Schnabel iz Evropske centralne banke spremna da nasledi Lagarde ako joj to ponude

Članica Izvršnog odbora Evropske centralne banke (ECB) Isabel Schnabel rekla je da je spremna da preuzme funkciju predsednika te institucije kada Christine Lagarde istekne mandat kroz manje od dve godine.

Upitana o mišljenju da je vreme da neko iz Nemačke bude na čelu ECB i da li bi to mogla biti ona, Schnabel je rekla u jednom intervjuu da će "biti spremna, ako je pitaju".

Smatra se da su među favoritima za ovu funkciju trenutno bivši direktor holandske centralne banke Klass Knot, Španac Pablo Hernandez de Cos, koji je sada na čelu Banke za međunarodna poravnanja, i predsednik Bundesbanke Joachim Nagel.

Iako Lagarde ostaje na toj funkciji do oktobra 2027, već je počelo da se govorka o njenom budućem nasledniku s obzirom na to da političari tragaju za naslednikom potpredsednika ECB Luisa de Guindosa, koji odlazi u maju sledeće godine.

Promene na čelnim pozicijama deo su planova za reorganizaciju u okviru koje će dve trećine članova Izvršnog odbora ECB od ukupno šest biti zamenjeno. Reč je o delikatnom procesu koji će zahtevati balansiranje između velikih i malih zemalja, severa i juga, takozvanih "jastrebova i golubova", odnosno zagovornika oštre  monetarne politike i onih koji su naklonjeniji podsticanju ekonomskog rasta i zaposlenosti. Biće tu, po mogućstvu, i balansiranja zbog rodne pripadnosti.

Schnabel i Lagarde su jedine žene u Upravnom savetu ECB. Na čelu centralnih banaka država članica su sve muškarci, a muškarci su i kandidati za mesto potpredsednika.

Nemačka ima mesto u odboru od osnivanja ECB 1998. godine, ali nikada nije imala predsednika, dok su Francuzi dva puta bili na čelu ove banke, a Italijani i Holanđani po jednom.

Bloomberg

Uslovi Izvršnog odbora ECB

Iako su predstavnici Nemačke trenutno na čelu Evropske komisije (EK) i Nadzornog odbora ECB, pojedini analitičari smatraju da Nemačka ima šansu da dobije to mesto, ukoliko zaista bude na to ciljala. Nemački kancelar Friedrich Merz zasad se držao podalje od te teme.

Lars-Hendrik Roeller, bivši savetnik kancelarke Angele Merkel i prvi glavni ekonomista za zaštitu konkurencije u EC, rekao je za TV Bloomberg u oktobru da je došlo vreme da njegova zemlja predvodi ECB, iako je priznao da je situacija komplikovana.

Schnabel ne može biti ponovo izabrana u Izvršni odbor jednom kada joj istekne mandat, što će biti dva meseca po isteku mandata Lagarde. To bi moglo da predstavlja prepreku, ali pravnici ECB veruju da se to može premostiti preko rupa u zakonu koje su otkrili 2018. godine.

Možda će teže ići sa menjanjem njenih oštrih stavova prema monetarnoj politici, na koje neće blagonaklono gledati sve članice evrozone. Nju doživljavaju kao najoštriji glas u Upravnom savetu otkako je Austrijanac Robert Holzmann, poznat kao neko ko je bez dlake na jeziku, otišao u avgustu.

I pored toga, ekonomisti su u Bloombergovoj anketi iz 2024. dali više na značaju 54-godišnjoj Schnabel, nekadašnjoj članici panela nezavisnih ekonomskih savetnika nemačke vlade nego Lagardeovoj zbog njenih izjava o kamatnim stopama.

Nagel je još jedan mogući kandidat Nemačke, između ostalog i zbog umerenih stavova koji uživaju širu podršku. On je u intervjuu za list "Spiegel" u novembru nagovestio da može sebe da zamisli na mestu Lagarde.  

Njegov put do te pozicije je takođe komplikovan jer je bliži socijaldemokratama, manjem partneru u nemačkoj koalicionoj vladi, umesto Merzovoj stranci. Na pitanje o potencijalnim kandidatima, Roeller je u oktobru rekao da je bivši ministar finansija Joerg Kukies "dobra osoba", mada ne i jedina.  

Ko god da bude izabran za sledećeg predsednika ECB, verovatno će se suočiti sa zahtevima političara da obezbedi veću podršku privredama evrozone, uključujući moguće izmene u mandatu institucije da održava cene stabilnim.

Francuski predsednik Emmanuel Macron pozvao je tokom vikenda na revidiranje pristupa ECB monetarnoj politici i osnaživanje jedinstvenog tržišta. "Ponovo potvrđivanje vrednosti jedinstvenog tržišta podrazumeva da ne možemo dozvoliti da inflacija bude jedini cilj, već i rast i zapošljavanje", rekao je on za dnevnik "Les Echos".