Da li je sada pravi trenutak za refinansiranje kredita

Postoji šansa, prema projekcijama investitora širom Evrope, da bi Evropska centralna banka (ECB) tokom 2026. godine mogla ponovo da započne ciklus podizanja kamatnih stopa. To bi automatski značilo i rast kamata na kredite, što opet povlači pitanje svakog dužnika - da li bi sada trebalo ugovoriti s bankom neku vrstu refinansiranja kredita, uz povoljnije uslove dok su još dostupni.

Analitičar Bloomberg Adrije Matej Vujanić objašnjava da ova očekivanja imaju direktne implikacije za domaće tržište kredita.

"Investitori sve više očekuju da bi kamatne stope u evrozoni sledeće godine mogle rasti, a tržišno vrednovanje sada implicira da je u 2026. godini verovatnije povećanje nego smanjenje kamatnih stopa ECB", ističe Vujanić.

Prema njegovim rečima, refinansiranje je naročito isplativo u situaciji kada je postojeći kredit sklopljen po višoj kamatnoj stopi od one koja se trenutno može dobiti.

"U praksi se već primećuje rast potražnje za refinansiranjem, jer značajan broj klijenata pokušava da pređe na niže kamatne stope i time smanji mesečne obaveze i ukupan trošak zaduženja."

 

Vujanić svakako upozorava da takva odluka mora biti donesena pažljivo, uz preciznu kalkulaciju troškova prelaska u drugu banku, procene nekretnine, javnobeležničkih naknada i svih eventualnih penala, jer oni mogu potpuno "pojesti" potencijalnu uštedu.

Dok investitori pažljivo prate signale iz Frankfurta, ECB je na poslednjoj sednici krajem oktobra ostavila kamatne stope nepromenjenim. Depozitna stopa zadržana je na dva odsto, dok je osnovna kamatna stopa za glavne operacije refinansiranja ostala na 2,15 odsto. Uprkos tome, tržišta već uveliko računaju sa mogućnošću da bi se trend rasta mogao nastaviti naredne godine, što bi se gotovo sigurno odrazilo na euribor, a time i na sve kredite sa promenljivom kamatnom stopom.

Kamate stambenih kredita rasle i preko sedam odsto 

U Srbiji su tokom 2023. i 2024. godine kamatne stope na stambene kredite iznosile i do 7,8 odsto, dok su gotovinski krediti u dinarima prosečno nosili kamatu od 12,1 odsto, a maksimalno i preko 18 odsto. To je znatno više u odnosu na period pre pandemije, kada je euribor čak bio u minusu, (negativnom području), smanjujući i efektivne troškove zaduživanja. Međutim, globalni inflacioni pritisci, energetska kriza i zaoštravanje monetarnih politika centralnih banaka doveli su do toga da kamate tokom 2023. i 2024. dostignu višegodišnje maksimume i u Srbiji.

Zbog toga je Narodna banka Srbije (NBS) prvo u septembru 2023. ograničila rast stambenih kamatnih stopa do kraja 2024. godine, a kasnije je donosila slične mere o ograničavanju kamata i na stambene i na ostale, pre svega gotovinske, kredite koje se i danas primenjuju.  

Analiza ponuda banaka u Srbiji, koju je Bloomberg Adria sprovela polovinom 2024. godine, pokazala je da su se efektivne kamatne stope na stambene kredite sa fiksnom kamatom kretale u uskom rasponu – od 5,23 odsto do 5,72 odsto. Varijabilne kamate, naslonjene na šestomesečni ili tromesečni euribor, imale su mnogo širi opseg, od 6,17 odsto do 7,77 odsto.

 

 

Kamate na gotovinske kredite, pogotovo one u dinarima, pokazivale su još veća odstupanja. Fiksne kamate kretale su se od 9,53 odsto pa sve do 18,33 odsto, dok su kod varijabilnih kredita razlike dostizale i više od pet procentnih poena.

 

 

Početkom 2025. godine, prema zvaničnoj statistici, prosečne stope su se spustile, pa su za stambene kredite u proseku iznosile oko 4,93 odsto, kod ostalih kredita u dinarima oko 11,26 odsto, a za kredite u stranoj valuti oko 5,58 odsto. 

 

 

Prema poslednjim raspoloživim podacima NBS, prosečna ponderisana kamatna stopa na dinarske gotovinske kredite u oktobru iznosila je 8,5 odsto, što je za 3,8 procentnih poena niže u odnosu na jun 2024. godine, kada je započeto ublažavanje monetarne politike NBS.

