS, da li su bili obavešteni o takvoj nameri, da li su za ili protiv ograničenja kamata, kao i kako bi to moglo da utiče na njihovo poslovanje. Međutim, nijedna banka nije bila spremna da odgovori, uz usmene izgovore da su "ključni ljudi na odmoru", da je "kratak rok za odgovore" ili da "nemaju dovoljno informacija" o predstojećim izmenama zakona.

Detaljnijih informacija u iščekivanju javne rasprave o izmeni zakona koji reguliše ovu oblast zaista još nema, a jedini voljni da se o ovoj odluci NBS izjasne bili su ekonomski stručnjaci. A njihova mišljenja su različita, od toga da će se na ovaj način održati stabilnost, ali i povećati tražnja za kreditima, do toga da je ovo način na koji će NBS naplatiti ekstraporez bankama.

Rekordni finansijski rezultati

Veroljub Dugalić, bivši generalni sekretar Udruženja banaka Srbije (UBS) i profesor Ekonomskog fakulteta Univerziteta u Kragujevcu u penziji, smatra da nije dobro da se zakonom određuje cena bilo koje robe ili usluge.

"Kada se zakonom određuju neke cene, to nikada ne može da bude dugoročno dobro. To može naizgled da bude neka vrsta pomoći za građane koji su zaduženi i imaju problema u otplati kredita, i to samo trenutno. Ali ako vi zakonom dugoročno ograničite kamatne stope, to ne može da bude dobro rešenje jer je to narušavanje tržišnih zakona", kaže Dugalić za Bloomberg Adriju.

Prema njegovim rečima, ovakav potez NBS jeste na neki način "zamena za naplatu poreza s obzirom na ogromnu zaradu banaka od kamata".

Neto prihod banaka od kamata u 2023. uvećan je za 52 odsto i iznosio je 227,6 milijardi dinara. Ukupna neto dobit prošle godine dostigla je 122,2 milijarde dinara (oko jednu milijardu evra), nakon što je većina banaka ostvarila rekordne finansijske rezultate. Zanimljivo je da su banke samo u prvom tromesečju ove godine ostvarile dobit gotovo identičnu kao u celoj 2021. godini. Tako su za prva tri meseca zaradile 43,3 milijarde dinara (oko 370,01 milion evra), dok su u 2021. imale dobit od 383 miliona evra. Već sledeće, 2022. godine ona se udvostručila na oko 742,4 miliona, a 2023. prešla iznos od milijardu evra.

 

"Dakle, banke su ostvarile ogromne zarade u poslednjih nekoliko godina. NBS je to potvrdila, ali ništa nije urađeno da se to reguliše. Brojne države uvele su dodatna oporezivanja tog tzv. ekstraprofita, koji je zaista ogroman. I to je ono što bi banke malo uozbiljilo. Na kraju krajeva, može da se uvede takav dodatni porez kao parafiskalitet, namenski porez, pa da se sve te ekstremne zarade oporezuju po visokoj stopi, a da prihod, na primer, ide u humanitarne svrhe."

Inače, kada se radi o uvođenju poreza na profit banaka, nekoliko evropskih zemalja započelo je tu praksu poslednjih godina. Tako je Vlada Španije u decembru 2022. godine usvojila porez na ekstraprofit banaka. Plan je bio da se prikupi šest milijardi evra za finansiranje mera za ublažavanje visokih životnih troškova građana. Porez nalaže namet od 4,8 odsto na neto prihod banke od kamata i od provizija koji premašuje 800 miliona evra. Veliki broj banaka u Španiji tada se pobunio i najavio žalbe zbog ovog poreza. 

