Neizvesna situacija oko Naftne industrije Srbije (NIS) i pominjanja uvođenja sekundarnih finansijskih sankcija doveli su do blage nervoze među građanima Srbije koji su proteklih dana češće obilazili menjačnice u potrazi za evrima. Ipak, stručnjaci uveravaju da nema realnih razloga za paniku, niti bojazni od veće promene deviznog kursa dinara.
I Narodna banka Srbije (NBS) je u ponedeljak navela da je tokom poslednje dve nedelje porasla tražnje za stranom valutom na domaćem deviznom tržištu. "To je delom rezultat uobičajenih sezonskih kretanja, pre svega u sektoru domaćih kompanija, ali u značajnijoj meri i rezultat povećane tražnje građana za stranom valutom posle objave informacija u vezi sa kompanijom NIS."
Opširnije
Poslovanje NIS-a pod pritiskom sankcija - dug bankama oko 573 miliona evra
Ukoliko dođe do blokade rada NIS-a, kompanija ne može da funkcioniše, a banke bi vrlo verovatno odmah proglasile sve kredite dospelim.
03.12.2025
Srbiji preti blokada platnog prometa zbog NIS-a
Država će, na sopstveni rizik, obezbediti platni promet za Naftnu industriju Srbije do kraja nedelje, izjavio je u utorak predsednik Srbije Aleksandar Vučić, otvarajući nova pitanja o potencijalnim sekundarnim sankcijama koje bi mogle pogoditi finansijske institucije u zemlji.
03.12.2025
Tabaković: Upozoreni smo zbog NIS-a, o specijalnoj operaciji ne govorim
Narodna banka Srbije dobila je upozorenje o mogućnosti uvođenja sekundarnih sankcija zbog rada sa već sankcionisanom Naftnom industrijom Srbije, saopštila je guverner Jorgovanka Tabaković.
19.11.2025
NBS očekivano zadržala kamatne stope
Referentna kamatna stopa zadržala je vrednost od 5,75 odsto posle sednice izvršnog odbora centralne banke.
12.11.2025
Proteklog vikenda je u menjačnicama u Beogradu došlo do malo veće tražnje građana za evrima, u šta su se uverili i novinari Bloomberg Adrije, a što su potvrdili i sami menjači.
Veliki deo ove tražnje građana, navodi NBS, u značajnoj meri je uzrokovan i pojedinim napisima u medijima i objavama na društvenim mrežama koje nemaju racionalno i realno uporište, i samo doprinose pojačavanju panike među građanima uprkos saopštenjima NBS, kojima je ukazano da stabilnost finansijskog sistema nije, niti će biti dovedena u pitanje.
Bez problema oko snabdevenosti devizama
"U pojedinačnim menjačnicama došlo je do, isključivo trenutnog, nedostatka evra usled pojačane tražnje građana za ovom valutom na tim menjačkim mestima, što nikako ne znači da postoji bilo kakav problem u pogledu snabdevenosti evrom i drugim stranim valutama na srpskom deviznom tržištu", ističu u NBS.
Kako objašnjavaju, činjenica da kod pojedinih menjača nema dovoljno strane gotovine rezultat je izostanka njihovog snabdevanja stranom gotovinom kod banaka. "Iskustvo iz prethodnih sličnih perioda pokazalo je da ovlašćeni menjači taj kanal snabdevanja od banaka slabije koriste, odnosno da nastoje da se snabdevaju međusobno i da kada je pojačana tražnja građana, menjačnice čuvaju efektivu za svoje klijente i podižu cenu (prodajni kurs) na menjačkom tržištu. To znači da nema nedostatka strane gotovine, već da se ne koriste svi kapaciteti za njeno pribavljanje."
Bloomberg
Prema podacima Narodne banke Srbije (NBS), domaća valuta je za mesec dana oslabila za 0,2 odsto u odnosu na evro, a za godinu dana za 0,4 odsto. Srednji kurs NBS u ponedeljak je iznosio 117,395 dinara za evro.
Analitičar Bloomberg Adrije Rudi Lukačić kaže da su bruto devizne rezerve NBS dostigle na kraju oktobra 29 milijardi evra, što je njihov najviši zabeleženi mesečni nivo. "Time pokrivaju sedam meseci uvoza robe i usluga, što je više nego dvostruko više od propisanog iznosa. Neto devizne rezerve u oktobru iznosile su 25 milijardi evra, takođe na istorijskom maksimumu."
Priliv direktnih stranih ulaganja (SDI) u Srbiju dostigao je 1,5 milijardi evra u prvih devet meseci 2025, kaže Lukačić, što je znatno niže nego u istom razdoblju 2024, kada je neto SDI iznosio oko 3,4 milijarde evra.
