Koliko Srbija ima prostora za smanjenje akciza na gorivo

U okolnostima kada na tržištu nema dovoljno nafte zbog rata SAD i Izraela sa Iranom, zemlje preduzimaju različite mere predostrožnosti kako bi sprečile nestašice i udar na potrošače i zasad računaju na rezerve. U tom kontekstu, zabrana izvoza iz Srbije je očekivana mera, kao i najavljeno snižavanje akcize, ali te mere su pre svega privremene dok će prostora za manevrisanje biti sve manje ako se sukob bude produžavao.

Vlada Srbije u ponedeljak je zabranila izvoz nafte i naftnih derivata do 19. marta, nakon čega će razmotriti ovu odluku. "Suština ove zabrane je zaštita domaćeg tržišta od nestašica i skoka cena, a usled globalnih poremećaja na svetskom tržištu", izjavila je ministarka rudarstva i energetike Dubravka Đedović Handanović. Bugarska je takođe privremeno zabranila izvoz nafte i nafntih derivata

Aleksandar Kovačević, potpredsednik kompanije T-Group Holding, rekao je za Bloomberg Adriju da je zabrana izvoza bila sasvim očekivana i normalna za datu situaciju. "To su mere predostrožnosti jer većina nafte i gasa koja prolazi kroz Ormuski moreuz odlazi u Aziju, nekih 80 odsto, a u Evropu nekih 20 odsto", rekao je on.

Srbija izvozi uglavnom ulja od nafte, u koja spadaju dizel, ali i lož-ulje i mazut, dok prema podacima Republičkog zavoda za statistiku, nije izvozila naftu i mineralna ulja u protekle tri godine. Srbija izvozi i otpadne proizvode od nafte i naftne gasove, a najveći priliv ostvaruje od izvoza ulja od nafte koji godišnje premašuje 400 miliona dolara. 

Glavno izvozno tržište joj je Bosna i Hercegovina, gde je 2025. izvezla ulja od nafte u vrednosti od više od 173 miliona dolara. U EU Srbija je prošle godine izvezla ulja od nafte u vrednosti od 155 miliona dolara.

 

 

Srbija je u tri godine povećala zalihe nafte i naftnih derivata sa 33 dana prosečne potrošnje na oko 50 dana, a planira da ih podigne na 70 dana prosečne potrošnje. Srbija ima najviše zaliha dizela, rekla je prošle nedelje ministarka rudarstva i energetike. Kako je navela, u novim skladištima u Smederevu ima 44.000 tona evrodizela, a u toku je popunjavanje dodatnih oko 20.000 tona dizela.

Pored zabrane izvoza, očekuje se i da Vlada Srbije smanji akcize na gorivo kako bi se ublažio udar na potrošače i privredu, a akciza može da se najviše smanji za 20 odsto. Ta mera, navodi Kovačević, može biti samo privremena.

Srbija je u petak ograničila povećanje cene goriva na tri dinara - iako je struka smatrala da povećanje treba da bude veće, tako da građani sada plaćaju nižu cenu od realne cene na berzi. Tomislav Mićović, generalni sekretar Udruženja naftnih kompanija Srbije, rekao je za Bloomberg Adria TV da je rizično zadirati u baznu cenu nafte, jer onda može doći do poremećaja u snabdevanju, odnosno da se ne može održavati cena koja je niža od nabavne.

 

 

Udeo dažbina u maloprodajnoj ceni benzina iznosi 57 odsto, a dizela 55 odsto. U Srbiji od 15. februara ove godine akcize na benzin iznose 72 dinara, na dizel 74,04, a na tečni naftni gas (TNG) 56,23 dinara. Pored toga, u cenu ulaze i naknada za obavezne rezerve nafte, naknada za energetsku efikasnost, naknada za markiranje goriva i naknada za monitoring kvaliteta koje su male i mere se u parama po litru i PDV.

Budžetom za 2026. očekuje se da prihod od akciza na naftne derivate bude 244 milijarde dinara, što je za 7,9 odsto više nego u budžetu za 2025. godinu.

 

 

U većini zemalja Evropske unije oko polovina ili više od polovine cene goriva odlazi državi kroz poreze, s tim što je u nekim zemljama taj udeo znatno manji, poput udela nameta u ceni benzina u Bugarskoj od 45 odsto i udela u ceni dizela od 41 odsto u Estoniji, pokazuju podaci iz januara 2025. koje je na osnovu baze Evropske komisije pripremila organizacija FuelsEurope. 

