Kineske mere za ograničavanje izvoza retkih zemnih elemenata mogle bi ponovo izazvati pritiske na cene u evrozoni ako se njihov efekat proširi na globalnu ekonomiju, ocenio je član Upravnog saveta Evropske centralne banke (ECB) Madis Muller.
Sa kamatnim stopama na odgovarajućem nivou, trebalo bi da zvaničnici budu "strpljivi" i da pažljivo prate događaje koji bi mogli pojačati pritiske na cene u oba pravca, rekao je u intervjuu Muller, direktor Estonske centralne banke.
Kineske kontrole izvoza "pokazuju kako prepreke slobodnoj trgovini - uvedene od drugih zemalja - takođe mogu imati inflacioni uticaj i u Evropi", naveo je Muller u Vašingtonu, gde prisustvuje godišnjim sastancima MMF-a. "Nedostatak nekih ključnih resursa svakako bi mogao dovesti do viših cena određenih proizvoda, čak i ako to šteti ekonomiji", dodaje.
Opširnije
Treba li ECB da nastavi sa smanjivanjem kamatne stope
Član Upravnog veća ECB Gediminas Šimkus poziva na novo smanjenje kamatnih stopa u decembru kako bi se sprečilo da inflacija i rast privrede ostanu ispod očekivanja. Upozorava da bi bez takvog poteza inflacija mogla pasti ispod cilja od dva odsto. Prema njegovim rečima, s aspekta upravljanja rizicima, bolje je smanjivati stope nego čekati.
20.09.2025
Zlato probija granice, srebro hvata taj korak - ali ga nema na tržištu
Zlato poraslo na rekordni nivo usled pojačanih tenzija između SAD i Kine.
pre 5 sati
Powell nagoveštava pogoršanje izgleda na tržištu rada SAD
Powell je na ovogodišnjem sastanku NABE istakao da se izgledi na tržištu rada i dalje pogoršavaju, što podržava očekivanja investitora da će ovog meseca uslediti novo sniženje kamatnih stopa.
14.10.2025
Ursula von der Leyen: Sada je pravi trenutak za Srbiju da preduzme korake za pridruživanje EU
"Za Srbiju je članstvo u EU strateško opredeljenje i prioritet njene spoljne politike", rekao je Aleksandar Vučić, predsednik Srbije posle sastanka sa predsednicom Evropske komisije u Beogradu.
15.10.2025
Takođe kaže da bi ovaj scenario "bio suprotan standardnoj priči koja sugeriše da dodatni američki carinski nameti imaju deflacioni uticaj na Evropu".
Prema novim pravilima Pekinga, strane kompanije bi morale da dobiju odobrenje kineske vlade pre nego što izvezu proizvode koji sadrže čak i tragove određenih retkih zemnih elemenata iz Kine. Ta najava je navela predsednika SAD Donalda Trumpa da zapreti dodatnom carinom od 100 odsto na kinesku robu i ponovo izazvala strahove među investitorima zbog trgovinskog rata između dve zemlje. Ova situacija je, takođe, podsetila zvaničnike ECB na geopolitičke rizike po njihove projekcije. Centralna banka predviđa da će rast cena privremeno pasti ispod ciljanih dva odsto naredne godine, pre nego što ponovo ubrza u 2027.
Rizici po ovu projekciju su "sada manje-više izbalansirani", rekao je Muller. "Ako se oporavak pokaže slabijim, to takođe može dovesti do niže inflacije. Ali postoje i rizici od rasta inflacije zbog trgovinskih sporova, a ekonomija može brže da se oporavi, tako da može ići u oba pravca", dodao je.
Nakon osam smanjenja depozitne stope na dva odsto, većina zvaničnika ECB smatra da nema potrebe za promenom troškova zaduživanja uskoro, osim ako ne dođe do novog šoka u ekonomiji.
"Sa inflacijom na dva odsto i kamatnim stopama na nivou koji blago podržava oporavak, a ne koči aktivnost, to je trenutno pozicija na kojoj treba da budemo. Treba da budemo strpljivi i donosimo odluke na osnovu dinamike koju vidimo u ekonomiji u narednim mesecima", rekao je Muller.
Neke od njegovih kolega i dalje razmatraju mogućnost novog smanjenja. Guverner Banke Francuske Francois Villeroy de Galhau rekao je za Bloomberg TV ove nedelje da će sledeći potez "pre biti smanjenje nego povećanje".
Muller se nije složio s tim, navodeći da koraci ECB mogu ići u oba pravca.
"Sada sve zavisi od stvarnog razvoja događaja i teško je predvideti kada će biti opravdano ponovo korigovati stope", rekao je. "Lično ne vidim zašto bismo imali sklonost ka popuštanju."
Estonski zvaničnik je takođe pozitivno ocenio najnovije planove Evropske unije (EU) da se zamrznuta ruska imovina iskoristi za podršku Ukrajini u ratnim naporima i rekonstrukciji. Vlade razmatraju planove da koriste do 185 milijardi evra (217 milijardi dolara) tog novca kao kolateral za zajam koji bi podržao Ukrajinu.
"Pravna pitanja oko najnovijeg predloga da se zamrznuta ruska sredstva koriste indirektno trebalo bi da budu znatno manja. Nadam se da ćemo naći rešenje kojim ćemo moći da podržimo Ukrajinu koliko god je to moguće", zaključuje Muller.
.webp){kind=icon}
