Rastuće istočno krilo evrozone želi mesto za glavnim stolom ECB

Istočna Evropa pokreće svoj dosad najjači pokušaj da obezbedi mesto u samom vrhu Evropske centralne banke (ECB).

Kandidati iz Estonije, Letonije i Hrvatske su u trci da naslede potpredsednika Luisa de Guindosa, koji odlazi u maju. Čak i ako ne uspeju, još tri mesta u šestoročlanom Izvršnom odboru biće upražnjena do kraja 2027. godine.

Postoje snažni argumenti da se imenuje neko iz tog regiona. Pristupanje Bugarske evrozoni znači da trećina od 21 članice monetarne unije sada dolazi iz bivšeg komunističkog istoka - što je udeo za koji mnogi kažu da opravdava snažniji glas u najuticajnijem telu ECB koje donosi odluke.

Više zemalja se bori za drugo mesto u ECB | Bloomberg

Ipak, put će biti težak. Zapadna Evropa zadržava znatno veću ekonomsku težinu, a neuspeh da se okupi oko jednog kandidata mogao bi da rascepi podršku među državama koje donose odluku. Dodatni izazov predstavlja guverner centralne banke Finske Olli Rehn - bivši evropski komesar koji se smatra jakim kandidatom za potpredsednika - dok je u trci i Mário Centeno iz Portugala.

Uprkos tome, skoro dve decenije nakon što je evro počeo da se širi ka istoku, sve je više podrške tome da istočna Evropa dobije širu zastupljenost u Frankfurtu. To bi dodatno zakomplikovalo već osetljivu računicu pri izboru rukovodstva ECB, gde se tradicionalno vodi računa o ravnoteži između velikih i malih država članica, polnoj zastupljenosti i različitim stavovima o monetarnoj politici.

"Svaka zemlja ima isti glas u Savetu guvernera, pa ima smisla razmišljati da je potreban određeni balans i na najvišim pozicijama", rekao je Atanas Pekanov, ekonomista Instituta Wifo u Beču i bivši zamenik premijera Bugarske. "U tom smislu, bilo bi dobro imati nekoga iz istočne Evrope."

Ostvarenje tog cilja bio bi još jedan korak u procesu integracije koji je započeo raspadom komunizma i ubrzao se kako je Evropska unija (EU) počela da prima nove članice od 2004. godine. Tri godine kasnije, Slovenija je usvojila evro - a potom su usledile Slovačka, Estonija, Letonija, Litvanija, Hrvatska i Bugarska.

Istočna Evropa nadmašila evrozonu od 2004. godine | Bloomberg

To bi ujedno bilo i priznanje nedavno demonstrirane ekonomske snage regiona - tim impresivnije imajući u vidu blizinu ratu Rusije u Ukrajini.

Slovenački ministar finansija Klemen Boštjančič smatra da je istočna Evropa bila "zanemarena" - ne samo prilikom popunjavanja najviših mesta u ECB, već i drugde u EU. Ovo pitanje je i na radaru Evropskog parlamenta, koji intervjuiše kandidate za odbor ECB i može da odloži postupak, iako nema pravo veta.

Ľudovít Ódor, bivši premijer Slovačke, a sada član skupštinskog Odbora za ekonomska i monetarna pitanja, rekao je da su centralne i istočne evropske zemlje "jasno nedovoljno zastupljene".

"Zalažem se za geografski uravnoteženiji Izvršni odbor", naveo je u imejlu. "Ali kompetentnost je najvažniji kriterijum."

Mandati Izvršnog odbora ECB | Bloomberg

Najbliže što je istočna Evropa došla osvajanju mesta u odboru ECB bilo je 2020. godine, kada je bivši guverner centralne banke Slovenije Boštjan Jazbec tesno izgubio od Holanđanina Franka Eldersona.

Drugi zvaničnici iz regiona, međutim, ostvarili su uspehe u Briselu i šire: Valdis Dombrovskis iz Letonije je evropski komesar od 2014. godine, Kaja Kallas iz Estonije trenutno je visoki predstavnik EU za spoljne poslove, a Kristalina Georgijeva iz Bugarske vodi Međunarodni monetarni fond (MMF) u Vašingtonu.

Ipak, nedostatak šire zastupljenosti bio je izvor nezadovoljstva. Izveštaj kuće European Democracy Consulting iz 2024. godine pokazao je da se situacija čak pogoršala u prethodne tri godine, jer su zapadni zvaničnici učvrstili dominaciju nad institucijama.

Napredak su možda usporili i skandali koji su bacili senku na delove regiona, uz slučajeve pranja novca koji su mučili baltičke zemlje tokom dvehiljaditih i presude za mito protiv guvernera iz Letonije i Slovačke. Nedavni protesti koji su srušili bugarskog premijera, u međuvremenu, podsećaju na političku nestabilnost.

I dok je broj istočnih članica evrozone porastao, njihova ekonomska težina ostaje skromnija. Zajedno, sedam zemalja iz regiona koje su deo monetarnog bloka čine manje od četiri odsto bruto domaćeg proizvoda, u poređenju sa više od 70 odsto koliko zajedno imaju Nemačka, Francuska, Italija i Španija.

Ovo bi mogla biti velika prepreka. Najveće privrede su tradicionalno zahtevale zastupljenost u odboru ECB, i ukoliko ne promene taj stav, većina predstojećih upražnjenih mesta moraće da im pripadne.

"Postajaće sve teže zadovoljiti zahteve svih", rekao je Shahin Vallée, viši saradnik u Nemačkom savetu za spoljne odnose.

Vallee ipak smatra da će ovaj put pobediti kandidat iz istočne Evrope, pri čemu se guverner centralne banke Hrvatske Boris Vujčić izdvaja kao glavni favorit u odnosu na svoje kolege iz Letonije i Estonije, Mārtiņša Kazāksa i Madisa Müllera.

Vujčić je "verovatno onaj koji je u najboljoj poziciji da predstavlja interese regiona", rekao je, uoči roka 9. januara za predlaganje kandidata za potpredsednika. Odluka bi mogla da usledi već deset dana kasnije.