Zašto NBS kupuje zlato: 'Koliko god da je cena visoka, ona će u budućnosti biti viša'

Rezerve zlata Srbije su na kraju prošle godine dostigle 52,5 tona, a vredne su oko 6,2 milijarde evra i čine 21,4 odsto bruto deviznih rezervi. To puno znači za finansijsku sigurnost države i privrede, ali i za stabilnost dinara, kaže za Bloomberg Adria TV Ivan Nikolić, predsednik Saveta guvernera Narodne banke Srbije (NBS).  "To je ključni stub da se Srbija obezbedi od dodatnih udara, pre svega geopolitičkih", pojašnjava. 

Ukupne bruto devizne rezerve NBS na kraju decembra 2025. iznosile su 29,01 milijardu evra. U odnosu na kraj prethodne godine manje su za 286,2 miliona evra.

 

Nikolić kaže da 52,5 tona zlata u deviznim rezervama Srbije beleži vrednosni rast, dodaje. Zlato je ove nedelje prešlo 4.900 dolara po unci, pa samo u odnosu na prošlu godinu "vrednost zlata u deviznim rezervama Srbije uvećana je za dodatnih 600 miliona dolara", kaže Nikolić. 
 

 

Visoka cena nije sprečila NBS da prošle godine kupi 4,4 tone zlata, a samo u decembru prošle godine, poveća su za 100,4 kilograma, kupovinom osam zlatnih poluga na domaćem tržištu od kompanije Sebia Zijin Cooper. Narodna banka Srbije namerava da nastavi sa aktivnom kupovinom zlata, kaže Nikolić. "To je ispravna odluka, jer koliko god da je cena zlata u ovom trenutku visoka, ona će u budućnosti samo biti viša", ocenjuje.

 

 

Zlato predstavlja samo deo deviznih rezervi, nešto više od 21 odsto. "Dobro je da je poraslo u obimu, ali imamo i druge agregate, kao što je devizna efektiva u inostranstvu, hartije od vrednosti i drugo", podseća Nikolić. 

Zalihe zlata takođe igraju ulogu kada je u pitanju stabilizacija kursa evra, jer mogu da se prodaju ako je to potrebno. NBS je intervenisala međubankarskom deviznom tržištu samo u decembru neto prodala 725 miliona evra radi održavanja relativne stabilnosti kursa dinara prema evru, što je bilo u vezi sa američkim sankcijama NIS-u. MOL Group i Gazprom Neft su postigli dogovor, a dok se čeka odgovor američke Kancelarije za kontrolu strane imovine (OFAC), o tome kako će se transakcija realizovati, signali su pozitivni. "Srbija sada polako može da se okreće drugim problemima", kaže Nikolić. 

Ukupne bruto devizne rezerve NBS na kraju decembra 2025. iznosile su 29,01 milijardu evra. U odnosu na kraj prethodne godine manje su za 286,2 miliona evra, o čemu je Bloomberg Adria već pisala. "Na smanjenje bruto deviznih rezervi u 2025. godini (286,2 miliona evra) u najvećoj meri uticali su odlivi po osnovu neto razduženja države na ime deviznih kredita i drugih deviznih obaveza u ukupnom iznosu 2.683 miliona evra, kao i po osnovu intervencija NBS na međubankarskom deviznom tržištu", rekli su iz NBS.

Narodna banka Srbije je tokom protekle godine pojačano kupovala zlato, koje ostaje sigurno utočište i u 2026, a njegova cena nastavlja da raste. Samo tokom 2025, cena ovog plemenitog metala porasla je za više od 65 odsto, što je rast kakav nije viđen još od 1979. godine.

Ovaj plemeniti metal i u 2026. ostaje sigurno utočište, a njegova cena nastavlja da raste. Od početka godine, Amerika je uhapsila lidera Venecuele, odnosi Vašingtona sa Iranom i Grenlandom se zaoštravaju, pa zlato ostaje ključno sigurnog utočišta u periodima tržišnih i političkih previranja.

Zanimljivo je da je pojačana kupovina zlata od početka 2024. godine, kojoj su posebno sklone centralne banke ekonomija u razvoju (zemlje istočne Evrope i azijske države), dosta uticala na rast cene ovog plemenitog metala. Razlog za skladištenje poluga kao dela deviznih rezervi svake zemlje leži u želji da se smanji zavisnost od američkog dolara kao dominantne svetske rezervne valute. Na taj način zlato doprinosi diverzifikaciji deviznih rezervi zemlje i pruža zaštitu od deprecijacije valute.

Centralnе banke su poslednjih 15 godina pretežno kupovale zlato, a dinamika te kupovine se udvostručila nakon ruske invazije na Ukrajinu. 

Zasad nema indicija da bilo koja centralna banka planira da smanji zlatne rezerve. Čak su i centralnе banke razvijenih ekonomija prodale vrlo malo zlata tokom poslednjih decenija, posebno u poređenju sa devedesetim, kada su stalne prodaje dovele do pada cena poluga zlata za preko 25 odsto tokom desetogodišnjeg perioda.