Koliko goriva možete da kupite sa prosečnom platom u regionu - evo gde je Srbija

Referentna nafta brent je u petak poskupela za oko jedan odsto, na 101 dolar po barelu, a Vlada Srbije je istog dana smanjila akcize na naftne derivate za 20 odsto. Odluka vlade je privremena i važi do 15. aprila. Objavljene su i nove cene goriva: benzin je skuplji za dva, a dizel za pet dinara. To znači da će u narednih sedam dana maloprodajna cena benzina na pumpama biti 186 dinara, a dizela 208 dinara.

Kako je saopšteno iz Ministarstva finansija, zbog rasta cena sirove nafte na svetskom tržištu, država preuzima deo tereta i smanjuje iznose akciza na bezolovni benzin i dizel, što znači da će akciza na dizel, koja trenutno iznosi 74,04 dinara po litru, biti smanjena na 59,23 dinara, odnosno za 14,81 dinar po litru. Akciza na benzin, koja sada iznosi 72 dinara po litru, biće snižena na 57,6 dinara - umanjenje od 14,4 dinara po litru. 

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić je prethodnog dana rekao da dizel ne sme da pređe 210 dinara, a benzin ne sme biti iznad 190 dinara po litru. Takođe je najavio smanjenje akcize za 20 odsto koje je u petak i uvedeno, uz napomenu da "Srbija ima dovoljno nafte, te da će predložiti trošenje rezervi".

Precizirao je da Srbija, mimo rezervi, ima nafte za oko 90 dana, te da nestašice neće biti, iako je primetna panika među kupcima. Prema Vučićevim rečima, potrošnja goriva je proteklih dana skočila za 60 odsto.

 

 

Podsetimo, Vlada Srbije je u ponedeljak zabranila izvoz nafte i naftnih derivata do 19. marta, nakon čega će razmotriti ovu odluku, a "suština zabrane je zaštita domaćeg tržišta od nestašica i skoka cena usled globalnih poremećaja na svetskom tržištu", izjavila je ministarka rudarstva i energetike Dubravka Đedović Handanović. Bugarska je takođe privremeno zabranila izvoz nafte i nafntih derivata, a kako je u ostatku regiona?

Blokada koja skupo košta ceo svet

Ormuski moreuz ostaje blokiran, dok raketni napadi između SAD i Irana ne pokazuju znake smirivanja. Kroz ovaj ključni plovni put prolazi oko 25 odsto svetske nafte i petina ukupnih globalnih količina gasa. Od početka vojne intervencije na Bliskom istoku, prema procenama Citi Groupa, tržište sirove nafte gubi između sedam i 11 miliona barela dnevno.

Cena brenta je u protekle dve nedelje snažno fluktuirala, što se već oseća i na benzinskim pumpama u Adria regionu. Srbija i dalje ima ubedljivo najskuplja goriva u regionu, dok Severna Makedonija - i sa novim cenama - ima najjeftinije derivate. Ipak, treba imati u vidu i da su plate u Makedoniji najniže.

Decembarska prosečna plata u toj zemlji iznosila je 762 evra i za 1.000 evra je niža nego u Sloveniji. Bosna i Hercegovina takođe ima prosek niži od 1.000 evra, a Srbija je svoj psihološki prag probila u decembru 2025. kada je prosečna neto plata dostigla 1.056 evra ili 124.089 dinara.

 

 

Koliko goriva možemo da kupimo s prosečnom platom

S obzirom na aktuelne cene goriva u Srbiji, sa prosečnom platom od 124.089 dinara, građani Srbije mogu da kupe približno 667 litara benzina ili oko 597 litara dizela.

Makedonci mogu da kupe najmanje goriva sa jednom prosečnom platom - 548 litara dizela, a u Sloveniji čak dvostruko više. Slovenija je lider u regionu prema tome koliko goriva možete da kupite za prosečnu platu. Sledeća zemlja u kojoj može najduže da se vozi sa mesečnim neto prosekom je Hrvatska. U obe zemlje iz EU od utorka važe nove cene goriva na benzinskim pumpama, ali su tamošnje vlade intervenisale preko akciza, za razliku od Severne Makedonije.

U Hrvatskoj je vlada ponovo regulisala cenu, te je dana 10. marta benzin poskupeo za četiri, a dizel za sedam centi po litru. Regulisanе cene važiće do 23. marta. Blago povećanje na benzinskim pumpama posledica je promene uredbe o visini akcize za dizel gorivo, koja je smanjena za 20 evra na hiljadu litara, odnosno 0,02 evra po litru dizel goriva. I slovenačka vlada je ublažila akcize, čime na 50 litara goriva štedi 5,50 evra za benzin i 8,70 evra za dizel.

 

Da li su akcize najpogodniji instrument

Prema analizi Instituta za ekonomska istraživanja i politike Finance Think, rast cena nafte na svetskom tržištu ima potencijal da se postepeno prelije na inflaciju. Međunarodni monetarni fond (MMF) procenjuje da bi povećanje cene nafte od 10 odsto, ukoliko bi potrajalo tokom cele godine, moglo da podigne globalnu inflaciju za oko 0,4 procentna poena.

Istraživanje Instituta pokazuje da je i u regionalnim ekonomijama prenos naftnih šokova na inflaciju relativno izražen. Iako je kratkoročni efekat ograničen, više cene nafte se vremenom ugrađuju u troškove proizvodnje, transporta i usluga, što dovodi do rasta ukupnog nivoa cena. Zbog toga ekonomske politike treba pažljivo da prate kretanja na globalnim energetskim tržištima i moguće posledice po domaću ekonomiju.

 

 

U slučaju naglog i ekstremnog skoka cena nafte, vlade bi, prema oceni analitičara, trebalo da budu spremne da reaguju, a najprikladniji instrument za ublažavanje cenovnog udara bila bi privremena intervencija kroz poresko-akciznu strukturu goriva. Takva mera, kako navode, trebalo bi da bude vremenski ograničena i pažljivo dizajnirana kako bi ublažila prenos globalnog cenovnog šoka na domaćinstva i kompanije, uz očuvanje fiskalne stabilnosti i tržišnih signala na duži rok.