Sličan potez u 2022. povukle su i Mađarska i Češka, koje su uvele dodatni porez za banke s neto kamatnim prihodom iznad određenog nivoa, kao i Litvanija i Estonija. Poslednja u nizu u Evropi je Italija, koja je u oktobru 2023. donela zakon o oporezivanju profita banaka. Ipak, vlada Italije je ponudila bankama opciju da izbegnu plaćanja ako izdvoje dodatne kapitalne rezerve. Sama najava oporezivanja banaka tokom prošlog leta zbrisala je milijarde tržišne vrednosti, dok italijanska vlada očekuje priliv od skoro tri milijarde evra.

Depositphotos

 

Efekti i posledice novog zakona u Srbiji kojim će se ograničiti kamatne stope banaka nisu poznati. Ipak, Dugalić veruje da će banke naći način kako da nadoknade rezanje prihoda po osnovu kamata koje im NBS nameće.

"Imaju način da nadoknade ovo smanjenje kamata na drugoj strani, kroz provizije, naknade i obrade kredita. Tako da neće preterano osetiti ovakve mere."

Bivši prvi čovek UBS smatra da bi bilo bolje da regulatori porade na razvoju finansijskog tržišta i konkurentnosti.

"Bolje je da se pronađu načini da i drugi segmenti finansijskih tržišta budu uključeni, tako da građani ne moraju samo da idu u banke, već da mogu da kupe hartije od vrednosti, da ulažu u finansijske fondove i slično. Treba oživeti i berzu, i na druge načine pojačati konkurenciju bankama. Tada one ne bi ni mogle da drže ovako visoke kamate. To je način da se na tržištu reguliše kretanje kamatnih stopa, a ne zakonima."

 

 

"Dozvoljeno u vanrednim okolnostima"

S druge strane, dekan Beogradske bankarske akademije Zoran Grubišić kaže za Bloomberg Adriju da ovakva praksa centralnih banaka nije nepoznata.

"Slične zakonske mere sprovedene su u Hrvatskoj, a postoje i u nekim zemljama zapadne Evrope, kao na primer u Portugaliji. Šire gledano, države generalno koriste mere koje se odnose na tzv. plafoniranje cena. U slučajevima kada tržište ima neke nedostatke i oslikava neke vanredne rizike, onda plafonirate cene", ističe Grubišić.

Objašnjava da to plafoniranje predstavlja samo gornju granicu do koje cena robe ili usluga može da ide. "Dakle, sve normalno funkcioniše, samo ne može da se pređe određena granica jer se pokazalo da tržište nije savršeno. Iako stoji to da je tržište uvek u pravu i da tu vlada nevidljiva ruka tržišta... Ali ovo su sada neke vanredne okolnosti. Globalni rizici su veliki, makroekonomski, logistika takođe, plus rast inflacije i kamata."

Zoran Grubišić/Bloomberg Adria TV

 

Grubišić naglašava da je ovakav potez NBS dobar zbog građana koji su zaduženi, pogotovo onih koji imaju stambene kredite. "Oni posebno strahuju šta će se desiti kada krajem godine istekne privremena mera NBS o ograničenju kamata na stambene kredite. Takva neizvesnost stvara nervozu i strah. Ovako se ljudi neće non-stop pitati šta kada ovakva uredba istekne, da li će je produžiti, kolika će im posle biti kamata i kako će je plaćati."

Za razliku od Dugalića, on ne veruje da je ovakva inicijativa NBS usmerena na kažnjavanje banaka zbog velike zarade na kamatama. "Ove mere uopšte nisu na to usmerene. U poslovanju uvek imate dva konfliktna cilja - profitabilnost i stabilnost. To je poznato u korporativnim finansijama. Dakle, ako juriš prevelike profite, onda preuzimaš preveliki rizik i urušavaš stabilnost. Razumnim bankarima će ovakva mera NBS biti dobra jer je usmerena na stabilnost kreditnog portfolija banaka, bez bojazni da se pojavi veći broj nenaplativih kredita."

