Bliski istok u sukobu: da li je srpski izvoz u opasnosti?

Preko 1.800 srpskih firmi trguje sa Bliskim i Srednjim istokom, pokazuju podaci Privredne komore Srbije (PKS). U svetlu aktuelnog sukoba na Bliskom istoku, postavlja se pitanje: koliko će to pogoditi srpski izvoz i privredu?

Sukob na Bliskom istoku ponovo potresa globalna tržišta i podiže strah od rasta cena energenata i poremećaja u trgovini. Iako zemlje tog regiona učestvuju sa relativno malim udelom u ukupnoj spoljnotrgovinskoj razmeni Srbije, produžena kriza mogla bi indirektno da utiče na domaću ekonomiju – pre svega kroz skuplju naftu, inflaciju i moguće usporavanje privrede Evropske unije, našeg najvažnijeg trgovinskog partnera.

Trenutni rat koji američki predsednik Donald Trump vodi sa Iranom mogao bi da zada ozbiljan udarac svetskoj ekonomiji, koja se i dalje nosi sa posledicama njegovog istorijskog povećanja carina. 

Za Evropu bi dugotrajno više cene energije gurnule privredu na ivicu recesije. Za SAD bi to značilo gotovo nemoguću poziciju za Federalne rezerve, zaglavljene između rata koji podstiče inflaciju i predsednika koji zahteva smanjenje kamatnih stopa. Za Kinu, prekid uvoza iranske nafte po sniženim cenama dodatno pojačava pritisak izazvan Trumpovim carinama i kolapsom tržišta nekretnina.

Drugim rečima, posledice Trumpovih odluka ne osećaju samo Sjedinjene Američke Države, Izrael i Iran. Oseća ih čitav svet. Mada, treba napomenuti da je zapravo Rusija među dobitnicima poremećaja na tržištu nafte i gasa. Nagli rast cena praktično bi eliminisao budžetski deficit, dajući Kremlju više sredstava za rat u Ukrajini. Šta je sa Srbijom u čitavoj ovoj priči?

Srbija povećala izvoz na Bliski istok u 2025.

Sudeći prema podacima Privredne komore Srbije, izvoz u zemlje Bliskog i Srednjeg istoka porastao je u prošloj godini na 434 miliona evra, sa 390 miliona evra u 2024, što predstavlja rast od 11,3 odsto. Istovremeno, uvoz je snažno pao – sa 1.255 na 525 miliona, odnosno za 58,2 odsto. Zbog toga je deficit u razmeni sa ovim regionom znatno smanjen, sa 865 miliona evra na 90 miliona evra.

 

 

 

 

Najveći izvozni partner - Izrael

Najveći pojedinačni partner po vrednosti izvoza je Izrael, gde je izvoz skočio sa 135 miliona na 221 milion evra, uz rast od 63,6 odsto. Uvoz iz Izraela je takođe povećan, sa 51 milion na 65 miliona evra, pa je suficit Srbije u razmeni sa tom zemljom porastao sa 84 miliona na 156 miliona. Značajan suficit beleži se i sa Ujedinjenim Arapskim Emiratima (UAE), sa kojima Srbija ima sporazum o slobodnoj trgovini, gde je izvoz iznosio 82 miliona, dok je uvoz pao na 19 miliona evra, čime je saldo povećan na 63 miliona.

 

 

Kako pokazuju podaci Privredne komore, u prošloj godini najveći deo srpskog izvoza u Izrael čini vojna roba, sa vrednošću od 111,857 miliona evra i udelom od 50,7 odsto u ukupnom izvozu. Na drugom mestu su cigarete koje sadrže duvan, sa izvozom od 39,314 miliona evra, što predstavlja 17,8 odsto.

Manji, ali značajan deo izvoza čine nove spoljne gume za putnička vozila i aluminijumski burad i kontejneri do 300 litara, sa udelima od po 2,1 odsto. Među ostalim proizvodima su ležajevi klizni, hrana za pse i mačke, gazirana i negazirana voda sa dodatkom šećera, industrijske mašine za pripremu hrane, delovi turbomlaznih i turbopropelerskih motora i barut, sa udelima između 1,3 i 1,7 odsto. 

