text size
Evropska centralna banka zadržala je troškove zaduživanja nepromenjenim, čekajući nove podatke kako bi procenila da li pritisci na rast cena izazvani ratom u Iranu zahtevaju dodatno zaoštravanje monetarne politike.
Depozitna stopa ostala je 2,25 odsto, u skladu sa očekivanjima ekonomista i investitora koji očekuju da će zvaničnici nakon junskog povećanja u septembru sprovesti još jedno povećanje od četvrt procentnog poena.
ECB je ponovila da se neće unapred obavezivati na buduće poteze, već će odluke donositi od sastanka do sastanka, u zavisnosti od pristiglih informacija.
"Neizvesnost je i dalje visoka, a puni inflatorni efekat energetske krize tek treba da se ispolji", naveli su zvaničnici u saopštenju. "Upravno veće zato pažljivo prati intenzitet i trajanje krize, kao i njene indirektne i sekundarne efekte."
Donosioci odluka ponovili su da je ECB "u dobroj poziciji" da upravlja ovom situacijom.
Obveznice su se malo promenile nakon odluke, pa je prinos na desetogodišnju nemačku državnu obveznicu bio viši za dva bazna poena i iznosio je 3,19 odsto. Ranije je dostigao 3,21 odsto, najviše od 2011. godine, pošto su rast cena nafte i gasa dodatno podstakli zabrinutost zbog inflacije.
Očekivanja u vezi sa budućim kretanjem kamatnih stopa takođe su ostala stabilna. Svopovi ukazuju da je povećanje od četvrt procentnog poena u septembru gotovo izvesno, dok je još jedno povećanje do kraja godine gotovo potpuno uračunato u cene. Evro je zadržao gubitke i oslabio je 0,2 odsto u odnosu na dolar, na oko 1,1390 dolara.
Restriktivan stav ECB učvršćuje njen status predvodnika među centralnim bankama zemalja Grupe sedam, nakon što je prošlog meseca postala prva u toj grupi koja je povećala kamatne stope od početka rata u Iranu.
Tada je upozorila da se inflacija izazvana sukobima širi i van energetskog sektora, dok je privreda ostala otporna. Sada donosioci odluka procenjuju da li su potrebne dodatne mere monetarnog zaoštravanja.
Septembarski sastanak se smatra prirodnim trenutkom za takav potez ukoliko bude potreban, uz podršku novih tromesečnih projekcija stručnih službi, podataka o inflaciji za prethodna dva meseca i dodatnih ekonomskih pokazatelja, uključujući nekoliko anketa među privrednicima.
Inflacija u evrozoni usporila više nego što se očekivalo
Bloomberg
Dok su pojedini zvaničnici početkom jula bili uvereni da bi napori za postizanje mira na Bliskom istoku mogli da ograniče uticaj rata na potrošačke cene u evrozoni, obnovljeni sukobi ponovo su probudili takvu zabrinutost.
Cene energenata već su naglo porasle, pri čemu se cena nafte brent približila nivou od 100 dolara po barelu nakon što su Huti, koje podržava Iran, saopštili da su napali dva saudijska tankera u Crvenom moru, čime su povećali rizik od dodatnih poremećaja u snabdevanju. To bi moglo ponovo da izvrši pritisak na rast inflacije, koja je u junu usporila na 2,8 odsto.
Kada su sukobi ponovo izbili početkom jula, Yannis Stournaras iz Grčke, jedan od članova Upravnog veća sa najblažim stavovima prema monetarnoj politici, priznao je da smo "ponovo na početku". Njegov nemački kolega sa restriktivnijim stavovima, predsednik Bundesbanka Joachim Nagel, naglasio je da će ECB "zadržati oprezan pristup".
Osnovnom projekcijom stručnih službi iz juna predviđala se inflaciju od tri odsto ove godine, nakon čega bi usledilo usporavanje na 2,3 odsto i dva odsto tokom 2027. i 2028. godine. Međutim, očekivalo se da će bazna inflacija, isključujući energiju i hranu, ostati iznad ciljanih dva odsto ECB sve do 2028. godine.
Nove prognoze ECB za inflaciju i privredni rast
Bloomberg
Prošlomesečno povećanje kamatnih stopa pokrenulo je raspravu o tome da bi ECB mogla da ponovi grešku iz 2008. i 2011. godine, kada su povećanja stopa ubrzo bila poništena. Ta rasprava nastavila se nakon što su mirovni pregovori između Vašingtona i Teherana izazvali nagli pad cena energenata.
Zvaničnici su analizirali događaje iz 2011. godine, kada su u junu povećali kamatne stope i zaključili da je ovoga puta najvažnije izbeći unapred preuzimanje obaveze o budućem zaoštravanju monetarne politike.
Ipak, uprkos tadašnjoj zabrinutosti, najnovije zaoštravanje sukoba dodatno je učvrstilo stav donosilaca odluka da je nedavno povećanje kamatnih stopa bilo potpuno opravdano.
Širenje sukoba ponovo povećava mogućnost dugotrajnije blokade Ormuskog moreuza, što bi moglo da ograniči snabdevanje energentima i dodatno podstakne rast cena.
Ni predsednik SAD Donald Trump niti zvaničnici u Teheranu ne nagoveštavaju da bi u skorije vreme moglo doći do nastavka mirovnih pregovora.
- U pisanju pomogli James Regan, Phil Serafino, Bastian Benrath-Wright, Harumi Ichikura, Joel Rinneby, Angela Cullen, Nick Heubeck, Mark Evans, Barbara Sladkowska, Alice Gledhill i William Horobin.
.webp){kind=icon}
