Jedini stan dužnika zaštićen od izvršitelja, ali cena kredita može da raste

Osoba koja poseduje stan u kojem živi sama ili sa porodicom, neće moći da izgubi taj jedini dom zbog dugova prema bakama, komunalnim preduzećima ili telekomunikacionim operaterima, pod uslovom da dug ne prelazi polovinu tržišne vrednosti nekretnine i pod uslovom da je stan je manji od 60 kvadratnih metara, a da osoba na toj adresi ima prijavljeno prebivalište najmanje pet godina.

To je ključna novina predložene izmene Zakona o izvršenju i obezbeđenju, koju je pripremilo Ministarstvo pravde. Među novim ekonomskim merama za poboljšanje standarda i života građana nalazi se i predlog izmene Zakona o izvršenju i obezbeđenju, kojim se predviđa značajna zaštita prava građana na stambeni prostor. Prema predlogu, predmet izvršenja radi namirenja novčanog potraživanja više ne može biti jedina nekretnina u isključivoj svojini dužnika koja služi za zadovoljenje njegovih stambenih potreba, pod određenim uslovima.

Vlada je usvojila Predlog izmene Zakona o izvršenju na sednici u četvrtak, nakon čega je upućen Narodnoj skupštini na razmatranje.

Kako će zakon funkcionisati u praksi

Predlog precizira da će sud, pri odlučivanju o predlogu za izvršenje, po službenoj dužnosti proveravati da li je nekretnina koja je predmet izvršenja zaštićena ovim propisom. Ako se utvrdi da je reč o jedinoj nekretnini koja ispunjava zakonske kriterijume, predlog za izvršenje će biti odbijen.

Slično važi i za slučajeve kada neko nije raspolagao drugom imovinom u poslednje tri godine – nije prodao ili poklonio drugu nekretninu, niti se odrekao prava na nasleđe.

Predlogom se takođe predviđa da izvršni dužnik može da uloži zahtev sudu da se utvrdi da nekretnina ne može biti predmet izvršenja, čak i ako je javni izvršitelj već doneo zaključak o pokretanju izvršenja. Sud tada ima osam dana da odluči o takvom zahtevu, a protiv rešenja se može izjaviti prigovor veću od troje sudija. Javni izvršitelj je dužan da zaustavi postupak dok ne bude doneto pravnosnažno rešenje.

Ograničenja i izuzeci

Predlogom zakona predviđaju se i izuzeci. Zaštićena pravila ne važe ako je dužnik izričito dao saglasnost da se izvršenje sprovede na nekretnini, ili ako dug proističe iz zakonskog izdržavanja (alimentacija) ili krivičnog dela. Na taj način, predlogom se pokušava uspostaviti balans između zaštite građana i prava poverilaca.

Zašto su izmene potrebne

U obrazloženju predloga Zakona navodi se da je cilj da se efikasnije zaštiti pravo na porodicu i stambeni dom, koje garantuje Evropska konvencija o ljudskim pravima. Evropski sud za ljudska prava više puta je naglašavao da izuzimanje jedine nekretnine iz izvršenja predstavlja nužan mehanizam za zaštitu prava na privatni i porodični život.

S druge strane, predlogom zakona uvode se i mehanizmi koji sprečavaju zloupotrebe. Na primer, ako bi neko pokušao da sakrije imovinu ili da rasproda druge nekretnine kako bi izbegao izvršenje, predviđeni su uslovi koji to sprečavaju.

Ekonomske posledice

Za banke, telekomunikacione operatere i druga preduzeća koja su među najvećim poveriocima, nova pravila mogu značiti težu naplatu potraživanja. To otvara mogućnost da se rizik prelije na druge segmente, stroži kriterijumi prilikom odobravanja kredita, veće kamate za građane sa slabijom kreditnom istorijom ili jači pritisak na alternativne instrumente obezbeđenja.

Tržište nekretnina takođe može osetiti promene. Prinudne prodaje su do sada predstavljale jedan od izvora ponude jeftinijih stanova, a ograničenje izvršenja može smanjiti broj takvih nekretnina na tržištu.

Vladimir Vasić, konsultanat i nekadašnji sekretar Udruženja banka Srbije, kaže da izmena zakona ima smisla kada je posmatramo iz ugla građanina koji bi mogao da ostane bez stana, ali suština jeste da taj rizik koji postoji prilikom odobravanja kredita neko mora da pokrije, samo je pitanje ko će.

Depositphotos

 

"Ekonomija je zanimljiva nauka koja funkcioniše po principu spojenih sudova, kada pokušaš da na jednom mestu nešto pritisneš i stisneš, ono će iskočiti s druge strane. Rizik davanja kredita će biti povećan sa ovim izmenama zakona. To znači da bankari koji budu odobravali takve kredite, moraju da traže neka dodatna obezbeđenja, a na koga će da padnu nego na toga koji kupuje stan", pojašnjava Vasić.

Kako kaže, ljudi ne shvataju da je novac koji banke plasiraju novac građana koji štede.

"Preko 95 odsto svih kreditnih plasmana je i iz štednje građana i privrede Srbije. Onog trenutka kad banka ne može da naplati novac koji je plasirala, uzročno posledično može da ima problema s isplatom depozita onima koji su deponovali taj novac. U budućnosti banka bi mogla da traži neku vrstu osiguranja od osiguravajućih društava kako bi pokrila rizik kada ne može da taj stan proda u izvršnom postupku", kaže on. 

Druga stvar kojoj bi banke eventualno mogle da pribegnu, prema Vasićevom mišljenju, jeste nova cena kredita za sve one koji ih uzimaju.

"Na taj način banke bi pravile neku vrstu rezerve, kroz povećanje cene kredita za sve koji bi uzeli nove kredite, zato što imaju tu komponentu rizika od nemogućnosti naplate svog kredita", ističe Vasić. 

Prvi Zakon o izvršenju u modernom pravnom sistemu Srbije donet je 2011. godine i od tada je nekoliko puta menjan i dopunjavan. 

Nažalost, trenutno ne postoje zvanični i ažurirani podaci koji bi pružili tačan broj izvršenja prodajom nepokretnosti u poslednjim godinama. Komora javnih izvršitelja Srbije, koja je nadležna za sprovođenje izvršenja, ne objavljuje redovne izveštaje sa statističkim podacima o broju izvršenja prodajom nepokretnosti.

Bloomberg Adria je u ponedeljak, 1. septembra 2025, uputila pitanja Komori izvršitelja, međutim, do objavljivanja ovog teksta nismo dobili odgovore.

 

 

 

Trenutno nema komentara za vest. Ostavite prvi komentar...

Ostavi komentar