Kada se radi o profitu, Grubišić kaže da banke to mogu delimično da nadoknade kroz veći plasman jer će ovo povećati tražnju i učiniti kredite sigurnijim. "Između ostalog, stabilnost je usmerena da se održi tražnja jer bi mnogi koji su planirali da uzmu kredite, pogotovo stambene, od toga odustali zbog visokih kamata. Bankama je mnogo bitnija ta stabilnost i održavanje tražnje", zaključuje Grubišić.

'Nije nepoznata praksa'

I Mališa Đukić, redovni profesor na Beogradskoj bankarskoj akademiji, ističe da bi zbog velike cene pojedinih bankarskih usluga "bilo dobro postaviti razumna ograničenja u visini kamatnih stopa koja bi pokrila rizike poslovanja s jedne strane i sprečile formiranje ekstremno visokih kamata s druge strane".

Iako naglašava da se retko dešava da regulator uređuje ovu oblast, on kaže da takva praksa ipak postoji.

Mališa Đukić/Privatna arhiva

 

"Prema podacima ECB, donja i gornja granica kamatnih stopa, ako i postoji, najčešće se dogovori kroz ugovor između banke i korisnika kredita. Retko se dešava da regulator uređuje ovu oblast, ali postoje i takvi primeri kao što je slučaj sa portugalskom centralnom bankom. Regulisanje ove oblasti ne znači nužno i mešanje u tržišne uslove. Portugalska centralna banka je takav primer. Ako bi propis značio i mešanje u tržišne uslove, onda bi se to odrazilo na cenu drugih finansijskih usluga i njihovu ponudu." 

Ipak ističe da bi za detaljnija tumačenja "trebalo sačekati Predlog zakona NBS" jer detalji formiranja gornjih granica kamatnih stopa nisu poznati. Đukić navodi i da se dugoročno "problem visine kamatnih stopa rešava kroz povećanje konkurencije, uvođenje novih proizvoda i jačanje finansijske pismenosti".

Zakonsko ograničenje trajnog karaktera

Podsetimo, NBS je ranije za Bloomberg Adriju precizirala na šta se tačno odnosi i koja je svrha izmene zakona.

"Svrha ograničenja kamatnih stopa je dvostruka. S jedne strane ona treba da spreči da se korisnicima naplaćuju previsoke kamatne stope, a s druge strane da vezivanjem maksimalne kamatne stope za kretanje prosečene ponderisane stope uz određeni dodatak, spreče nagli rast kamatnih stopa. Dodatno, ograničenjem i efektivne kamatne stope koja pokazuje ukupnu cenu kredita, banke se sprečavaju da eventualno zaobiđu ova ograničenja kroz rast određenih kreditnih naknada", naveli su u NBS.

Kada se radi o korisnicima stambenih kredita, usvajanje ovih ograničenja "imaće velike pozitivne posledice po njih, budući da je odluka kojom su ograničene kamate kod ove vrste kredita sa promenljivom stopom privremeno, dok je zakonsko ograničenje trajnog karaktera".

U NBS su istakli da je, s druge strane, zahvaljujući toj odluci u prethodnih skoro godinu dana spuštena prosečna ponderisana kamatna stopa na stambene kredite pa će to omogućiti da se ograničenje kod ove vrste kredita sprovede lakše i bez velikih oscilacija.

"Predviđeno ograničenje kamatnih stopa je značajno i kod gotovinskih kredita, kreditne kartice i dozvoljenog prekoračenja jer će sprečiti upravo ono što je zahtev Direktive EU, da se korisnicima naplaćuju previsoke kamate. I kod ovih ograničenja razmatra se vezivanje za prosečnu ponderisanu stopu ali i za zakonsku zateznu kamatu na koju opet direktno utiče referentna stopa NBS. Tako će se omogućiti da referentna stopa brže i direktnije utiče na visinu kamatnih stopa kod ovih bankarskih proizvoda", kažu iz centralne banke.

Trenutno nema komentara za vest. Ostavite prvi komentar...

Ostavi komentar