Zlatni štit Srbije: rezerve zlata dostigle rekordnih 52,5 tona

Iako je cena zlata u 2025. porasla za više od 65 odsto, što je najbolji godišnji rezultat još od 1979. godine, Narodna banka Srbije (NBS) nastavila je da skladišti svoje rezerve ovog plemenitog metala. Visoka cena nije sprečila NBS da prošle godine kupi 4,4 tone zlata, nakon čega su na kraju 2025. zlatne rezerve činile 21,4 odsto bruto deviznih rezervi Srbije i dostigle rekordnih 52,5 tona vrednih oko 6,2 milijarde evra.

Samo u decembru zlatne rezerve Srbije povećane su za 100,4 kilograma, kupovinom osam zlatnih poluga na domaćem tržištu od kompanije Sebia Zijin Cooper.

  

"U decembru je povećana vrednost zlatnih rezervi u evrima za 101,8 miliona evra, većim delom usled delovanja tržišnih faktora - rast cene zlata u dolarima, dok je u suprotnom smeru delovalo slabljenje dolara prema evru, a manjim delom usled kupovine zlata tokom meseca", naveli su u NBS.

Cena ovog plemenitog metala na berzama nastavila je ove godine snažan rast, nakon velikog skoka u 2025. godini, pošto su SAD uhapsile lidera Venecuele, a zatim dodatno pojačale pretnje preuzimanjem Grenlanda. To je potvrdilo status zlata kao ključnog sigurnog utočišta u periodima tržišnih i političkih previranja.

 

Veliki priliv ulaganja u metale, predvođen investitorima iz Kine, dodatno je pogurala rast cene zlata. Zalihe zlata u ETF fondovima porasle su prošle nedelje za 28 tona, odnosno za 0,9 odsto, što je najveći skok od septembra, i povećavale su se u sedam od poslednjih osam nedelja.

Spot-cena zlata dostigla je u ponedeljak blizu 4.670 dolara po unci. Analitičari očekuju da će cena nastaviti da raste. Citigroup Inc. je prošle nedelje prognozirao da će zlato u naredna tri meseca dostići 5.000 dolara po unci.

 

S obzirom na takve prognoze, barem je izvesno da će i vrednost rezervi zlata Srbije biti sve veća. Ipak, postavlja se pitanje da li je u trenutku galopirajućeg rasta cene ovog metala pravo vreme za njegovu kupovinu. Cena po kojoj NBS kupuje zlatne poluge nije poznata. U centralnoj banci su naveli da se ona "bazira na tržišnim cenama".

"Bazira se na referentnim cenama zlata na međunarodnom tržištu, npr. Londonskoj berzi zlata", objasnili su ranije za Bloomberg Adriju u NBS.

 

Vladan Pavlović, analitičar Ipopema Securitiesa, naglašava da NSB nije poseban slučaj kada je u pitanju kupovina zlata.

"I ostale centralne banke su radile isto", kaže Pavlović za Bloomberg Adriju.

Prema njegovim rečima, zlato će i dalje biti validna alternativa ulaganja. "S obzirom na to da će Fed verovatno još jednom oboriti kamatu do kraja 2026, da su indeksi na rekordima i da postoji strah od korekcije i da na to možemo dodati niz nerešenih geopolitičkih tema, počev od Ukrajine pa sada do Grenlanda, najverovatnije da zlato i dalje ostaje validna alternativa bez obzira na veliki skok u 2025. godini."

I centralne banke podižu cenu

Zanimljivo je da je pojačana kupovina zlata od početka 2024. godine, kojoj su posebno sklone centralne banke ekonomija u razvoju (zemlje istočne Evrope i azijske države), dosta uticala na rast cene ovog plemenitog metala. Razlog za skladištenje poluga kao dela deviznih rezervi svake zemlje leži u želji da se smanji zavisnost od američkog dolara kao dominantne svetske rezervne valute. Na taj način zlato doprinosi diverzifikaciji deviznih rezervi zemlje i pruža zaštitu od deprecijacije valute.

 

Centralnе banke su poslednjih 15 godina pretežno kupovale zlato, a dinamika te kupovine se udvostručila nakon ruske invazije na Ukrajinu. 

