BDP Srbije premašio procene i u prvom kvartalu porastao za 3,2 odsto

Realni rast srpskog bruto domaćeg proizvoda (BDP) u prvom kvartalu ove godine iznosio je 3,2 odsto, međugodišnje, što je više od ranijih očekivanja, ali i od zvanične fleš procene iz aprila od tri odsto.

Najznačajniji realni rast bruto dodate vrednosti zabeležen je u sektoru trgovine na veliko i malo i popravke motornih vozila, saobraćaja i skladištenja i usluga smeštaja i ishrane, 4,9 odsto, saopštio je Republički zavod za statistiku (RZS).

Sa druge strane, realni pad bruto dodate vrednosti bio je u sektoru industrije i snabdevanja vodom i upravljanja otpadnim vodama (0,7 odsto) i sektoru građevinarstva (5,1 odsto).

"Posmatrano po agregatima upotrebe BDP-a, u prvom kvartalu 2026. godine, u odnosu na isti period prethodne godine, realni rast zabeležen je kod svih agregata: izdaci za finalnu potrošnju domaćinstava, 4,8 odsto, izdaci za finalnu potrošnju neprofitnih institucija koje pružaju usluge domaćinstvima (NPID), 5,6 odsto, izdaci za finalnu potrošnju države, 5,1 odsto, bruto investicije u osnovna sredstva, 1,4 odsto, izvoz robe i usluga, 4,6 odsto i uvoz robe i usluga, 3,6 odsto", dodaje se u izveštaju RZS.

Međukvartalno, desezonirana serija podataka pokazuje rast bruto domaćeg proizvoda u prvom kvartalu 2026. godine od 0,2 odsto u odnosu na prethodno tromesečje.

Zavod računao na tri odsto

Depositphotos

Podsetimo, preliminarna procena RZS bila je da je realni BDP u prvom kvartalu porastao za tri odsto međugodišnje, što je već bio bolji rezultat od očekivanih 2,5 odsto, koliko su procenjivali ekonomisti koje je anketirao Bloomberg. Autori "Makroekonomskih analiza i trendova" (MAT) u aprilskom izdanju biltena procenili su da je realni BDP Srbije u prva dva meseca međugodišnje uvećan za oko 1,9 odsto. To je za 0,9 procentnih poena bolji rezultat u odnosu na isti period 2025. godine.

Narodna banka Srbije (NBS) je prošlog meseca ocenila da su uslužni sektori bili nosioci rasta BDP-a u prvom tromesečju, te da je industrijska proizvodnja, uprkos znatnom oporavku u martu, na nivou tromesečja zabeležila pad kao posledicu smanjene proizvodnje u naftnoj industriji i povezanim granama.

Za građevinarstvo - oblast u kojoj je RZS sada očitao pad bruto dodate vrednosti od pomenutih preko pet odsto - centralna banka je tada procenila da je imalo blagi negativni doprinos ekonomskoj aktivnosti od 0,1 procentni poen. "Na to prvenstveno upućuju podaci o proizvodnji građevinskog materijala, koja je u prvom tromesečju zabeležila pad od šest odsto međugodišnje, kao i aktivnost u oblasti 'ostalo rudarstvo', koje obuhvata eksploataciju šljunka, peska i kamena (–6,1 odsto mg.). Pored toga, smanjen je i uvoz građevinskog materijala", naveli su u svom poslednjem izveštaju o inflaciji.

NBS je, zbog geopolitičkih tenzija usled rata na Bliskom istoku, snizila projekciju rasta BDP-a za ovu godinu sa 3,5 odsto na tri odsto. Razmatrajući kretanja u realnom sektoru, izvršni odbor centralne banke je isticao da se nakon izazova početkom godine, pre svega u sektorima proizvodnje naftnih derivata i hemijske industrije, u februaru beleže povoljnija kretanja, čemu je najviše doprineo uslužni sektor, kao i ponovno pokretanje rada rafinerije u Pančevu krajem januara.

"Očekuje se da će pronalaženje dugoročno održivog rešenja za nesmetano poslovanje Naftne industrije Srbije (NIS) dodatno podržati privredni rast u nastavku godine. Pozitivan doprinos rastu BDP-a očekuje se od potrošnje i investicija u osnovna sredstva, uz značajnu ulogu realizacije investicionih projekata u okviru programa 'Skok u budućnost - Srbija Ekspo 2027-, dok se u 2027. godini očekuje i pozitivan doprinos neto izvoza usled održavanja specijalizovane izložbe 'Ekspo'", kaže se u izveštaju NBS.

Tokom prethodne godine rast kreditne aktivnosti, omogućen povoljnim uslovima kreditnog zaduživanja, pružao je značajnu podršku privrednom rastu, a slični trendovi nastavljaju se i u ovoj godini, budući da je rast kreditne aktivnosti
dodatno ubrzao u prvom tromesečju 2026, napomenuli su centralni bankari.

Rizici zbog Bliskog istoka

Ipak, privredna aktivnost ostaje pod uticajem globalne neizvesnosti izazvane geopolitičkim i trgovinskim tenzijama
i rastom cena energenata, što se može negativno odraziti na investiciono i potrošačko poverenje i tokove kapitala.

"Ako potraje, rast cena energenata će gotovo sigurno dovesti do znatnijeg slabljenja globalne privredne aktivnosti, usled povećane neizvesnosti, pooštravanja finansijskih uslova i rasta troškova proizvodnje. Za Srbiju, to znači potencijalno slabiju tražnju ključnih trgovinskih partnera, pre svega iz EU i regiona, što može uticati na dinamiku izvoza robe i usluga", kaže se u objavi NBS.

Takođe, pojačana volatilnost na međunarodnom finansijskom tržištu i rast premije rizika mogu uticati na tokove kapitala, što dodatno usložnjava eksterne faktore koji se uzimaju u obzir prilikom donošenja odluka o monetarnoj politici. 

U zoni evra, najvažnijem trgovinskom partneru Srbije, inflacija se u martu povećala iznad cilja, pre svega zbog rasta cena
energenata usled sukoba na Bliskom istoku, dok je bazna inflacija usporila (na 2,3 odsto). "U isto vreme, ekonomska aktivnost zone evra pokazala je veću otpornost nego što se očekivalo ako se imaju u vidu geopolitičke tenzije, snažna konkurencija iz Kine i neizvesna trgovinska politika SAD. Ipak, sa izbijanjem sukoba na Bliskom istoku došlo je
do korekcija projekcija u martu, posebno onih koje se odnose na kraće rokove, pre svega zbog rasta cena energenata."

(Ažurirano kroz tekst.)