Evropska centralna banka je donela odluku da zadrži kamatnu stopu na depozitnu olakšicu na dva odsto. Ova odluka je, kako piše Bloomberg, u suprotnosti sa potezom američkih Federalnih rezervi (Fed), koje su prošle nedelje snizile troškove zaduživanja. Izglede za kamatne stope u SAD dodatno zamagljuju podele među donosiocima odluka, kao i pitanje ko će sledeće godine naslediti Jeromea Powella na čelu Feda.
U Londonu je, u međuvremenu, Engleska centralna banka takođe upravo kamatne stope, nakon pauze u septembru i novembru. Centralna banka je poručila da će naredne odluke o popuštanju monetarne politike biti "mnogo neizvesnije", prenosi Bloomberg. Trgovci su potom smanjili opklade na dodatna sniženja kamatnih stopa u Velikoj Britaniji naredne godine.
Još nekoliko poruka iz saopštenja ECB u četvrtak:
-
ECB će slediti pristup zasnovan na podacima i odlučivati od sastanka do sastanka
-
Savet guvernera spreman je da prilagodi sve instrumente
-
ECB je odlučna da obezbedi stabilizaciju inflacije na nivou od dva odsto u srednjem roku
Predsednica ECB Christine Lagarde u četvrtak je, nakon saopštenja ECB, rekla kako je ekonomija bila "otporna". "Uslužni sektor i dalje dominira, posebno informaciona tehnologija, i to će verovatno ostati tako, kaže ona. Rast podržavaju investicije države i privrede."
Ipak, ona ponavlja prethodnu procenu da će trgovina i naredne godine nastaviti da opterećuje rast u evrozoni.
Kad je reč o inflaciji, Lagarde kaže da se ona od proleća kretala u "uskom rasponu". Pokazatelji osnovne inflacije takođe se nisu mnogo promenili i ostaju u skladu sa ciljem od dva odsto, dodaje ona. Inflacija bi u narednom periodu trebalo da opadne zbog efekata osnovice u energiji, kaže Lagarde.
Lagarde takođe ističe da nestabilno međunarodno okruženje i dalje može izazvati poremećaje. Ipak, troškovi za odbranu i infrastrukturu mogli bi podstaći rast više nego što se očekivalo, ili povećano poverenje može podstaći potrošnju.
Evropska centralna banka četvrti put zaredom ostavlja kamate nepromenjenim, uz sve izraženije signale da bi sledeći potez mogao biti povećanje, a ne novo popuštanje monetarne politike.
18.12.2025
Refinansiranje kredita - kako očekivanja rasta kamatnih stopa utiču na potrošače u Srbiji
15.12.2025
Brisel traži pravne zaobilaznice za korišćenje 135 milijardi ‘ruskih’ evra za krpljenje budžeta Ukrajine.
05.12.2025
Centralni bankari Evrope izlaze iz svoje tradicionalne uloge čuvara cenovne stabilnosti.
28.11.2025
Bloomberg
Evropska centralna banka sada je na putu duge pauze u monetarnoj politici, dok Federalne rezerve i Banka Engleske nastavljaju sa smanjivanjem kamatnih stopa koje bi moglo da se protegne kroz veći deo 2026. godine. Monetarnu politiku vodećih centralnih banaka analiziram sa makroekonomistom Artemom Kočnevim.
Kočnev tvrdi da je važno da prvo razumemo zašto analitičari uopšte očekuju da u narednom periodu neće biti promena monetarne politike, jer će nam to pomoći da shvatimo i da li uopšte postoji razlog za eventualno povećanje kamatnih stopa.
"Razlog zbog kojeg se očekuje da ECB zadrži kamatnu stopu na nivou od dva odsto, na kojem se nalazi još od leta, jeste opšte uverenje da se inflacija stabilizovala, zajedno sa inflacionim očekivanjima, koja su čak i važnija. Inflaciona očekivanja na neki način određuju buduće odluke kompanija i potrošača.
