Srbija produžila zabranu izvoza i pušta deo rezervi dizela

Vlada Srbije produžila je zabranu izvoza nafte i goriva na još dve nedelje, do 2. aprila, i odlučila pusti iz rezervi 40.000 tona dizela, što je najnovija mera u okviru napora da se spreče nestašice i udar na potrošače usled poremećaja na svetskom tržištu nafte. Od početka sukoba na Bliskom istoku, cena nafte je porasla za oko 50 odsto, a brent je nakon najnovijih napada porastao na 113 dolara po barelu.

"Zabrana se odnosi na izvoz dizela, benzina i sirove nafte svim vrstama transporta, a produžili smo je kao jednu od mera kako bismo zaštitili građane i privredu od skoka cena nafte na svetskom tržištu koji i dalje traje. Dodatno, odlučili smo i da pustimo 40.000 tona dizela iz rezervi, kao dodatnu meru za zaštitu tržišta, a koja će biti realizovana u narednim danima", izjavila je ministarka rudarstva i energetike Dubravka Đedović Handanović.

Đedović Handanović je rekla da je cilj mera koje se donose, poput smanjenja akcize na gorivo u iznosu od 20 odsto, da se domaćeg tržište zaštiti od nestašica derivata nafte i skoka cena, usled globalnih poremećaja na svetskom tržištu zbog konflikta na Bliskom istoku i povećanja cene nafte od 40 odsto u proteklih nekoliko nedelja, navodi se u saopštenju Ministarstva rudarstva i energetike.

Vlada Srbije je prethodno 9. marta zabranila izvoz nafte i naftnih derivata do 19. marta, najavivši da će nakon toga razmotriti tu odluku, a zatim je 13. marta smanjila akcize na naftne derivate za 20 odsto. Akciza na dizel je snižena sa 74,04 dinara po litru na 59,23 dinara, a akciza na benzin sa 72 dinara po litru na 57,6 dinara.

Reč je, prema ocenama analitičara, o privremenim merama koje su očekivane, ali se postavlja pitanje šta se može preduzeti ako sukob potraje duže.

 

 

Prema podacima koje je ranije objavila ministarka rudarstva i energetike, Srbija je u tri godine povećala zalihe nafte i naftnih derivata sa 33 dana prosečne potrošnje na oko 50 dana i ima najviše zaliha dizela. U novim skladištima u Smederevu ima 44.000 tona evrodizela, a pristupilo se dodatnom popunjavanju oko 20.000 tona dizela.

Srbija izvozi uglavnom ulja od nafte, u koja spadaju dizel, ali i lož-ulje i mazut, dok prema podacima Republičkog zavoda za statistiku nije izvozila naftu i mineralna ulja u protekle tri godine. Srbija izvozi i otpadne proizvode od nafte i naftne gasove, a najveći priliv ostvaruje od izvoza ulja od nafte koji godišnje premašuje 400 miliona dolara. 

Glavno izvozno tržište joj je Bosna i Hercegovina, gde je 2025. izvezla ulja od nafte u vrednosti od više od 173 miliona dolara. U EU Srbija je prošle godine izvezla ulja od nafte u vrednosti od 155 miliona dolara.

 

 

Cena nafte je porasla nakon napada na neka od najvažnijih energetskih postrojenja na Bliskom istoku, što je pojačalo zabrinutost da bi sukob, koji traje već gotovo tri nedelje, mogao imati ozbiljnije posledice. 

Brent je skočio i za 5,1 odsto na skoro 113 dolara po barelu, dok je ugovor sa najvećim obimom trgovanja za američku naftu West Texas Intermediate bio blizu 96 dolara. Američki prirodni gas porastao je i za 6,5 odsto. Iran je izveo napade na veliki terminal tečnog prirodnog gasa (LNG) u Kataru, jedno od energetskih postrojenja koje je označio kao mete nakon napada na ogromno gasno polje Južni Pars u Iranu.

Takođe, nakon najnovijih napada naglo su porasle cene prirodnog gasa u Evropi. Referentni fjučersi porasli su i do 35 odsto u četvrtak.

"Tržište i dalje potcenjuje i ne uračunava potpuno u cenu rizik toga koliko brzo sukob može da eskalira u direktne napade na širu energetsku infrastrukturu u Persijskom zalivu", rekao je Haris Khurshid, glavni investicioni direktor u Karobaar Capital LP iz Čikaga.

"Ako dođe do takve eskalacije i direktnih udara, 120 dolara neće biti gornja granica, već polazna tačka. Cene od 140 do 160 dolara uopšte ne bi bile iznenađenje", dodao je on, govoreći o ceni brenta.