Udeo dažbina u ceni benzina euro‑super 95 kreće se od 45 odsto u Bugarskoj do 63 odsto u Finskoj. Većina zapadnoevropskih zemalja ima poreze oko 55‑60  odsto, dok su u istočnoj Evropi nešto niži.

Udeo poreza je uglavnom manji u ceni dizela nego ceni benzina i kreće se od 41 odsto u Estoniji do 55  odsto u Italiji i Irskoj.

 

 

U Hrvatskoj su dažbine u januaru 2025. iznosile 54 odsto cene benzina i 46 odsto cene dizela, a u Sloveniji 58 odsto cene benzina i 54 odsto cene dizela.

Više zemalja regiona je ograničilo povećanje cena goriva. U Sloveniji će litar benzina od utorka biti skuplji za tri centa, a litar dizela za šest centi. Uz smanjene dažbine, najviše dozvoljene maloprodajne cene su 1,4 evra za litar benzina i 1,5 evra za dizel.

Hrvatska vlada je u ponedeljak ponovo uvela regulisane maksimalne maloprodajne cene goriva. Od utorka cena običnog benzina je veća za 0,04 evra i iznosi 1,50 evra po litru, a cena dizela za 0,07 evra i iznosi 1,55 evra po litru. Nove cene biće na snazi naredne dve nedelje.

Gorivo je poskupelo i u Crnoj Gori, takođe uz ograničenje. Evrodizel je poskupeo za 0,16 i sada košta 1,50 evra po litru, dok su cene benzina povećane za po 0,07 evra: evrosuper 98 košta 1,5 evra, dok je evrosuper 95 dostigao cenu od 1,47 po litru. Ove cene će biti na snazi do 24. marta.

Litar dizela u Severnoj Makedoniji od utorka je skuplji za 14,5 denara (oko 0,24 evra), a benzina za pet denara (oko 0,08 evra), najavila je Regulatorna komisija za energetiku. Nova maloprodajna cena benzina eurosuper BS 95 iznosi 79,5 denara po litru (oko 1,2 evra), litar eurosupera BS 98 košta 81,5 denara (1,3 evra), dok će litar evrodizela koštati 85,50 denara (oko 1,4 evra), javila je agencija Beta.

U Federaciji BiH maloprodajna cena jednog litra bezolovnog benzina 95 viša je za 0,01 konvertibilnu marku i iznosi 2,38 KM (1,22 evra), a dizela za 0,15 i iznosi 2,74 (1,40 evra). U Republici Srpskoj očekuje se sastanak vlasti i distributera o snabdevanju naftom i naftnim derivatima.

 

 

Mađarska snizila akcize, pušta rezerve

Mađarski premijer Viktor Orban takođe je ograničio cene goriva nakon što je opozicija, koja vodi u anketama, pozvala na brzu intervenciju vlade pred ključne izbore koji se održavaju za mesec dana.

Kako bi osigurale da ograničenje zaista funkcioniše, Mađarska je odlučila da pusti u promet svoje strateške rezerve nafte, dovoljne za 45 dana potrošnje. Vlada će ove rezerve prodavati pumpama po cenama nižim od plafona, koji iznosi 595 forinti (1,55 evra) po litru benzina i 615 forinti (1,60 evra) po litru dizela, objavio je ministar ekonomije Marton Nagy na Facebooku, preneo je Bloomberg.

Pored toga, akcize su smanjene za 19,25 forinti po litru benzina i 20,48 forinti po litru dizela, što znači, kako je Nagy istakao, da su spuštene do samog praga u Evropskoj uniji.

Minimalna akciza U EU je 0,359 evra po litru, a za dizel 0,330 evra po litru. Porez na dodatu vrednost (PDV) dodaje se na ukupnu cenu (cena + akciza), minimalni prag PDV-a zavisi od zemlje članice, ali se obično kreće oko 15  odsto.

Prostor za manevar se sužava, ali ima i iznenađenja na tržištu

Kovačević kaže da se tržište trenutno suočava sa nedostatkom nafte dok velike zemlje gomilaju zalihe. "Prostor za kreativnost se sužava, država je brzo reagovala kroz najavljeno smanjenje akcize i zabranu izvoza, i zasad imamo dovoljno robnih rezervi. Videćemo koliko će dugo sukob trajati", reko je on.

