ECB zadržala kamate dok čeka jasniju sliku o posledicama rata sa Iranom

Evropska centralna banka zadržala je kamatne stope nepromenjenim u četvrtak dok nastavlja da odmerava odgovor na ekonomske posledice rata sa Iranom.

Uprkos naglom rastu troškova energije, koji je inflaciju u evrozoni pogurao znatno iznad ciljanog nivoa, ECB će depozitnu stopu ostaviti na dva odsto – gde se nalazi još od juna 2025. godine – pokazuje jednoglasna anketa među ekonomistima.

 

Umesto neposrednih skokova cena nafte i prirodnog gasa, donosioci odluka fokusirani su na srednjoročne posledice, koje su i dalje manje jasne. Predsednica Christine Lagarde izjavila je prošle nedelje da "dvostruka neizvesnost" u vezi sa trajanjem šoka i obimom njegovog prelaska na ostatak ekonomije zahteva više podataka, što znači da ECB ne žuri sa reakcijom.

Sličan pristup imaju i druge velike centralne banke. Federalne rezerve zadržale su troškove zaduživanja u sredu, dok se očekuje da će i Engleska banka danas učiniti isto.

Bloomberg                       

Evropska centralna banka zadržala je kamatnu stopu na depozite na nivou od dva odsto i signalizirala da im treba još vremena kako bi procenili uticaj rata na Bliskom istoku na ekonomiju. Američki Fed je takođe zadržao kamate na nepromenjenom nivou, a sastanak su obeležila neslaganja unutar banke. Odluke centralnih banaka i dalji monetarni put za TV Bloomberg Adria je analizirao bivši ekonomista ECB i šef globalnog istraživanja i strategije u OTP Fund Managementu Frigyes Ferdinand Heinz. "ECB nije iznenadila tržište, retko to čini, ali ne zavidim svojim bivšim kolegama tamo. Šok u snabdevanju energijom je najteža situacija za evropske centralne bankare“, rekao je Ferdinand Heinz, ističući da je inflacija prošlog meseca bila iznad očekivanja i dostigla je tri odsto. U isto vreme, stvarni ekonomski podaci, poput indikatora potrošačkog poverenja ili PMI, bili su niži od očekivanih. Ukupni podaci su negde između osnovnog scenarija ECB iz marta i nepovoljnijeg scenarija produženog šoka u snabdevanju energijom, rekao je. Većina ekonomista očekuje da ECB podigne stope u junu, a to smatra i Ferdinand Heinz. "Do sastanka u junu će stići mnogo podataka, ali, kao što je naglašeno u saopštenju ECB, rizik od inflacije je na uzlaznoj putanji, a očekivanja privrednog rasta na silaznoj. Inflacija će biti jedna od ključnih tačaka koje treba pratiti pre narednog sastanka", navodi bivši ekonomista ECB.

  

Međutim, strpljenje ECB neće dugo trajati, smatraju ekonomisti i trgovci, koji očekuju povećanje kamata za četvrtinu procentnog poena na junskom sastanku, dok tržišta sada u potpunosti uračunavaju još dva dodatna povećanja do kraja godine. Očekuje se da će Lagarde biti postavljena pitanja o budućem pravcu monetarne politike na konferenciji za medije u 14.45 časova, pola sata nakon objave odluke o kamatama.

"Glavni izazov za ECB i većinu drugih centralnih banaka jeste to što bi mogle da budu primorane da biraju između inflacije i recesije", rekao je Spyros Andreopoulos iz Thin Ice Macroeconomics. "Koliko prostora imaju da zanemare energetski šok, zavisiće od toga koliko su inflaciona očekivanja ukorenjena."

Tržišta procenjuju da će se zvaničnici fokusirati na ubrzanje rasta cena, koje su u aprilu porasle za tri odsto, najbrže od jeseni 2023. godine, usled skoka troškova energije. Trgovci trenutno uračunavaju tri povećanja troškova zaduživanja za po četvrtinu procentnog poena do kraja godine.

 

Ta očekivanja ostala su nepromenjena nakon saopštenja Evropske centralne banke, dok su obveznice zadržale ranije dobitke. Prinos na dvogodišnje nemačke obveznice bio je niži za devet baznih poena i iznosio je 2,65 odsto, dok je evro nastavio da jača prema dolaru, trgujući 0,2 odsto više na nivou od 1,1694.

