Ako potraje sukob u Persijskom zalivu, svetu preti rast cena hrane zbog manjka đubriva

Sukob u Persijskom zalivu daleko je od nas ali, ako potraje, njegove posledice lako bi se mogle osetiti u svakodnevnom životu čak i na cenama hrane. Nafta i prirodni gas refleksna su roba čije se cene prate i skaču čim zaiskri na Bliskom istoku, ali odnosi u tom regionu važni su i za dosta širi spektar robe – čak i hranu, iako tamošnje države nisu poznate po njenom izvozu.

Uticaj Bliskog istoka na svetske cene hrane proizlazi iz crpljenja, prerade i trgovine prirodnog gasa metana koji je sirovina u proizvodnji veštačkih đubriva. Metan se hemijskim procesima pretvara u amonijak i dalje u ureu koja je jedno od najviše korišćenih veštačkih đubriva u svetu. Oko trećine globalne trgovine ureom prolazi kroz Ormuski moreuz, ističu profesori Nima Shokri i Salome Shokri-Kuehni sa Univerziteta Ujedinjenih nacija.

Đubriva su ključna za dodatne prinose u poljoprivredi i bilo kakav poremećaj na tržištu lako može ostaviti posledice na urode. Posebno su na udaru osnovne kulture poput pšenice, soje, kukuruza i riže.

Prekid plovidbe kroz moreuz može dovesti do kašnjenja u isporuci amonijaka, uree i prirodnog gasa. Čak iako se promet donekle normalizuje pod određenim uslovima to će zasigurno biti uz skuplji transport i osiguranje.

Prema poslednjim dostupnim informacijama, na ulazima u Ormuski moreuz u ovom trenutku usidreno je oko 1.000 brodova od čega su polovina tankeri nafte i gasa. Iran je ranije ove nedelje poručio da neće dozvoliti prolaz američkim, evropskim, te izraelskim brodovima.

Uzgoj soje u Brazilu znatno zavisi od uvoza đubriva | Andressa Anholete/Bloomberg

 

Šokovi u svetskoj trgovini relativno se brzo šire kada su u pitanju nafta, gas i energenti. Prave posledice zastoja prometa u Ormuskom moreuzu na poljoprivredu i globalnu proizvodnju hrane mogle bi se videti tek za nekoliko meseci ili iduće godine.

Severna hemisfera đubriva kupuje pred sezonu setve. Kašnjenje već i od nekoliko nedelja može poremetiti planove poljoprivrednika, a odlaganje od više meseci moglo bi prouzrokovati ogromnu razliku. Ne stignu li poljoprivrednicima na vreme dovoljne pošiljke veštačkih đubriva oni će morati da odlučuju o tome da li će platiti višu cenu za ono što je raspoloživo, hoće li smanjiti korišćenje đubriva ili će sejati neke druge kulture.

Pad uroda

Zbog načina na koji biljke reaguju, čak i umereno smanjenje upotrebe đubriva može rezultovati u nesrazmerno velikom padu uroda. To bi moglo prouzrokovati pad proizvodnje koji se meri milionima tona, a posledice bi se kroz svetske lance snabdevanja proširile na hranu za stoku, uzgoj stoke i naposletku na cene hrane u lokalnim prodavnicama.

Čak i ako neka država ili region imaju dodovljnu vlastitu proizvodnju đubriva to ne znači da će biti zaštićene od mogućeg rasta cena. U globalizovanoj trgovini hranom, cene vrlo lako prelaze granice. Zemlje Adria regiona poznate su po tome što dobar deo poljoprivrednih proizvoda uvoze i to s raznih tržišta, što znači da su podložne promenama cena na svetskim tržištima.

Profesori Shokri i Shokri-Kuehni upozoravaju da poljoprivredna proizvodnja nekih najvećih globalnih igrača zavisi od situacije u Persijskom zalivu. Indija se, na primer, za vlastitu proizvodnju đubriva oslanja na tečni gas koji prolazi kroz Ormuski moreuz. 

Brazil za svoje useve soje i kukuruza zavisi od uvoza azotnih i fosfatnih đubriva. Čak i Sjedinjene Američke Države, jedan od najvećih svetskih proizvođača đubriva, uvoze znatne količine amonijaka i uree.

Proizvodni kapaciteti

Tokom proteklih decenija zemlje Persijskog zaliva izgradile su znatne petrohemijske kapacitete što ih je pretvorilo u izvoznike veštačkih đubriva ili sirovina za njihovu proizvodnju. Nju nije moguće brzo prebaciti na druge lokacije jer zahteva znatne investicije u nove pogone, pa nagli prekid izvoza iz ključnog regiona nije moguće brzo nadoknaditi. U međuvremenu, cene će rasti, menjaće se lanci snabdevanja, a odluke o setvi će se donositi uz dosta neizvesnosti.

Pretnja globalnoj proizvodnji hrane nazire se iz reakcije svetskih robnih berzi. Cena fjučersa za ureu na čikaškoj berzi u nekoliko proteklih dana porasla je za 44 odsto. Cena amonijaka na berzi u Singapuru od petka do ponedeljka skočila je za 11 odsto. Na berzi ICE amonijak je u par dana poskupeo za 20 odsto.

Zbog prekida prometa kroz Hormuški tjesnac moguć je i pad uvoza kroz europske terminale za umjetna gnojiva | Andrey Rudakov/Bloomberg

 

Sistem ne zavisi samo od metana već i od sumpora, ključnog za rast biljaka, koji se javlja kao nusproizvod u preradi nafte i gasa. Ako se ne nastavi izvoz energenata kroz Ormuski moreuz, pao bi i izvoz sumpora tako da prekid prometa nije problem samo za trgovinu đubrivima, već smanjuje i mogućnost njihove proizvodnje negde drugde.

Razvoj situacije morali bi pažljivo pratiti i centralni bankari. Udarac na finansijska tržišta dolazi s odloženim dejstvom jer cene hrane reaguju sporije od cena energenata, što znači da se potencijalna inflacija javlja mesecima posle šoka.

Pozivajući se na diplomatske izvore Reuters je u petak ujutro izvestio da kineski zvaničnici pregovaraju s predstavnicima iranske vlasti kako bi dopustili prolaz brodovima s naftom i tečnim gasom. Brodovima koji prolaze kroz ključnu tačku Kina dobija nešto manje od polovine svoje nafte.

Eventualni dogovor iranske i kineske vlasti tek bi malo smanjio pritisak na svetskim tržištima i možda umirio ponekog zabrinutog poljoprivrednika, ali neizvesnost će popustiti tek s primirjem koje u ovom trenutku nije izgledno. Kao da nam oscilacije u poljoprivrednoj proizvodnji zbog klimatskih promena nisu bile dovoljne.

- U pisanju pomogao Mihael Blažeković.