Geopolitička situacija se menja jako brzo, izazovi postoje, ali ima i neočekivanih iznenađenja kao što je odluka SAD da dozvoli Indiji uvozi naftu iz Rusije, čime se smanjuje pritisak, rekao je.

Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku, Srbija je u protekle tri godine povećala uvoz nafte iz Kazahstana, što je, prema Kovačevićevim rečima, logičan izbor pošto je ta zemlja treći najveći izvoznik nafte u Evropsku uniju (EU) posle SAD i Norveške. Evropske zemlje trenutno uvoze naftu, naftne derivate i gas iz SAD, Norveške, Kazahstana i Libije, dok su Saudijska Arabija i Irak činile oko 12 odsto evropskog uvoza nafte, precizirao je.

Alternativni pravac snabdevanja za Evropu je dopremanje nafte iz Kaspijskog regiona, koja se doprema preko Crnog mora, kroz Tursku, Bugarsku i Rumuniju. "Međutim, ukoliko se rat bude proširio, to bi moglo da ugrozi i ovaj pravac snabdevanja", kaže Mićović.

 

 

Cena sirove nafte brent u ponedeljak je bila oko 108 dolara po barelu, a potom je u utorak bila 93 dolara posle Trumpove najave da će rat na Bliskom istoku uskoro biti završen.

Kako rat u Iranu utiče na cenu nafte

Cene nafte pokazuju veliku volatilnost zbog rata na Bliskom istoku i neizvesnosti oko trajanja zatvaranja ključnog Ormuskog moreuza. Iako Iran nije zvanično zatvorio Ormuski moreuz, od izbijanja sukoba u subotu 28. februara nekoliko tankera je napadnuto, a najmanje 200 brodova, koji između ostalog prevoze sirovu naftu, tečni prirodni gas i naftne derivate, bacilo je sidro na otvorenom moru. Zatvaranje Ormuskog moreuza bi poremetilo isporuke iz Saudijske Arabije, Ujedinjenih Arapskih Emirata, Iraka i Kuvajta, što bi dovelo do nestašica i viših cena nafte, ali i cene hemikalija i đubriva, što bi dalje moglo da izazove poremećaje u poljoprivredi i utiče na globalne cene hrane.

Procene analitičara Goldman Sachsa su da bi u zavisnosti od obima zatvaranja moreuza na mesec dana cena nafte mogla da poraste od jedan do 15 dolara po barelu. Porast cene od 15 dolara bi se odnosio na situaciju da se moreuz potpuno zatvori na mesec dana, a da se pri tome ne obezbede kompenzacioni mehanizmi (npr. korišćenje rezervnog kapaciteta naftovoda ili oslobađanje strateških rezervi nafte). Ukoliko bi zatvaranje bilo duže od mesec dana, cena nafte bi verovatno premašila 100 dolara po barelu, a ta cena bi sprečila da zalihe padnu na "kritično nizak nivo", koji je definisan na nivou od oko 2,6 miliona barela, što je bio najniži nivo komercijalnih zaliha nafte tokom 2022. godine.

Iran predstavlja jednog od ključnih aktera na svetskom energetskom tržištu zahvaljujući kombinaciji velikih rezervi fosilnih goriva, izvoznog potencijala i strateški značajnog geografskog položaja. Prema dostupnim procenama, Iran poseduje 9–10 odsto svetskih rezervi nafte i svrstava ga među pet vodećih zemalja po tom osnovu. Istovremeno, sa oko 34 triliona kubnih metara prirodnog gasa, Iran raspolaže drugim najvećim rezervama gasa na svetu, odmah nakon Rusije. Poseban značaj ima gasno polje South Pars (zajedničko sa Katarom), koje predstavlja jedno od najvećih nalazišta prirodnog gasa na globalnom nivou.

Kao članica OPEC-a, Iran učestvuje u koordinaciji proizvodnje nafte i time bi mogla da utiče na globalnu ponudu i stabilnost cena. Pre uvođenja međunarodnih sankcija, zemlja je proizvodila oko 3,8–4,0 miliona barela nafte dnevno, dok je izvoz dostizao više od 2,5 miliona barela dnevno. Sankcije su znatno smanjile ove kapacitete, ali se procenjuje da Iran ima mogućnost da relativno brzo poveća proizvodnju za 1–1,5 miliona barela dnevno u slučaju normalizacije međunarodnih odnosa, što bi direktno uticalo na globalne cene energenata.