Evropu ove nedelje očekuje temeljna ekonomska provera, koja će pomoći da se proceni uticaj američkih carina na rast i inflaciju, dok se zvaničnici okupljaju kako bi odlučili o kamatnim stopama. Glavni događaj biće u četvrtak - prva procena bruto domaćeg proizvoda evrozone za treći kvartal, koja stiže samo nekoliko sati pre nego što Evropska centralna banka (ECB) objavi rezultate svog dvodnevnog sastanka o monetarnoj politici.
Analitičari očekuju da će blok zadržati skroman rast od 0,1 odsto, ostvaren u prethodna tri meseca zaključno s junom. Nacionalni izveštaji iz nekih od najvećih ekonomija regiona dodatno će osvetliti situaciju.
Bloomberg
Opširnije
Evropski tehnološki sektor profitira od procvata AI-ja
Evropske tehnološke kompanije u trećem kvartalu značajno su nadmašile očekivanja, dok rastuća ulaganja u veštačku inteligenciju podstiču potražnju i neutralizuju trgovinske izazove.
pre 8 sati
ECB će zadržati kamatne stope na dva odsto u naredne dve godine, ukazuju ankete
Evropska centralna banka (ECB) zadržaće troškove zaduživanja u evrozoni na dva odsto sve do 2027. godine, pokazuje anketa ekonomista koju je sproveo Bloomberg.
24.10.2025
Da li će ECB ponovo smanjiti kamate i šta se dešava s euriborom
Euribor je čak i neznatno porastao u poslednja dva meseca. Kretanje se smirilo u oktobru.
21.10.2025
Proizvođači automobila sada žure da obezbede čipove
Proizvođači automobila pripremaju se za moguće nove poremećaje u snabdevanju čipovima, nakon što kineske restrikcije na izvoz prema jednom nepoznatom holandskom dobavljaču prete da pokrenu lančanu reakciju koja bi mogla zaustaviti proizvodne linije.
16.10.2025
Gotovo podjednako važan biće i podatak o inflaciji za oktobar, koji će biti objavljen dan kasnije - očekuje se pad sa 2,2 na 2,1 odsto. ECB će takođe objaviti svoj Izveštaj o kreditiranju banaka, koji pomaže u proceni koliko se efikasno monetarna politika prenosi na realnu ekonomiju.
Ove vesti stižu nakon turbulentne prve polovine 2025. godine. Aktivnost je u početku bila pojačana jer su kompanije pokušavale da se pripreme za uvođenje američkih carina u aprilu. Međutim, kasniji preokret snažno se osetio, naročito u Nemačkoj, gde je privreda u drugom kvartalu pala za 0,3 odsto.
Najnoviji podaci pokazaće kako su se preduzeća i domaćinstva prilagodila julskoj pogodbi između Evropske unije i SAD, kojom su uvedene carine od 15 odsto na većinu roba koje napuštaju Uniju.
"Potrošačko poverenje ostaje slabo uprkos snažnom tržištu rada, a podaci o BDP-u pokazaće da li se oporavak privatne potrošnje, koji ECB očekuje, i dalje ne ostvaruje", izjavio je Christian Keller, šef odeljenja za ekonomiju u banci Barclays. "U uslovima slabe domaće tražnje, spoljašnjih pritisaka i niske iskorišćenosti kapaciteta u industriji, postoji rizik da će investiciona aktivnost oporavak beležiti samo postepeno."
Bloomberg
Stagnacija ne bi nužno zabrinula ECB, za koju se gotovo jednoglasno očekuje da zadrži kamatne stope na dva odsto, kada se zvaničnici okupe u Firenci - ovogodišnjem mestu održavanja jedinog sastanka izvan Frankfurta.
S obzirom na to da inflacija ostaje oko dva odsto, a prognoze nagoveštavaju ekonomski oporavak do kraja godine, većina analitičara smatra da nema potrebe za promenom stope depozita. Prema anketi Bloomberga, ona bi mogla ostati nepromenjena i tokom naredne dve godine.
Poslovne ankete objavljene u petak ulivaju nadu da će se sreća evrozone zaista popraviti, jer je aktivnost privatnog sektora neočekivano dostigla najviši nivo od maja 2024. godine. Nemačka, koja planira da uloži milijarde evra u infrastrukturu i odbranu, bila je glavni pokretač rasta, dok se Francuska, ponovo pogođena političkim potresima, borila.
Ipak, pojedini stručnjaci ostaju skeptični.
"Na indekse PMI treba gledati s oprezom", rekao je Ruben Segura-Cayuela, šef istraživanja evropske ekonomije u Banci Amerike. "Oni su ranije davali lažne signale. Ipak, dosledni su slici i dalje problematičnog industrijskog sektora, a u slučaju Nemačke, ukazuju na podržavajuće domaće faktore potražnje početkom četvrtog kvartala."
Najveća evropska ekonomija nalazi se pod lupom dok kancelar Friedrich Merz pokušava da povrati rast posle dve godine kontrakcije. Industrijski podaci tokom leta bili su slabi, a Bundesbanka je upozorila da će privredna aktivnost u trećem kvartalu "u najboljem slučaju stagnirati".
Još tri meseca negativnog rasta gurnula bi Nemačku u recesiju. Ipak, četvrti kvartal mogao bi biti bolji - mesečna anketa instituta Ifo, objavljena u ponedeljak, pokazala je da se poslovna očekivanja u oktobru popela na najviši nivo od 2022. godine.
Francuska je takođe u fokusu zbog političke nestabilnosti i borbe oko smanjenja ogromnog budžetskog deficita. Prema Soerenu Raddeu, direktoru istraživanja evropske ekonomije u fondu Point72, to ostaje glavni rizik za izglede evrozone.
"Očekujem da će rast ojačati u četvrtom kvartalu, a snažan PMI za oktobar dodatno je potvrdio to očekivanje. Ali ako bih morao da izdvojim faktor koji bi mogao da utiče negativno na sentiment, to bi bila Francuska. Drugi rizik je što ne vidim pokretač oporavka nemačke industrije pre sledeće godine, dok fiskalni podsticaji ne počnu da deluju - a to će potrajati", dodao je Segura-Cayuela.
Bloomberg
Kada je reč o inflaciji, njeno usporavanje potvrdilo bi tvrdnju ECB da je rast cena trenutno u skladu sa ciljem. Investitori sada traže znakove da bi ona u narednim mesecima mogla biti slabija od očekivanja, s obzirom na to da ECB već predviđa privremeno smanjenje ispod cilja tokom sledeće godine. Svaki dokaz da se taj trend produžava mogao bi ponovo pokrenuti razgovore o dodatnim smanjenjima kamatnih stopa.
"Zamah inflacije slabi, a tržišta smatraju da su rizici po inflaciju čvrsto usmereni nadole", rekla je Katharine Neiss, glavna evropska ekonomistkinja u PGIM Fixed Income. Ona upozorava na mogućnost da se inflacija zaglavi nešto ispod dva odsto tokom 2026. godine.
.webp){kind=icon}
