Fleš procena RZS-a: Srpski BDP skočio za 3,6 odsto u drugom kvartalu

Privredni rast Srbije realno (u stalnim cenama) je porastao za 3,6 odsto međugodišnje u drugom kvartalu ove godine, prema fleš proceni Republičkog zavoda za statistiku (RZS), nadmašivši očekivanja analitičara.

RZS u saopštenju od petka nije naveo šta su bili pokretači domaće privrede u posmatranom periodu, a detaljniji uvid u to očekuje se da će pružiti naknadno, 31. avgusta, u zasebnom izveštaju o obračunu kvartalnog bruto domaćeg proizvoda (BDP).

Ekonomisti koje je Bloomberg anketirao u aprilu očekivali su da će rast u drugom tromesečju iznositi 2,5 odsto (što je predstavljalo pad očekivanja u poređenju sa tri odsto, koliko su procenjivali u prethodnom istraživanju). U aprilskoj anketi je učestvovalo 14 stručnjaka.

Uoči objave fleš procene RZS-a, analitičari Bloomberg Adrije ukazali su na to da potrošnja domaćinstava predstavlja glavni oslonac privrednog rasta Srbije i čini oko 60 odsto BDP-a, pri čemu je domaća potražnja ostala snažna uprkos inflaciji i energetskim izazovima. To potvrđuju kontinuirani rast maloprodaje, skok prodaje novih automobila od oko 18 odsto u prvoj polovini godine, kao i rast kredita stanovništvu od preko 20 odsto međugodišnje u prvom tromesečju.

Podaci RZS-a za prvi kvartal pokazali su da je potrošnja domaćinstava porasla za 4,8 odsto međugodišnje.

Ove tendencije potpomognute su stabilnim rastom realnih plata koje nadmašuju inflaciju, kao i pritiscima na tržište rada usled nedostatka radne snage.

"Ključno pitanje za nastavak godine više nije da li će domaća potražnja ostati snažna, nego može li se ovakav tempo rasta potrošnje i plata, uz snažan investicioni ciklus povezan s pripremama za EXPO 2027, održati bez stvaranja novih inflatornih pritisaka", rekao je analitičar Bloomberg Adrije Rudi Lukačić.

'Fiat grande panda' dao vetar u leđa izvozu

Osim veće potrošnje domaćinstava i države, zvanična statistika za prvo tromesečje pokazala je da je rast BDP-a u ta tri meseca bio vođen i skokom izvoza i uvoza: izvoz robe i usluga porastao je za 4,6 odsto, a uvoz za 3,6 odsto.

Depositphotos

Nedavno je u najnovijem izdanju "Makroekonomskih analiza i trendova" (MAT) istaknuto da je robni izvoz u prvih pet meseci uvećan za 7,7 odsto (dostižući skoro 14,7 milijardi evra), dok je uvoz rastao znatno sporije (za jedan odsto). Takva kretanja dovela su do smanjenja robnog deficita za gotovo 23 odsto i poboljšanja pokrivenosti uvoza izvozom na preko 83 odsto.

Glavni pokretač izvoznog optimizma jeste proizvodnja motornih vozila, prikolica i poluprikolica, koja je u prvih pet meseci porasla za čak 46,8 odsto u odnosu na isti period prošle godine, zahvaljujući Stellantisovoj fabrici u Kragujevcu, gde je proizvodnja ponovo pokrenuta početkom prošle godine. Među vodećim oblastima koje su u prvih pet meseci postigle najveću vrednost izvoza u sektoru prerađivača, prvo mesta zauzela je upravo proizvodnja motornih vozila i prikolica, sa izvozom od 2,3 milijarde evra i učešćem od 17,5 odsto.

Na osnovu podataka o kretanjima u privredi koje je izdvojio MAT, ukupna industrijska proizvodnja u posmatranom periodu januar-maj blago je porasla (za 0,6 odsto). U okviru nje, prerađivačka industrija je uvećana za 1,6 odsto, dok ostali sektori beleže pad: rudarstvo je palo za 0,5 odsto, a snabdevanje električnom energijom, gasom, parom i klimatizacija za 3,2 odsto.

Projekcije za naredni period

Novo, julsko istraživanje Bloomberga, u kom je projekcije iznelo 13 analitičara, pokazalo je da se za treći kvartal očekuje skok od 2,8 odsto (nepromenjeno u odnosu na ranija predviđanja). Ista stopa rasta se prognozira i za četvrti kvartal (za koji je ranija prognoza bila tri odsto).

Na nivou cele 2026. godine, ekonomisti iz Bloombergove ankete predviđaju rast od 2,8 odsto - nešto manje od tri odsto, koliko je u maju saopštila da očekuje NBS.

U centralnoj banci tada su najavili da će inflacija nastaviti da se kreće u granicama cilja od tri plus/minus 1,5 odsto tokom drugog i trećeg tromesečja, a da se blagi rast na vrednosti iznad gornje granice cilja očekuje krajem ove i početkom sledeće godine. Taj rast, dodali su, treba da bude privremen i posledica rasta cena nafte i drugih primarnih proizvoda, u kombinaciji s niskom bazom iz septembra prošle godine usled primene uredbe kojom su marže u trgovini na veliko i malo bile ograničene na 20 odsto.

Prema poslednjim zvaničnim podacima, inflacija u Srbiji u junu je iznosila 2,7 odsto. To je došlo kao iznenađenje budući da se ranije tokom godine ona očekivano ubrzala po isteku pomenute vladine uredbe. U maju je dogurala na 3,5 odsto, što je bio najbrži međugodišnji rast od avgusta 2025.