ECB upozorava na opasnost od iznenadne i oštre korekcije cena na tržištima

Finansijska tržišta su u opasnosti od iznenadne i značajne korekcije, pošto investitori potcenjuju pretnje koje dolaze od faktora poput rata u Iranu, upozorila je Evropska centralna banka (ECB).

Uprkos nekim nedavnim prilagođavanjima, cene imovine i dalje deluju "precenjeno prema istorijskim standardima", navela je ECB u svom polugodišnjem Izveštaju o finansijskoj stabilnosti, objavljenom u sredu. Centralna banka je takođe navela niz negativnih rizika u pogledu geopolitičkih, fiskalnih i makrofinansijskih kretanja koji se, kako se čini, potcenjuju.

"To čini tržišta ranjivim na oštru korekciju cena", rekao je potpredsednik ECB Luis de Guindos, koji će otići u penziju ovog meseca nakon što je osam godina nadgledao finansijsku stabilnost u evrozoni koja danas čini 21 država. "Nebankarske finansijske institucije mogle bi dodatno da pojačaju oscilacije na finansijskim tržištima ukoliko do njih dođe", dodao je on.

Ovi komentari predstavljaju najnovije upozorenje ECB da preterano optimistični investitori možda prave jaz između finansijskih tržišta i realne ekonomije. Globalne akcije nastavile su svoj rekordan rast u sredu, podstaknute zamahom tehnoloških akcija čije visoke valuacije izazivaju sve veću pažnju i kritike.

ECB je već u procepu zbog tekućeg poromećaja u snabdevanju energijom, koji sa sobom nosi, kako je ponovio Guindos, rizike od rasta inflacije i usporavanja ekonomskog rasta. Uprkos zabrinutosti za rast, investitori očekuju da se kamatne stope povećaju sledećeg meseca.

Sukob na Bliskom istoku "takođe bi mogao da poveća volatilnost tržišta i ugrozi sposobnost servisiranja duga, jer troškovi finansiranja rastu u okruženju slabijeg ekonomskog rasta", rekao je Guindos.

ECB nije jedina koja upozorava na tržišta. Zamenica guvernera Banke Engleske Sara Breeden primetila je u aprilu da postoje brojni rizici, a da su cene imovine na istorijskim maksimuma, i ocenila da će u nekom trenutku doći do korekcije.

Prinosi na obveznice su porasli širom evrozone od izbijanja rata, odražavajući više terminske premije i obnovljeni strah od inflacije. Taj rast pritiska javne finansije u trenutku kada mnoge vlade povećavaju ulaganja u infrastrukturu i odbranu.

ECB je naglasila da tržište državnih obveznica u regionu i dalje funkcioniše na uređen način, uz niske spredove, odnosno male razlike u prinosima. Međutim, upozorila je da bi sve veće prisustvo investitora osetljivih na cenu, poput hedž-fondova, kao i zabrinutost u pogledu fiskalne održivosti u zemljama poput SAD, mogli da pokrenu ili pojačaju naglo prilagođavanje cena rizika.

Zbog takvih pretnji, još je važnije da domaća potrošnja ostane ograničena, navodi ECB. "Bilo kakva fiskalna podrška mora biti privremena i ciljana kako bi se izbeglo podgrevanje dugotrajnih inflatornih pritisaka i dodatno opterećivanje javnih finansija", saopštila je ova institucija.

ECB, sa sedištem u Frankfurtu, takođe je ukazala na rizike po finansijsku stabilnost u sektoru privatnih kredita, uprkos tome što su evropske institucije za sada umereno izložene. Gubici bi verovatno teže pogodili osiguravajuća društva i penzione fondove nego banke, saopštila je banka u utorak.