On navodi da NBS sprovodi režim fluktuirajućeg kursa (managed floating exchange rate). "Kurs se formira prema ponudi i potražnji na tržištu, dok centralna banka može intervenisati kako bi ublažila prekomerne kratkoročne oscilacije te održala adekvatan nivo deviznih rezervi."
Lukačić ističe da je od 2018. godine dinar zadržao visoku stabilnost u odnosu na evro, krećući se u relativno uskom rasponu od 116 do 118 dinara za jedan evro. "U poređenju s razdobljem pre pet godina, dinar je apresirao za oko 0,24 odsto prema evru. Međutim, s povećanjem političke neizvesnosti u novembru prošle godine primetan je trend blagog slabljenja domaće valute. U poslednjih godinu dana dinar je oslabio oko 0,40 odsto u odnosu na evro, iako i dalje ostaje u okvirima istorijski stabilnog kursnog kanala."
Snažna pozicija NBS
Prema njegovim rečima, NBS je u izrazito snažnoj poziciji za odbranu kursa dinara u slučaju tržišnih pritisaka. "Slabije SDI u odnosu na prošlu godinu prirodno su dovele do nešto slabijeg iznosa kursa. U okviru režima fluktuirajućeg kursa dinara, NBS interveniše samo kada proceni da su pomaci na tržištu valuta potencijalna pretnja finansijskoj stabilnosti", zaključuje analitičar.
Inače, građani Srbije u bankama drže ukupno oko 17,6 milijardi evra ili oko 2.070 milijardi dinara, prema podacima NBS od 30. oktobra ove godine. I dalje je ovo najpopularniji oblik "investiranja" u Srbiji, gde trenutno kamatne stope na depozite u dinarima u proseku iznose 4,37 odsto, a na uloge u evrima 2,76 odsto.
Dekan Beogradske bankarske akademije Zoran Grubišić kaže za Bloomberg Adriju da sada nema realnih razloga za brigu oko kursa dinara i da je nepotrebno paničiti. "Menjačnice su dobro snabdevene, prema svim podacima. Ovo nema nikakve realne parametre za bilo kakvo podizanje nervoze, ali ljudi su tome skloni."
Kako dodaje, menjačnice su na neki način iskoristile takvu situaciju pa su malo podigle gornji kurs po kome ovih dana prodaju evre građanima.
"Tu se radi o čistoj psihozi jer su ljudi uplašeni zbog nekih ranijih godina, posebno devedesetih. Ne treba brinuti zbog takvog ponašanja običnih ljudi. Samo ako bi banke počele da reaguju na trenutnu situaciju, to bi već bio razlog za brigu", zaključuje Grubišić.
U 2008. povučeno više od milijardu evra
Upravo zbog velikih afera iz devedesetih kada je štednja građana nestala preko noći, s početkom svetske finansijske krize 2008. godine, iz domaćih banaka povučeno je depozita u vrednosti od oko 1,3 milijarde evra, što je tada predstavljalo oko 10,4 odsto ukupnih depozita bankarskog sektora u Srbiji, naveli su mediji.
Nakon tog talasa povlačenja, vlast i NBS su reagovali pa je povećan iznos osiguranih depozita na 50.000 evra po deponentu, što je pomoglo da poverenje u bankarski sistem ponovo bude uspostavljeno i da se situacija stabilizuje. Nakon toga, štednja građana u srpskim bankama, bez obzira na visinu kamata, neprestano raste.
U NBS su u ponedeljak istakli da su, usled preovlađujućih aprecijacijskih pritisaka prethodnih godina, kupovali devize uvećavajući na taj način devizne rezerve. Od 2017. godine do kraja 2024. godine NBS je neto kupila 11,9 milijardi evra.
"I u prvih jedanaest meseci ove godine, NBS bila je neto kupac deviza, i to u iznosu od 145 miliona evra. To znači da smo u prethodnom periodu u velikoj meri povećali kapacitet za smirivanje bilo kakvih pritisaka na domaćem deviznom tržištu. U uslovima povremenih deprecijacijskih pritisaka, NBS pažljivo, odmereno i razborito koristi devizne rezerve za jednu od svrha za koju su i namenjene."
Oni kažu da kroz svoju supervizorsku i kontrolnu funkciju u bankarskom sektoru i sektoru ovlašćenih menjača imaju dovoljno instrumenata da spreče bilo kakve pokušaje nezakonitog delovanja i pokušaje destabilizacije tržišta. "Narodna banka Srbije nastaviće i u narednom periodu da pažljivo prati sve faktore na domaćem deviznom tržištu i po potrebi reaguje kako bi se sačuvala relativna stabilnost deviznog kursa."
.webp){kind=icon}
