U svetu u kojem su krize sve ređe izolovane, a sve češće međusobno povezane, percepcija rizika postaje ključni pokazatelj pravca u kojem se globalna ekonomija kreće. Od geopolitičkih napetosti do tehnoloških poremećaja, način na koji vlade, kompanije i društva procenjuju opasnosti često određuje i njihove naredne poteze. Postoje tri rizika, koja će u naredne dve godine biti ključna za razmišljanje lidera širom sveta, kaže za Bloomberg Adria TV Guillaume Lehallier, izvršni direktor Affinity Europe at Marsh. "Prvi je geopolitička konfrontacija, koja je poslednjih godina ponovo postala centralna tema međunarodne politike i ekonomije, drugi rizik je povezan sa dezinformacijama koje se šire sve brže, često pomoću novih tehnologija", kaže Lehallier. "Treći je društvena polarizacija, fenomen koji sve više utiče na političku stabilnost i poslovno okruženje", ocenjuje. Kako očekuje, u narednih deset godina jedan od glavnih rizika postaće posledice klimatskih promena, ali i rastući tehnološki rizici.
Tehnološki napredak, posebno u oblasti veštačke inteligencije, igra dvostruku ulogu. S jedne strane, nudi nove mogućnosti za analitiku i poslovnu efikasnost. S druge, povećava rizik od manipulacije informacijama i destabilizacije javnog diskursa. "Poslovni lideri i lideri širom sveta veruju da AI i tehnologija mogu da odigraju ulogu u širenju pogrešnih informacija i dezinformacija", kaže Lehallier. Ovakav skup rizika predstavlja značajnu promenu u odnosu na prethodne decenije. Analiza dugoročnih trendova pokazuje da se percepcija globalnih opasnosti menja u talasima, često kao odgovor na velike krize, dodaje stručnjak.
Kako podseća, posle finansijske krize 2008. godine globalni fokus bio je gotovo isključivo na ekonomskim i finansijskim rizicima. Stabilnost banaka, javni dug i tržišna likvidnost dominirali su debatama o globalnoj bezbednosti. "Između 2015. i 2022. godine prioritet se pomerio ka klimatskim rizicima. Ekstremni vremenski događaji, energetska tranzicija i klimatske politike postali su centralna tema poslovnih i političkih strategija", navodi Lehallier.
Opširnije
Trump hvali američke ratne operacije, Iran najavljuje pojačanu odmazdu
Američko-izraelski rat protiv Irana ušao je u šesti dan bez naznaka smirivanja, pošto je Islamska Republika saopštila da će pojačati odmazdu zbog američkih udara.
05.03.2026
Dolar oslabio zbog rata, nafta se smiruje, a akcije rastu
Američki dolar zabeležio je najveći pad u oko tri nedelje nakon što su se cene nafte stabilizovale, a akcije na Wall Streetu porasle.
04.03.2026
Globalna neizvesnost podiže cene reosiguranja
Sukobi na Bliskom istoku posebno su destabilizovali trgovačke rute, energetsku bezbednost i logističke lance, a rat u Ukrajini nedavno je ušao u petu godinu - industrija osiguranja globalno se našla pod pritiskom, a to se preliva i na Srbiju.
05.03.2026
Zlato pada dok jači dolar i očekivanja Feda poništavaju premiju za ratni rizik
Zlato je palo za više od šest odsto, pod pritiskom jačeg dolara.
03.03.2026
Međutim, kako smatra, svet ulazi u novu fazu - eru raznovrsnih i međusobno povezanih rizika. "Ulazimo u novi tok događaja, gde kriza u jednoj oblasti lako može izazvati lančanu reakciju u drugoj", ocenjuje Lehallier. "Geopolitičke napetosti mogu destabilizovati lance snabdevanja, tehnološke promene mogu produbiti društvene podele, dok klimatski događaji mogu izazvati ekonomske šokove", dodaje.
"U aktuelnoj 2026. godini govorimo o geopolitičkim rizicima koji su međusobno povezani sa tehnološkim rizicima, koji su povezani sa društvenim rizicima, kao i sa klimatskim promenama", kaže stručnjak. Uprkos tim razlikama, osnovni izazovi ostaju slični širom sveta - problemi u lancima snabdevanja, sajber-pretnje i rastuća društvena nejednakost.
Pored ekonomskih izazova, sve veću pažnju privlače i dezinformacije, koje se sve češće smatraju sistemskim rizikom. "Nasumične, netačne informacije i dezinformacije sve se više doživljavaju kao sistemski rizik za kompanije, države i pojedince", dodaje Lehallier.
Kako smatra, kroz 10 godina, glavni rizik globalno biće posledice klimatskih promena. Treba da nas brinu rizici poput gubitka biodiverziteta, promena ekosistema i drugih ekoloških rizika, smatra. Tehnološki rizici nastaviće da rastu, predviđa Lehallier. "Smatra se da će negativne posledice tehnologije nastaviti da se razvijaju. AI će ostati prilika, ali u isto vreme i pretnja", upozorava.
U takvom okruženju, kompanije i vlade sve više moraju da razvijaju strategije otpornosti. To uključuje stres testiranje poslovnih modela, diverzifikaciju lanaca snabdevanja, korišćenje analitike zasnovane na veštačkoj inteligenciji, transformaciju radne snage i jačanje infrastrukture. "Najvažnija poruka izveštaja je neophodna saradnja država, kompanija i institucija, kako bismo ublažili rizike", zaključuje Lehallier.
.webp){kind=icon}