Takođe, ekonomija evrozone nalazi se u ravnoteži. Ekonomisti bi rekli da je u stanju ekvilibrijuma, blizu svog proizvodnog kapaciteta i blizu potencijalne stope rasta. To znači da, ukoliko ostajete unutar te ravnoteže, uz rast koji je trenutno oko jedan odsto godišnje i inflaciju koja ne pokazuje znake neravnoteže, gde potrošači ne očekuju značajan rast cena u budućnosti, centralna banka nema razlog ni da povećava ni da smanjuje kamatne stope. To je, na neki način, idealna situacija za centralnu banku", ističe on.
Kočnev dodaje i da mogu postojati određeni šokovi, spoljašnji ili unutrašnji, koji mogu izbaciti ekonomiju iz te ravnoteže.
"Jedan od takvih šokova mogao bi biti veliki poremećaj u ponudi, sličan onome tokom pandemije. Simulacije i modeli koje je sama ECB radila pokazuju da bi događaj sličan pandemiji doveo do značajnog rasta inflacije, što bi zahtevalo reakciju centralne banke i promenu monetarne politike. Još jedan faktor koji bi mogao da pogura cene naviše, a koji je pomenut i u ranijem prilogu sa izjavom Kristine Lagard, jeste veliki klimatski šok. Na primer, ozbiljne poplave ili ekstremni vremenski događaji koji bi značajno smanjili proizvodni kapacitet lokalne ekonomije, evrozone u celini, ili neke od velikih ekonomija poput Kine, mogli bi ponovo da podignu cene. Ključno pitanje tada bi bilo da li bi takvi događaji trajno pomerili inflaciona očekivanja potrošača i kompanija sa ravnotežnog puta, odnosno dugoročno, do te mere da bi ECB morala da interveniše. Za sada, međutim, ne izgleda da je to slučaj. Fiskalna politika je uglavnom uravnotežena u narednoj i godini nakon toga, zbog čega ne bih očekivao povećanje kamatnih stopa kako bi se „hladila“ ekonomija, jer za tim trenutno nema potrebe", zaključuje on.
Opširnije
ECB spremna da četvrti put zadrži kamate
Da li je sada pravi trenutak za refinansiranje kredita
EU mobilizuje ruske milijarde, ECB upozorava: ‘Na kocki je kredibilitet evra’
Zvaničnici ECB gledaju dalje od inflacije ka većim pretnjama za Evropu
Kompletne projekcije inflacije:
-
ECB vidi inflaciju u ovoj godini na 2,1 odsto; prethodna procena: 2,1 odsto;
-
ECB vidi inflaciju u narednoj godini na 1,9 odsto; prethodna procena: 1,7 odsto;
-
ECB vidi inflaciju u 2027. na 1,8 odsto; prethodna procena: 1,9 odsto;
-
ECB vidi inflaciju u 2028. godini na dva odsto.
Inače, u pitanju je poslednji sastanak Evropske centralne banke ove godine.
"Inflacija koja se zadržava oko cilja i čvršće prognoze rasta koje je pomenuo Alex daju Christine Lagarde prostor da zauzme blago jastrebovski ton, čak i ako izbegne da tržištima nagoveštava povećanje kamatnih stopa. Ako trgovci traže makroekonomski izgovor da testiraju jačanje evra, ovo bi mogla biti poslednja prilika pre nego što se likvidnost pred kraj godine dodatno istanji", navodi Vassilis Karamanis, FX strateg iz Atine.
Bloomberg
Nove projekcije, piše Bloomberg, zaista ne daju nikakve argumente za promenu kamatnih stopa, koje se trenutno smatraju uglavnom neutralnim. Drugim rečima, nove projekcije ne ograničavaju, ali i ne podržavaju ekonomske aktivnosti.
U poslednje vreme došlo je do pomaka u tržišnim očekivanjima, uz rast opklada na povećanje kamatnih stopa već tokom 2026. godine, piše Bloomberg.
(Ažurirano izjavama Lagarde u tekstu.)
.webp){kind=icon}
