Nobelovac Stiglitz: Nadam se i molim se da je Trump samo privremeni fenomen

Jedan od najznačajnijih svetskih ekonomista i dobitnik Nobelove nagrade za ekonomiju Joseph Stiglitz poručio je u petak uveče u Beogradu da Evropa zbog velikih izazova, SAD sa jedne strane i Rusije sa druge, treba još više i dublje da se integriše, ali i da razvije nezavisan odbrambeni i tehnološki sektor koji će ojačati evropsku ekonomiju.

Evropski projekat je sada više aktuelan nego ikada pre, a Evropa treba da bude u mogućnosti da samostalno donosi svoje odluke, istakao je Stiglitz na predavanju o viziji Evrope iz lične, intelektualne i političke perspektive, koje je održao u Evropskoj kući, na poziv Francuskog instituta u Srbiji.

"U ovom trenutku sam zaista optimističan da će izazovi sa kojima se sada suočavamo, koje postavljaju Rusija s jedne strane i SAD s druge strane, motivisati Evropu da se dalje kreće ka evropskim integracijama i da produbi tu integraciju", naglasio je Stiglitz, izvestio je Tanjug, a prenosi RTS.

Profesor na Univerzitetu Kolumbija je upozorio da Evropska unija zavisi od Sjedinjenih Američkih Država u vojnom i tehnološkom smislu i podsetio da da Evropa koristi američki sistem satelita Starlink i klaud za skladištenje podataka, što je dovodi u osetljivu poziciju. Prema rečima nobelovca, Evropska unija treba da više ulaže u odbranu i tehnologiju, kao i u istraživanje i razvoj koji su fokusirani na tehnologije budućnosti, pri čemu može da se osloni na višedecenijska iskustva SAD razvoja industrije i odbrambene politike.

 

Kao moguće rešenje je naveo i uvođenje poreza na korporacije i milijarderima, što bi moglo da popuni evropske fondove.
Rekao je da Evropa sama sebe nije dovoljno oslobodila rizika zavisnosti od američke vojske i opreme, kao i od američke tehnologije i predala svoj ekonomski suverenitet.

'Tramponomika' ne funkcioniše

On je kritikovao ekonomsku politiku predsednika SAD Donalda Trumpa, koga optužuje za gaženje vladavine prava i demokratije. Takođe, ističe da, kako je rekao, "tramponomika" ne funkcioniše i nije u interesu ni SAD niti ostatka sveta. Evropa je, smatra američki ekonomista, poslednji bastion demokratije i ljudskih prava u modernom društvu i zato treba da ojača svoju samostalnost.

"Evropski projekat je izrazito značajan u ovom trenutku, jer nažalost ne možete da se oslonite na SAD, koje su nepredvidive i mogu da se ponaša na ovaj ili onaj način. EU jeste u ovom trenutku osnova današnje demokratije i najveća podrška ljudskim pravima", poručio je Stiglitz.

Dogovor EU i SAD o carinama nije dobar

Kritikovao je dogovor Evropske unije i SAD o carinama postignut u julu nakon pregovora u Škotskoj, koji je označio za "kapitulaciju" EU. Prema njegovim rečima, prvobitni pristup Evropske unije "nula za nula carina" (zero for zero) je bio ispravan pristup u pregovorima sa Sjedinjenim Američkim Državama, ali na kraju je EU dobila carine od 15 odsto u zamenu za "ništa".

Pritom, pristup evropskim tržištima je isto tako važan kao pristup američkim, evropska trgovina je veoma velika, tako da nije bilo razloga da Brisel u toj meri ustukne pred Vašingtonom, dodaje Stiglitz.
Nakon dogovora o carinama, SAD su počele da traže još ustupaka više od Evrope, pre svega ustupanje po pitanju regulative kao što je Zakon o digitalnim tržištima (DMA) i Zakon o digitalnim uslugama (DSA), što je, prema rečima Stiglitza, pokazalo da je trgovinsko primirje bilo samo privremeno.

Bloomberg

 

'Mene duša boli kada vidim taj preokret u Americi'

Stiglitz, čiji su roditelji koji su poreklom iz današnje Belorusije emigrirali u SAD, primetio je da je Amerika imala ranije velike koristi od imigranata dok se sada preokrenuo taj trend i mnogi američki naučnici i intelektualci poreklom iz drugih zemalja napuštaju Ameriku kako bi se bavili istraživanjima. "Mene duša boli kada vidim taj preokret u Americi", dodao je Stiglitz.

Kako je rekao, tokom svojih studija u Evropi je zaključio da se evropski univerziteti mnogo više bave pitanjima nejednakosti i kolonijalizma u odnosu na američke akademske institucije. Smatra da Evropa danas mnogo više obraća pažnju na probleme klimatskih promena nego SAD.

Stiglitz je rekao da u današnjem svetu globalizacije međunarodni propisi nemaju fer odnos prema zemljama u razvoju, jer samo doprinose nestabilnosti i neravnopravnosti, ali i da je ta nesputana globalizacija ostavila SAD bez industrije, pošto sada više ni brodove ne može samostalno da proizvodi. "Nadam se i molim se da je Trump samo privremeni fenomen", dodao je Stiglitz.

Govoreći o svom iskustvu sa zemlja Jugoistočne Evrope koje su prošle kroz tranziciju ka tržišnoj ekonomiji, istakao je da je veoma važno da se napravi čvrsta institucionalna infrastruktura kako bi ekonomija mogla da funkcioniše. Poručio je da je neophodan dobar pravni okvir za veću konkurentnost, upravljanje korporacijama i drugo.

Smatra da takozvana šok terapija koja je bila primenjena u nekim zemljama istočne Evrope kao što je Rusija nije donela rezultate, jer je samo, kako je rekao, dala priliku nekim ljudima da kradu od drugih. "To je kao priča o kornjači i zecu kada se ispostavilo da je kornjača bila uspešnija."

Stiglitz je rekao i da je najvažnije što je uticalo na uspeh ekonomija u tranziciji bio odnos sa Briselom, odnosno pridruživanje EU i rad sa EU u izgradnji institucionalne infrastrukture.

Veštačka inteligencija bi mogla da nas uništi

Na pitanje šta misli o razvoju veštačke inteligencije, nobelovac kaže da ova tehnologija ima ogroman potencijal koji bi, ako se ne kontroliše i ne usmeri na dobar kolosek, mogao da predstavlja opasnost koja može da nas uništi. Prema njegovim rečima, najistaknutiji stručnjaci za veštačku inteligenciju, poput Geoffreyja Hintona, uporedili su potencijal AI sa atomskom bombom.