Ko će naslediti Christine Lagarde na čelu ECB

Holanđanin Klaas Knot ima najviše izgleda da nasledi Christine Lagarde na čelu Evropske centralne banke (ECB), mada su neki drugi kandidati bolje kvalifikovani, zaključak je ankete koju je Bloomberg sproveo među ekonomistima.

Knot, kome je prošle godine istekao mandat guvernera Centralne banke Holandije, na čelu je rang-liste. Na drugom mestu je guverner Banke za međunarodna poravnanja Pablo Hernandez de Cos, a na trećem predsednik Bundesbanke Joachim Nagel.

Istovremeno, ispitanici su kao najkompetentnijeg kandidata za preuzimanje funkcije po isteku mandata Lagarde naredne godine izdvojili članicu Izvršnog odbora ECB Isabel Schnabel. De Cos, bivši guverner Banke Španije, zauzeo je drugo mesto, dok je Knot bio odmah iza njega.

 

Bloomberg

Anketa je sprovedena nakon što je ove nedelje Boris Vujčić iz Hrvatske dobio zeleno svetlo da od juna preuzme funkciju potpredsednika ECB. To je prvi korak u promeni sastava Izvršnog odbora ove institucije sa sedištem u Frankfurtu, procesu koji će trajati dve godine.

Kandidatura Vujčića, kandidata iz istočnog dela regiona, ostavlja prostor da se za čelnu poziciju ECB nadmeću kandidati i sa severa i juga Evrope. Istovremeno, njegovi umereno konzervativni stavovi verovatno neće predstavljati veći problem, pošto zvaničnici evrozone nastoje da izborom kandidata na dve čelne pozicije u ECB izbalansiraju različite stavove i politike.

 

Bloomberg

Ko god na kraju bude izabran, preuzeće instituciju koja se suočava sa svetom koji je postao mnogo više nepredvidljiv. Posebno se u proteklih nekoliko nedelja pokazalo koliko brzo mogu biti dovedene u pitanje geopolitičke i institucionalne norme.

Ispitanici koji su učestvovali u anketi, smatraju da su diploma iz ekonomije i radno iskustvo u centralnoj banci najvažniji kriterijumi za predsednika ECB. Karijera u finansijama i iskustvo u vođenju monetarne institucije takođe se smatraju korisnim, kao i angažmani u politici i drugim evropskim institucijama.

Prema anketi, to što je kandidat žena (tema koja je u prethodnim izborima za rukovodeće pozicije često izazivala polemike) spada među najmanje važne faktore.

 

Bloomberg

Glasine o favoritima kruže već mesecima, a fokus je uglavnom na Knotu i De Cosu. Obojica uživaju veliki ugled, a javno ih je hvalila i Lagarde.

Za Knota je u oktobru rekla da "ima intelekt, izdržljivost i sposobnost da uključi ljude", što je, kako je ocenila, neophodna veština. De Cosa je opisala kao fantastičnog timskog igrača i veoma temeljnog ekonomistu.

Knot je tokom 14 godina koje je proveo u Savetu guvernera ECB bio jedan od najuticajnijih rukovodilaca. U početku se zalagao za strože politike, da bi zatim ublažio stavove. Kao predsednik Odbora za finansijsku stabilnost, pomogao je i da se očuva koordinacija između centralnih banaka i finansijskih regulatora u periodima tržišnih turbulencija.

Lagarde je dala podstrek i Schnabel, rekavši u decembru da "ima mnogo veoma dobrih kandidata, a Isabel je jedna od njih". Schnabel, profesorka ekonomije koja je radila kao bivša savetnica u nemačkoj vladi pre nego što se 2020. pridružila ECB, postala je autoritet čije stavove ekonomisti najpažljivije prate, pošto temeljnije pristupa problemima.

Schnabel, iako se smatra najkompetentnijom kandidatkinjom, suočava se ipak sa preprekama, budući da se rukovodioci u ECB biraju samo na jedan mandat, a nema naznaka da bi se to pravilo moglo zaobići. Njena izrazito konzervativna orijentacija u pogledu politika takođe bi mogla da predstavlja prepreku.

"U celini, verovatno je potrebna osoba sa umerenijim stavovima kako bi se očuvao konsenzus i umirili članovi Saveta guvernera sa suprotstavljenim stavovima", rekao je Andrzej Szczepaniak, bivši ekonomista ECB koji sada radi u japanskoj investicionoj kompaniji Nomura.

Knot, De Cos i Nagel uklapali bi se u taj profil, ali njihove vlade u ovoj ranoj fazi još nisu obelodanile svoje planove.

Holandija i Nemačka se do sada nisu javno oglašavale, iako je Lars-Hendrik Roeller, nekadašnji ekonomski savetnik bivše kancelarke Angele Merkel, izjavio da je vreme da jedan od njegovih sunarodnika preuzme predsedničku funkciju.

Španija, prema rečima ministra ekonomije Carlosa Cuerpoa, želi još jedno mesto u Izvršnom odboru ECB nakon što aktuelni potpredsednik Luis de Guindos ode sa te funkcije u maju.

 

Bloomberg

Među ostalim kandidatima koje ispitanici smatraju mogućim ili kompetentnim naslednicima Lagarde jesu Francuz Francois Villeroy de Galhau i Italijan Fabio Panetta. Obe zemlje su već najmanje jednom imale predsednika ECB. Tu je i Finac Olli Rehn, koji je zauzeo drugo mesto u trci za potpredsednika.

Manje izglede za izbor na tu funkciju, prema mišljenju učesnika ankete, imaju predsednica Evropske investicione banke, Nadia Calvino iz Španije, kao i Joerg Kukies, koji je bio vršilac dužnosti ministra finansija Nemačke nakon pada prethodne vlade.

U moru spekulacija, vredi podsetiti da se može pojaviti i kandidat "iz senke", jer ni sama Lagarde pre nominacije nije važila za favorita.

Većina ispitanika očekuje da odluka bude doneta u drugom kvartalu 2027. godine, iako neki smatraju da će dogovor možda biti postignut i ranije. Gotovo polovina veruje da će odluka biti doneta u okviru šireg paketa koji uključuje izbor naslednika glavnog ekonomiste Philipa Lanea, a oko četvrtina ispitanika očekuje da dogovor obuhvata i odluku o nasledniku Isabel Schnabel.

 - U pisanju pomogao Mark Schroers.