 

 

S druge strane, deficit je i dalje izražen u trgovini sa Azerbejdžanom, od koga uvozimo gas i naftu, i Irakom, odakle uvozimo naftu, iako je znatno smanjen u odnosu na prethodnu godinu. Uvoz iz Azerbejdžana pao je sa 434 miliona na 206 miliona evra, dok je izvoz smanjen sa 37 miliona na 17 miliona evra, čime je deficit smanjen sa 397 na 190 miliona evra. U razmeni sa Irakom, uvoz je smanjen sa 568 miliona na 109 miliona evra, dok je izvoz pao sa 11 miliona na osam miliona evra, pa je minus smanjen sa 557 miliona na 101 milion evra. 

Pad izvoza beleži se i u trgovini sa Saudijskom Arabijom, navode iz PKS, gde je izvoz smanjen sa 60 miliona na 51 milion evra, dok je uvoz pao sa 83 miliona na 56 miliona evra, čime je deficit smanjen sa 23 miliona na pet miliona. Smanjenje izvoza zabeleženo je i ka UAE (sa 92 miliona na 82 miliona evra), kao i ka Azerbejdžanu i Iraku.

 

 

U 2025. godini najveći deo srpskog izvoza u Saudijsku Arabiju činile su sveže jabuke, sa vrednošću od 8,732 miliona evra i udelom od 17,1 odsto u ukupnom izvozu. Na drugom mestu su nove spoljne gume za putnička vozila (6,721 milion evra), dok su višestepene centrifugalne pumpe izvožene u vrednosti od 4,599 miliona evra, što čini devet odsto izvoza. Podne obloge od PVC-a učestvuju sa 7,7 odsto izvoza, a smrznuto voće bez šećera doprinosi sa 6,8 odsto. Među značajnijim proizvodima su i sapuni i higijenski proizvodi, konstrukcije i delovi od gvožđa ili čelika, kao i električni grejači vode, sa udelima od 3 do 5,7 odsto.

 

 

Rast izvoza registrovan je prema Gruziji, gde je povećan sa 10 miliona na 13 miliona evra, kao i prema Libanu (sa 18 miliona na 19 miliona evra). Kako se navodi iz PKS, najveći deo srpskog izvoza u Gruziju u 2025. godini čine cigarete koje sadrže duvan, sa vrednošću od 5,324 miliona evra, što predstavlja 41,6 odsto ukupnog izvoza u ovu zemlju. Na drugom mestu su mineralna i hemijska đubriva koja sadrže azot, fosfor i kalijum (921,3 hiljade evra), dok su premazana papirna i kartonska ambalaža, gume za putnička vozila i delovi mašina takođe među značajnijim proizvodima, sa udelima u izvozu od 3,4 do 6,6 odsto.

Manji, ali i dalje relevantni deo izvoza čine hrana za pse i mačke, sadnice jestivog voća, ulja za podmazivanje i alati za zidare i molere, sa pojedinačnim udelima od 1,4 do 2,1 odsto. 

U trgovini sa Jordanom izvoz Srbije i dalje iznosi pet miliona, dok je uvoz porastao sa dva miliona na 47 miliona evra, što je dovelo do prelaska iz suficita od tri miliona u deficit od 42 miliona. U razmeni sa Sirijom deficit je smanjen sa 36 miliona na tri miliona evra, pre svega zbog pada uvoza sa 37 miliona na četiri miliona evra.

 

 

Aćimović: Srbija donekle zaštićena zbog aranžmana sa Rusijom u vidu cene gasa

"Aktuelni rat u Iranu može da se odrazi na cenu nafte, a Srbija je možda pomalo zaštićena imajući u vidu cene gasa, budući da dobijamo gas iz Rusije, koji je deo dugoročnog aranžmana, koji zasad traje do kraja marta. Mada, možda će se ovaj aranžman produžiti u onom momentu kad se bude finalizovalo rešenje za Naftnu industriju Srbije (NIS)", smatra Slobodan Aćimović, profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu.

S druge strane, kako je rekao, nema nikakve dileme da će nafta širom sveta poskupeti. "Ovo je sličan šok na naftnom tržištu kao i 2022. godine, kada je otpočeo rat u Ukrajini. I tada se tržište nakon nekog vremena vratilo 'u normalu', te možemo samo da se nadamo da će i to sada biti slučaj."