Kamatne stope

Većina zvaničnika smatra da je, čak i posle dva meseca borbi, prerano za čvrste zaključke o kamatnim stopama, iako su neki, uključujući predsednika Bundesbanka Joachima Nagela, insistirali da nijedan ishod ne treba isključiti u aprilu.

Neizvesnost oko toga da li krhko primirje može prerasti u trajni mir, kao i oko štete koju su inflaciji i privrednom rastu već naneli događaji u regionu sa 21 članicom, održava mogućnost budućeg povećanja kamata na stolu.

U martu je Lagarde rekla da izbor nije samo između "zanemarivanja" privremenog energetskog šoka i snažne reakcije ukoliko inflacija značajno i trajno odstupi od ciljanih dva odsto.

"Ako šok izazove veliko, ali ne preterano dugotrajno prekoračenje našeg cilja, određeno prilagođavanje politike moglo bi biti opravdano", rekla je ona.

"Sa stanovišta Upravnog saveta, umerena povećanja kamata imala bi cilj da čvrsto ukotve inflaciona očekivanja i spreče značajne indirektne i sekundarne efekte, uz ograničavanje štete po ekonomsku aktivnost i tržište rada", naveli su ekonomisti UniCredita u belešci klijentima.

Ekonomski izgledi

Podaci od martovskog sastanka pokazuju skok ukupne inflacije, kao i rast pokazatelja inflacionih očekivanja među domaćinstvima i kompanijama. Udar na privrednu aktivnost takođe postaje jasniji, pošto je aktivnost privatnog sektora u aprilu pala prvi put od 2024. godine.

Bloomberg

Zvaničnici navode da se ekonomija trenutno nalazi između osnovnog scenarija ECB i nepovoljnog scenarija iz martovskih projekcija, kojim se predviđa vrhunac inflacije od 4,2 odsto.

"To je školski primer stagflacije", rekao je prošle nedelje za Bloomberg Television predsednik nemačkog instituta Ifo Clemens Fuest. ECB se sada suočava sa "trgovinom između dopuštanja inflaciji da se razvije i pogoršavanja usporavanja podizanjem kamatnih stopa".

Bloomberg

Istovremeno, zvaničnici nastoje da ublaže strahovanja da bi Evropa mogla ponovo da doživi cenovni šok poput onog iz 2022. nakon ruskog napada na Ukrajinu. Pošto je inflacija pre najnovijeg rata bila blizu dva odsto, a monetarna politika neutralna, smatraju da imaju više prostora i vremena za procenu situacije.

Komunikacija

U odsustvu neposredne promene kamata, pažnja će biti usmerena na komunikaciju, pri čemu se očekuje da Lagarde ostavi sve opcije otvorenim i ponovi pristup ECB zasnovan na podacima, odlučivanju od sastanka do sastanka i bez unapred datih obećanja.

"Komunikacija će verovatno naglasiti da je ECB 'u dobroj poziciji' da sačeka i proceni razvoj događaja", naveli su ekonomisti BNP Paribasa. "To bi bilo u skladu sa nešto manje restriktivnim tonom u poslednjim porukama, uz očuvanje fleksibilnosti i ograničeno usmeravanje tržišta."

Lagarde je ovog meseca izazvala pažnju izjavom za Bloomberg Television da ECB nema sklonost ka pooštravanju monetarne politike. Ipak, investitori su povećali opklade na rast kamata i sada očekuju ukupno 75 baznih poena pooštravanja ove godine.

Promene u rukovodstvu

Lagarde bi ponovo mogla da se suoči sa pitanjima o svojoj budućnosti nakon glasina da bi mogla da ode pre isteka mandata u oktobru 2027. godine. Ipak, njene izjave da ostaje, makar dok postoje "veliki oblaci na horizontu", uverile su ekonomiste da neće uskoro napustiti funkciju.

Sastanak u četvrtak biće poslednji za troje od 27 članova Upravnog saveta. Potpredsednik Luis de Guindos odlazi u maju, a naslediće ga hrvatski guverner Boris Vujčić, čime počinje velika rekonstrukcija šestoročlanog Izvršnog odbora.

Francuski predstavnik Francois Villeroy de Galhau napustiće funkciju početkom juna, dok još nije doneta odluka o njegovom nasledniku. Istog meseca ističe i mandat estonskom članu Madisu Mulleru, a zameniće ga njegov zamenik Ulo Kaasik.

- Ažurirano u tekstu.