"Prosečna ponderisana kamatna stopa na evro i evroindeksirane stambene kredite u oktobru iznosila je 4,4 odsto, što je niže za 0,7 procentnih poena u odnosu na jun 2024. godine, kada je ECB takođe započela ublažavanje svoje monetarne politike", kažu u NBS za Bloomberg Adriju.

 

 

 

Oni dodaju da je pad kamatne stope na gotovinske kredite rezultat ublažavanja monetarne politike NBS, koja je u periodu od juna do septembra 2024. smanjila referentnu kamatnu stopu za 75 baznih poena, a prema oceni banaka iznetoj u anketama o kreditnoj aktivnosti banaka, i ublažavanja kreditnih standarda i povećane konkurencije banaka na ovom segmentu tržišta.

"Dodatno, od 15. septembra NBS je usvojila mere koje uključuju ponudu dinarskih gotovinskih kredita po povoljnijim uslovima za građane sa ličnim primanjima do 100.000 dinara, što je rezultiralo kumulativnim smanjenjem kamatne stope na gotovinske kredite u septembru i oktobru za 0,7 procentnih poena."

Smanjenju kamatne stope na evroindeksirane stambene kredite doprinela je i primena novog Zakona o zaštiti korisnika finansijskih usluga kojim su ograničene kamatne stope na stambene kredite na pet odsto u ovoj godini, a pre toga i Odluka o privremenom ograničenju kamatnih stopa na stambene kredite.

"Takođe, na pad kamatne stope na stambene kredite uticao je i državni program stambenih kredita za mlade, u okviru kojeg se odobravaju subvencionisani stambeni krediti mladima po kamatnim stopama ispod proseka počev od marta 2025. godine."

Refinansiranje nosi i dodatne troškove

U takvim uslovima, sve više dužnika postavlja pitanje da li bi refinansiranje sada moglo da predstavlja optimalan potez. S jedne strane, kamatne stope su trenutno niže nego u periodu najintenzivnijeg rasta, a tržišna očekivanja sugerišu mogućnost novog ciklusa zaoštravanja monetarne politike.

Depositphotos

 

S druge strane, odluka o refinansiranju mora biti zasnovana na preciznoj, individualnoj računici. Ključni faktor je razlika između postojeće i potencijalno nove stope, ali jednako važni ostaju i preostali rok otplate, visina mesečne obaveze i ukupni troškovi prelaska u drugu banku.

"Ako je postojeći kredit ugovoren po višoj kamatnoj stopi od one koja je trenutno dostupna na tržištu, refinansiranje može biti isplativo. U praksi se vidi porast potražnje, jer brojni klijenti prelaze na niže kamate kako bi smanjili mesečne obaveze i ukupan trošak zaduženja", navodi Vujanić.

Ipak, dodaje, pri donošenju odluke važno je uzeti u obzir da refinansiranje nosi i dodatne troškove, poput procene nekretnine, javnobeležničkih taksi i troškova prelaska u drugu banku.

Odluka je uvek lična

"Ako ti troškovi nadmaše potencijalnu uštedu, refinansiranje se možda neće isplatiti. Potrebno je uporediti konkretne ponude banaka, uz posebnu pažnju na izbor između fiksne i promenjive kamate. Fiksna kamata donosi stabilnost u scenariju rasta referentnih stopa. Takođe, treba uračunati sve troškove prelaska i moguće penale."

Kako kaže Vujanić, trenutno se čini da je povoljno razdoblje za refinansiranje kredita.

"Kamatne stope su niske, a tržišna očekivanja sugerišu da bi se u budućnosti mogle ponovo povećati. Ipak, odluku treba prilagoditi specifičnostima lične situacije - visini postojeće kamatne stope, dodatnim troškovima refinansiranja, kao i preostalom roku otplate kredita", naglašava analitičar Bloomberg Adrije.

Dakle, u situaciji u kojoj su troškovi refinansiranja minimalni, a razlika u kamati dovoljna da obezbedi stabilnu i dugoročnu uštedu, refinansiranje može biti racionalan potez. Međutim, ako su troškovi visoki, a razlika u kamatama mala, čak ni mogućnost budućeg rasta stopa možda neće biti dovoljan razlog za promenu postojećeg kreditnog aranžmana.

Ali, kako zaključuje Vujanić, iako se čini da je ovo povoljan trenutak, najvažniji odgovor i dalje zavisi od lične finansijske situacije svakog dužnika.