ECB spremna da četvrti put zadrži kamate

Evropska centralna banka (ECB) sprema se da četvrti put zaredom zadrži kamatne stope nepromenjenim, pri čemu će nove ekonomske projekcije verovatno ukazati na solidan privredni rast, a zvaničnici su uvereni da inflacija neće značajnije odstupati od cilja.

Depozitna stopa biće zadržana na nivou od dva odsto u četvrtak, prema svim ispitanicima u Bloombergovoj anketi. Analitičari procenjuju da će na tom nivou ostati do 2027. godine, pri čemu većina sada predviđa da je povećanje stope - pre nego smanjenje - sledeći verovatniji potez. Takvo raspoloženje se proširilo i na tržišta, nakon što je članica Izvršnog odbora Isabel Schnabel za Bloomberg izjavila da joj odgovara da sledeći potez sa kamatnim stopama bude naviše.

Međutim, to nije slučaj svuda: Federalne rezerve (Fed) su prošle nedelje snizile stope, a naširoko se očekuje da Banka Engleske isto učini u četvrtak. Obe institucije bi mogle dodatno da popuštaju monetarnu politiku tokom 2026. godine. U ECB, međutim, trenutno postoji manjak volje za menjanje troškova zaduživanja. Zvaničnici su sve sigurniji da će ekonomija evrozone, koja obuhvata 20 zemalja, zadržati otpornost i da će se inflacija srednjoročno kretati blizu cilja od dva odsto.

Ipak, određena neizvesnost ostaje, pa će predsednica Christine Lagarde verovatno zadržati otvorene opcije kada se obrati novinarima u 14.45 u Frankfurtu - 30 minuta nakon objave odluke o kamatnim stopama.

"Biće zanimljivo videti da li dolazi do promene u tonu Lagarde", rekao je Jari Stehn, glavni evropski ekonomista Goldman Sachsa. "Šanse za novo smanjenje stopa u 2026. dodatno su se smanjile."

 

Kamatne stope

Većina zvaničnika je ponovila da su troškovi zaduživanja na "dobrom nivou", što nagoveštava da nisu skloni da dodaju još rezova na osam smanjenja od po 25 baznih poena, kojima je depozitna stopa spuštena sa četiri na dva odsto.

Čak i Gediminas Simkus iz Litvanije - koji je bio među manjim brojem zvaničnika koji su smatrali da bi još jedno smanjenje moglo da se razmatra ovog meseca - sada ne vidi potrebu za daljim popuštanjem. To važi "ne samo za sledeći sastanak u decembru, već i za naredne sastanke", rekao je u nedavnom intervjuu.

Razgovori o dodatnom popuštanju ipak nisu potpuno ostavljeni po strani. Francois Villeroy de Galhau iz Francuske insistira da ECB mora ostati "agilna i otvorena kada su u pitanju budući sastanci", te ne vidi razlog da se u skorije vreme očekuje povećanje stopa.

"ECB će verovatno ostati na pauzi u doglednoj budućnosti i promeniti kurs samo ako dođe do novog velikog šoka za ekonomiju", kaže Carsten Brzeski, globalni direktor makroistraživanja u ING-ju.

 

Ekonomski izgledi

Nove projekcije će verovatno pokazati snažniji privredni rast - kako je Lagarde nagovestila prošle nedelje. Bruto domaći proizvod (BDP) u trećem kvartalu premašio je očekivanja ECB i dobro se nosi sa nepovoljnim uticajima viših američkih carina. Većina analitičara očekuje da će ECB rizike opisati kao "uglavnom uravnotežene".

Istovremeno, očekuju se tek manje izmene projekcija inflacije ECB, iako Nomura procenjuje da će potrošačke cene rasti svega 1,6 odsto u 2026. i 2027. godini - delom zbog odlaganja primene sistema trgovine emisijama u Evropskoj uniji.

U prognozama će se prvi put pojaviti i 2028. godina, a većina očekuje inflaciju od oko dva odsto u toj godini, što bi podržalo stav zvaničnika da, u međuvremenu, mogu da zanemare manja odstupanja od cilja.

Isabel Schnabel, članica Izvršnog odbora / Bloomberg

 

Komunikacija

Široko se očekuje da će Lagarde ponoviti da ECB ne preuzima obavezu prema bilo kakvom unapred definisanom kretanju kamatnih stopa i da će politiku određivati od sastanka do sastanka, na osnovu pristiglih podataka. Ipak, pojedini ekonomisti žele da vide da li će se osvrnuti na nedavne promene na tržištima koje su - prema Jensu Eisenschmidtu, glavnom evropskom ekonomisti Morgan Stanleyja - ekvivalentne povećanju kamatnih stopa od 25 baznih poena.

"Pitanje za ECB je da li je ovo pooštravanje primereno s obzirom na izglede", rekao je Eisenschmidt, koji je ranije radio u centralnoj banci sa sedištem u Frankfurtu. "Ako na konferenciji ne bude dodatnih pojašnjenja, možda ćemo morati da preispitamo naše tumačenje logike odlučivanja ECB", dodao je.

Muzičke stolice

Lagarde bi mogla da dobije pitanja i o dvogodišnjoj reorganizaciji Izvršnog odbora ECB, koja je započela prošle nedelje, nakon što su ministri finansija evrozone formalno pokrenuli proces pronalaženja naslednika njenog zamenika, Luisa de Guindosa. Finska i Letonija su najavile da će kandidovati svoje guvernere centralnih banaka, Ollija Rehna i Martinsa Kazaksa. Hrvatska je spremna da podrži guvernera Borisa Vujčića, a u igri bi mogao da se nađe i bivši guverner i ministar finansija Portugalije Mario Centeno.

Lagarde, međutim, godinama ističe da žene moraju biti adekvatno zastupljene u rukovodstvu ECB. Njen mandat ističe u oktobru 2027. godine, a spekulacije o tome ko bi mogao da je nasledi već su uveliko na stolu. Među potencijalnim kandidatima pominju se bivši guverner centralne banke Holandije Klaas Knot, direktor Bank for International Settlementsa Pablo Hernandez de Cos i predsednik Bundesbanka Joachim Nagel.

Upitana o stavovima "da je vreme da Nemac preuzme čelo ECB" i da li bi ona mogla da bude ta osoba, Isabel Schnabel je za Bloomberg rekla da bi - ako bi je pitali, bila spremna da preuzme tu ulogu.