Prema njegovim rečima, Ormuski moreuz je taj koji najviše treba da nas interesuje. "Količinski posmatrano, ukupno 20 odsto svetske trgovine tečnog gasa ide ovim moreuzom. S tim u vezi, ukoliko je ovaj moreuz zatvoren, smanjuje se ponuda ovog gasa na svetskom tržištu. Upravo zbog toga će cena da poraste", rekao je on za Bloomberg Adriju.                      

Još je rano za donošenje prognoza, ali šta je sa investicijama?     "Jasno je da je još veoma rano, pa je donekle teško praviti bilo kakve projekcije ili prognoze, ali možda je korisno razmišljati o različitim kanalima uticaja kroz koje bi rat i neprijateljstva verovatno imali uticaj ovde", rekao je Richard Record, glavni ekonomista za Zapadni Balkan Svetske banke, za Bloomberg Adria TV. Kako je rekao, verovatno najznačajnija promena biće u vezi sa cenom nafte. "Takođe, verovatno ćemo videti uticaje u pogledu poslovnog poverenja. Kad god postoji neizvesnost, investitori su manje skloni u donošenju odluka u pogledu ulaganja", rekao je.

  

Možda i ne moramo da brinemo za efekte

S druge strane, kada govorimo o direktnim uticajima u spoljnotrgovinskom smislu, sukob na Bliskom istoku verovatno neće imati posebno izražen efekat na Srbiju, kaže Aleksandar Simić, menadžer za regulatornu reformu u NALED-u. "Imajući u vidu da zemlje tog regiona imaju mali udeo u ukupnoj trgovinskoj razmeni Srbije, na nivou od oko jedan odsto. Za Srbiju je mnogo značajniji indirektni kanal uticaja, ukoliko bi se kriza ozbiljnije odrazila na ekonomiju Evropske unije."

Bloomberg

"EU je naš najvažniji spoljnotrgovinski partner i tržište na koje odlazi gotovo dve trećine ukupnog izvoza Srbije. U tom smislu, evropsko tržište generiše najveći deo tražnje za našim proizvodima, pa bi eventualno usporavanje privredne aktivnosti u EU moglo da se odrazi na smanjenje našeg izvoza. Takođe, ne treba zanemariti ni činjenicu da je tokom protekle decenije najveći deo stranih direktnih investicija u Srbiju došao upravo iz EU, pa bi eventualno usporavanje njihove ekonomije usled geopolitičkih tenzija moglo da utiče i na smanjenje investicionih tokova."

Šta je sa lancima snabdevanja

Na pitanje šta je sa Srbijom ako dođe do ozbiljnijeg prekida lanaca snabdevanja ili rasta cena energenata, Simić kaže da kretanje cena energenata predstavlja jedan od ključnih kanala kroz koji bi se potencijalni negativni efekti mogli preliti na domaću privredu. "Eskalacija konflikta na Bliskom istoku može imati šire posledice po globalnu ekonomiju kroz rast cena energenata, pre svega nafte, ali i gasa. Takvi pritisci bi mogli dodatno da podstaknu inflaciju na globalnom nivou, što bi se prelilo i na Srbiju, pre svega kroz rast cena nafte, koja po pravilu ima značajan uticaj na opšta inflatorna kretanja."

"Ozbiljniji prekid lanaca snabdevanja u kontekstu ove krize verovatno ne bi imao direktan uticaj na Srbiju, s obzirom na relativno mali obim trgovine sa ovim regionom. Međutim, globalno posmatrano, takvi poremećaji mogu dovesti do rasta troškova transporta i osiguranja u međunarodnoj trgovini, posebno usled nestabilnosti na ključnim pomorskim rutama u ovom regionu", rekao je za Bloomberg Adriju.

Ti troškovi se relativno brzo prenose kroz globalne lance snabdevanja i utiču na cene robe, dodao je, što indirektno može povećati troškove uvoza i proizvodnje i u Srbiji.

Suštinski, kako kaže, intenzitet svih ovih efekata u velikoj meri zavisi od trajanja i intenziteta konflikta. "Ukoliko bi se situacija relativno brzo stabilizovala, negativni ekonomski efekti bi verovatno ostali ograničeni, dok bi dugotrajnija kriza predstavljala veći izazov za ekonomiju EU, a samim tim i za Srbiju."