Brent iznad 100 dolara: koliko će poskupeti benzin i dizel u Srbiji?

Cena nafte na svetskom tržištu prešla je 100 dolara po barelu, prvi put od početka rata u Ukrajini pre više od četiri godine. Srbija već mesecima ima najskuplje gorivo u Adria regionu, a nova cena evrodizela iznosi maksimalno 203 dinara po litru, dok benzin može da košta najviše 184 dinara po litru, nakon što je država ograničila skok cena goriva u maloprodaji na najviše tri dinara. "Srbija troši zalihe, ali rast cena goriva od tri dinara ni blizu ne oslikava aktuelne parametre na svetskom tržištu", kaže za Bloomberg Adria TV Tomislav Mićović, generalni sekretar Udruženja naftnih kompanija Srbije.

Aktuelna Uredba o ograničenju cena derivate nafte biće na snazi do 24. marta, što je ujedno rok da se i formalno razreše vlasnički odnosi u Naftnoj industriji Srbije. "Ova uredba zapravo ograničava maržu na tržištu derivata nafte, tako što uzima u obzir globalne berzanske parametre, pa na osnovu toga kreira finalnu cenu", kaže Mićović. Međutim, kako dodaje, prilikom poslednje promene cena goriva u petak 6. marta, od toga se odstupilo. "Rizično je zadirati u baznu cenu nafte, jer onda može da dođe do poremećaja u snabdevanju usled situacije na svetskom tržištu. Ne može se održavati cena koja je niža od nabavne", ističe Mićović. 

 

 

 

 

Vlada Srbije je u ponedeljak zabranila izvoz dizela, benzina i sirove nafte, kako bi zaštitila domaće tržište od nestašica i skoka cena. Zabrana važi do 19. marta, nakon čega će se donositi dalje odluke, saopštili su iz Ministarstva rudarstva i energetike. 

Iako se očekuje da cene nafte na svetskom tržištu nastave da rastu, manevarski prostor da Srbija dalje koriguje cene goriva ipak postoji, dodaje Mićović.

To se, kako kaže, može postići kroz smanjenje akciza. "U današnjoj strukturi cene dizela od 203 dinara po litru, akcize čine oko 55 odsto", podseća Mićović i kaže da kroz redukciju dažbina država može "na određeno vreme". Međutim, u ovom trenutku niko ne zna koliko će trajati rat na Bliskom istoku. "Potrebno je balansirati između toga kako će smanjenje akciza uticati na državni budžet, a kako će rast cena goriva uticati na životni standard stanovnika", ističe generalni sekretar Udruženja naftnih kompanija Srbije. Kako podseća, Srbija je tokom 2022. i 2023. koristila istu taktiku, privremeno smanjujući akcize do čak 20 procenata. "To su mere koje mogu da ublaže, ali ne mogu da eliminišu probleme", naglašava Mićović. 

Alternativni pravac snabdevanja za Evropu je dopremanje nafte iz Kaspijskog regiona, koja se doprema preko Crnog mora, kroz Tursku, Bugarsku i Rumuniju. "Međutim, ukoliko se rat bude proširio, to bi moglo da ugrozi i ovaj pravac snabdevanja", kaže Mićović.

 

 

Rat Rusije sa Ukrajinom ušao je u petu godinu, što bi moglo da pomuti planove Evropske unije da dodatno diverzifikuje izvore snabdevanja naftom. "Odsecanje snabdevanja iz Rusije nije održivo za Evropsku uniju, ni ekonomski, ni energetski", ocenjuje Mićović. Bojazan da će Ormuski moreuz postati neprohodan, kao i da su lanci snabdevanja ugroženi, mogao bi da utiče na dodatni skok cena sirove nafte u narednom periodu. "Niko nije iznenađen ovim efektima, glavno pitanje je koliko će ovaj sukob trajati - dugotrajan sukob mogao bi da dovede do svetske ekonomske krize, možda čak i dublje nego što je bila kriza koju je svet iskusio 2008. godine", ističe Mićović. 

Poremećaji u lancima snabdevanja naftom mogli bi da se preliju i na sudbinu Naftne industrije Srbije (NIS). Američka kancelarija za kontrolu strane imovine (OFAC) dala je NIS-u rok do 24. mart da razreši vlasničke odnose, odnosno finalizuje prodaju ruskog udela trećoj strani. Prema aktuelnom planu, mađarski MOL Group trebalo bi da preuzme kontrolni paket akcija, a udeo u kompaniji namerava da kupi i ADNOC iz Ujedinjenih Arapskih Emirata, dugogodišnji partner MOL Groupa. "Sve se može očekivati - i korekcija dogovora, i potpuno odbijanje da se kupoprodaja realizuje", smatra Mićović. Kako dodaje, ukoliko se kupoprodaja ipak ne zaključi do 24. marta, očekuje se da Srbija dobije novo produženje licence da "prerađuje sirovu naftu". "Niko ne može da bude siguran šta će se dogoditi, ali u interesu Srbije je da jedan takav kapacitet bude u redovnom režimu rada", zaključuje Mićović.