ECB zadržava kamatne stope, uoči decembarskih projekcija o inflaciji

Evropska centralna banka (ECB) je spremna da zadrži kamatne stope nepromenjenim na trećem uzastopnom sastanku, čekajući projekcije do kraja godine koje će joj pružiti jasniji uvid u štetu prouzrokovanu trgovinskim tenzijama i fiskalnom krizom u Francuskoj.

Stopa depozita biće zadržana na dva odsto u četvrtak, prema svim učesnicima ankete Bloomberga. Analitičari očekuju da će troškovi zaduživanja ostati na tom nivou do 2027. godine, osim ako ažurirana decembarska prognoza ne pokaže da inflacija značajno zaostaje za ciljem. Zvaničnici su u poslednjim nedeljama ponavljali stav predsednice Christine Lagarde, opisujući monetarnu politiku kao "dobro postavljenu" za sada, s inflacijom blizu cilja od dva odsto i ekonomijom evrozone koja je u blagom porastu.

Iako se očekuje da rast sledeće godine ubrza, postoje opasnosti. Sukobi SAD i Kine oko trgovine mogli bi se preliti na Evropu, dok politička neizvesnost "kod kuće" utiče na oprezan stav prema potrošnji - francuski premijer Sebastien Lecornu bori se s padom kreditnog rejtinga, dok stranka nemačkog kancelara Friedricha Merza zaostaje za krajnjom desnicom u anketama. Izveštaji za treći kvartal iz najvećih evropskih ekonomija, koji stižu u satima pre objave kamatne stope u 14.15, pokazaće koliki je već sada uticaj ovih faktora. Više informacija očekuje se na konferenciji za novinare u 14.45 u Firenci, koju organizuje Lagarde.

Odluka će biti doneta u manje od jednog dana nakon što je Fed smanjio kamatne stope za četvrtinu procentnog poena po drugi put zaredom, kao razlog navodeći usporavanje rasta zaposlenosti.

 

 

Kamatne stope

Uprkos gotovo nikakvoj šansi za smanjenje kamata u četvrtak, nekoliko zvaničnika - uključujući Francoisa Villeroy de Galhaua iz Francuske i Gediminasa Simkusa iz Litvanije - nije odustalo od ideje o devetom smanjenju u ovom ciklusu, navodeći rizike od niže inflacije.

Drugi, poput Primoza Dolenca iz Slovenije i Martina Kochera iz Austrije, deluju manje zabrinuto zbog mogućnosti da rast cena potrošača ne dostigne cilj od dva odsto, navodeći da bi sledeći potez ECB-a mogao, zapravo, biti povećanje.

"Neki zvaničnici mogu smatrati da bi još jedno smanjenje kamatnih stopa moglo izmestiti ECB sa 'dobre pozicije' na 'još bolju'", rekao je Jari Stehn, glavni evropski ekonomista Goldman Sachsa. "Ali za većinu, argumenti za zadržavanje stopa na trenutnom nivou prevladavaju - žele da nastave da prate kako se razvija neizvesnost, na primer, u vezi sa carinama."

Anketa Bloomberga pokazuje da ekonomisti predviđaju da će stopa depozita ostati na dva odsto za sada, iako trećina učesnika očekuje još barem jedno smanjenje, dok 17 odsto predviđa jedno ili više povećanja do kraja 2026. Trgovci imaju sličan stav. Vide male šanse za još jedno smanjenje u narednim mesecima, s tim da se verovatnoća povećava na gotovo 50-50 do sledećeg septembra.

 

Inflacija i rast

Šta će se dešavati nakon ove nedelje u velikoj meri zavisi od novih projekcija inflacije koje se očekuju u decembru. Tada će ekonomisti ECB-a ažurirati prognoze koje trenutno pokazuju da pritisci na cene ne dostižu dva odsto u 2026. i 2027. Nova prognoza pružiće prvi uvid u 2028. godini. Očekuje se da će nivo od 1,6 odsto predstavljati prelomnu tačku koja bi mogla pokrenuti novo smanjenje kamatnih stopa.

Ekonomija, u međuvremenu, očekuje podsticaj od povećanih državnih rashoda. Perspektiva milijardi evra ulaganja u odbranu i infrastrukturu pomogla je da poverenje poslovnog sektora u Nemačkoj dostigne najviši nivo od 2022.

Ipak, postoje razlozi za oprez. Poremećaji u lancima snabdevanja za poluprovodnike i retke zemne elemente - deo poslednjih trgovinskih sukoba između SAD, Kine i Evrope - prete da zaustave proizvodnju u ključnim industrijama. Holandija je nedavno zaplenila kinesku kompaniju Nexperia, proizvođača čipova, pozivajući se na nacionalnu bezbednost.

Digitalni evro

Pored pitanja o kamatnim stopama, rastu i inflaciji, Lagarde će verovatno morati da odgovori i na pitanja o napretku rada na digitalnom evru. Dvoipogodišnja faza pripreme, koja ističe ovog meseca, nastaviće se pre mogućeg lansiranja 2029. Nacionalne vlade i Evropski parlament još uvek se ne mogu dogovoriti da li nastaviti projekat ili ne.

ECB je uverena da je digitalna verzija jedinstvene valute potrebna za očuvanje finansijske stabilnosti i zaštitu međunarodne uloge evra dok SAD promovišu stablecoine denominovane u dolarima.

Ministri finansija postigli su u septembru dogovor o tome kako postaviti limite držanja za potrošače - ključni korak u procesu. Još je potrebno odobrenje Evropskog parlamenta, kao i finalni sporazum između zakonodavaca i Saveta.

 

- U pisanju pomogli Mark Schroers, Joel Rinneby, Barbara Sladkowska i Harumi Ichikura.