Zasad nema indicija da bilo koja centralna banka planira da smanji zlatne rezerve. Čak su i centralnе banke razvijenih ekonomija prodale vrlo malo zlata tokom poslednjih decenija, posebno u poređenju sa devedesetim, kada su stalne prodaje dovele do pada cena poluga zlata za preko 25 odsto tokom desetogodišnjeg perioda.

Prodaja rezervi za odbranu dinara

"Potez NBS je dobar - kroz rast cene već akumuliranog zlata NSB faktički uvećava rezerve. Jasno je da NBS održava kurs evra, tako da im svako uvećanje rezervi dobro dođe. Zlato se može prodati u slučaju neke veće potrebe za devizama zbog intervencije na tržištu", naglašava Pavlović.

Upravo sličan scenario na deviznom tržištu Srbije, krajem novembra i početkom decembra 2025. godine, uslovio je reakciju NBS. Centralna banka je na međubankarskom deviznom tržištu samo u decembru neto prodala 725 miliona evra radi održavanja relativne stabilnosti kursa dinara prema evru.

 

Podsetimo, u tom periodu došlo je do povećane tražnje za evrima u menjačnicama, što je potvrdila i NBS. Tada su neizvesna situacija oko Naftne industrije Srbije (NIS) i pominjanja uvođenja sekundarnih finansijskih sankcija doveli do blage nervoze među građanima Srbije koji su češće obilazili menjačnice u potrazi za evrima.

"Devizno tržište je potpuno stabilno, poslovne banke i menjačnice su snabdevene dovoljnom količinom efektivnog stranog novca kako bi zadovoljile sve potrebe domaćeg tržišta", naveli su tada u NBS.

Oni su naglasili da nestašica evra i drugih stranih valuta ne postoji i da su građani u mogućnosti da nesmetano obavljaju menjačke poslove u oba smera - kupovinom ili prodajom efektivnog stranog novca.

Inače, prema podacima NBS, ukupan obim realizovane trgovine devizama na međubankarskom deviznom tržištu u decembru 2025. iznosio je 964,9 miliona evra i bio je za 295,9 miliona evra veći nego u prethodnom mesecu. "U toku 2025. godine, u međubankarskoj trgovini realizovano je ukupno oko 8,14 milijarde evra."

U decembru 2025. godine dinar je nominalno ojačao prema evru za 0,1 odsto, dok je za prvih 19 dana januara 2026. oslabio za 0,1 odsto. Na godišnjem nivou, domaća valuta oslabila je za 0,2 odsto.

Najviše otišlo na ime deviznih kredita

Ukupne bruto devizne rezerve NBS na kraju decembra 2025. iznosile su 29,01 milijardu evra. U odnosu na kraj prethodne godine manje su za 286,2 miliona evra.

 

Ovaj iznos deviznih rezervi obezbeđuje pokrivenost novčane mase M1 od 155,8 odsto, kao i 6,8 meseci uvoza robe i usluga, što je, prema navodima NBS, više nego dvostruko iznad standarda kojim se utvrđuje adekvatan nivo pokrivenosti uvoza robe i usluga deviznim rezervama.

"Na smanjenje bruto deviznih rezervi u 2025. godini (286,2 miliona evra) u najvećoj meri uticali su odlivi po osnovu neto razduženja države na ime deviznih kredita i drugih deviznih obaveza u ukupnom iznosu 2.683 miliona evra, kao i po osnovu intervencija NBS na međubankarskom deviznom tržištu", ističu u NBS.

Veći prilivi ostvareni su po osnovu upravljanja deviznim rezervama (516,9 miliona evra), po osnovu neto prodaje državnih hartija od vrednosti na domaćem finansijskom tržištu (241,2 miliona evra), po osnovu donacija (223,2 miliona evra), kao i po drugim osnovima u neto iznosu (225,7 miliona evra).

"U odnosu na kraj prethodne godine ostvareni su pozitivni neto tržišni efekti u iznosu od 1.680 miliona evra, po osnovu povećanja cene zlata u dolarima za oko 65 odsto na međunarodnom tržištu i rasta cena inostranih hartija od vrednosti u portfelju NBS, dok je u suprotnom smeru delovalo slabljenje dolara prema evru za oko 11,3 odsto na međunarodnom tržištu."