Gorivo skuplje za tri dinara, benzin na pumpama 184 dinara, a dizel 203 dinara

Benzin i dizel poskupeli su petak u Srbiji za po tri dinara po litru, što se i očekivalo s obzirom na poremećaje na globalnom tržištu. Vlada razmatra mere kako bi ublažila posledice globalnih poremećaja na tržištu na cene goriva, a jedna od njih bi moglo biti i smanjenje akciza. U narednih sedam dana, do 13. marta, u Srbiji će litar evrodizela koštati 203 dinara a benzina evropremijum BMB 95 184 dinara. 

Cena evrodizela je od prošlog petka do objavljivanja novih cena bila ograničena na najviše 200 dinara za litar, dok je cena evropremijum BMB bila 181 dinara za litar. Te cene su bile za dva dinara više u odnosu na cene od prethodne nedelje. Cene goriva se ograničavaju u periodu od nedelju dana na osnovu Uredbe Vlada Srbije o ograničenju cena derivata nafte  koja je 24. januara produžena na još 60 dana.

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić je rekao u petak da je doneta odluka da maksimalno povećanje cena bude do tri dinara a da je struka predlagala da cena dizela u maloprodaji skoči za 15 do 20 dinara, kao i da se poveća cena benzina, preneli su mediji.

On je rekao da će se u narednih sedam razmotriti načini kako da država interveniše i dodatno zaštiti stanovništvo zbog cene nafte i dodao da će se za početak intervenisati na akcize da bi se izbegao veliki skok cena. Dodao je da akcize mogu da se, prema zakonu, maksimalno smanje za 20 odsto.

"Ako je, recimo, tih 200 dinara za dizel, nama je 73 dinara akciza. Mi imamo pravo po zakonu, da ne bismo urušavali svoje javne finansije, maksimalno da smanjimo akcizu 20 odsto. Dakle, ne možete više, to je na 15 dinara. Mi prvo moramo da uredimo da može vlada da smanji, ali moramo da donesemo zakonske izmene jer u svetu u kojem vlada rat i sukobi, mi moramo da ovlastimo vladu da može da smanjuje akcizu, da smanjuje svoje prihode, da se odrekne svojih prihoda da bi ljudi živeli normalno, da bismo sačuvali ljude od inflacije", rekao je Vučić za Pink.

U Srbiji od 15. februara ove godine akcize na benzin iznose 72 dinara, na dizel 74,04, a na tečni naftni gas (TNG) 56,23 dinara.

Ministarka rudarstva i energetike Dubravka Đedović Handanović rekla je u petak da će sledeće nedelje građani litar dizela u maloprodaji plaćati 24 dinara jeftinije, u odnosu na realnu cenu na tržištu, a benzina oko sedam dinara jeftinije, saopštilo je Ministarstvo rudarstva i energetike.

"Zahvalni smo naftnim kompanijama na saradnji i razumevanju kako bismo zaštitili potrošače. Realna cena dizela je 224 dinara, a benzina i više od 191 dinar, kada gledamo kotacije i cene na berzama. Država prati situaciju koja je nepredvidiva iz sata u sat i u narednim danima izaći ćemo sa konkretnim merama i zaštitićemo građane i privredu i ovaj put kao što smo to i do sada činili", rekla je Đedović Handanović.

 

 

Rast cena nafte i naftnih derivata je očekivan s obzirom na globalne poremećaje na tržištu energenata zbog sukoba SAD i Izraela sa Iranom kome su izloženi vodeći proizvođači nafte na Bliskom istoku. Širenje sukoba poremetilo je proizvodnju ali i transport nafte u Persijskom zalivu pošto je Ormuski moreuz praktično blokiran.

Brent dostigao 90 dolara, američki WTI 85 dolara po barelu

Fjučersi na brent dostigli su 90 dolara po barelu po prvi put u protekle gotovo dve godine. Takođe, fjučersi na američki referentni indeks su po prvi put u gotovo dve godine dostigla cenu od 85 dolara po barelu. West Texas Intermediate (WTI), referentni indeks u SAD, na Njujorškoj berzi je u četvrtak porastao za 6,4 dok je globalni referentni indeks Brent samo tokom ove nedelje porastao za više od 20 odsto, prenosi Bloomberg.

 

 

 

Stručnjaci upozoravaju da su ovo zasad kratkoročni efekti i da će, ako poremećaji potraju, cene nafte i naftnih derivata nastaviti da drastično rastu.

Goldman Sachs Group Inc. je upozorio na mogućnost da cena nafte premaši 100 dolara po barelu ako poremećaji potraju; evropski fjučersi na dizel beleže nedeljni rast od preko 50 odsto, dok centralne banke izražavaju zabrinutost zbog mogućeg ponovnog rasta inflacije. Ministar energetike Katara upozorio je da bi nafta mogla dostići 150 dolara po barelu, prenosi Bloombeg.

Povećanje cena energije od 10 odsto koje bi potrajalo godinu dana podiglo bi globalnu inflaciju za 40 baznih poena i usporilo privredni rast za 0,1 do 0,2 odsto, izjavila je direktorka Kristalina Georgieva iz Međunarodnog monetarnog fonda (MMF).

U takvim okolnostima, mnoge zemlje razmatraju mere kako bi ublažile udar na cene goriva za potrošače, dok u prvo vreme mogu se u snabdevanju osloniti na strateške rezerve. Generalni sekretar Udruženja naftnih kompanija Srbije Tomislav Mićović ocenio je i da smanjenje dažbina može biti mera na ograničeni rok.

"Dramatično raste bazna cena i jedino gde može da se ublaži nagli skok jeste smanjenje državnih uzimanja, ali i to je ograničeno. To su privremene mere, jer su akcize značajan prihod za budžet", objašnjava Mićović za RTS.

Mićović je rekao da bi najveći rizik bio ako bi se to pitanje rešavalo pritiskom na naftni sektor jer bi to moglo da zaustavi uvoz i ugrozi snabdevanje.

On je ocenio da u ovakvim krizama ni velike rezerve ne mogu dugo da ublaže posledice.

Bloomberg

Zbog skoka cene nafte na svetskom tržištu nakon izraelsko-američkog napada na Iran, državni zvaničnici i ekonomski stručnjaci najavljuju da se i u Srbiji može očekivati rast cena goriva. Prema rečima ministra finansija Siniše Malog, ovog petka, kada država objavljuje nove cene goriva, ne očekuju se veće promene. Kao razlog navodi to što se trenutno troše postojeće zalihe.

Međutim, on upozorava da bi cena goriva već od narednog petka mogla da predstavlja problem.

S druge strane, vlasnici benzinskih pumpi kažu da već primećuju promene na tržištu. Ističu da je veleprodajna cena, odnosno cena po kojoj oni nabavljaju derivate, već porasla i sada je viša od maloprodajne, odnosno viša od 200 dinara po litru.

Srbija je u poslednje tri godine povećala zalihe sa 33 dana prosečne potrošnje na oko 50 dana, a planira da do kraja dostigne nivo od 70 dana prosečne potrošnje, rekla je u četvrtak ministarka rudarstva i energetike Dubravka Đedović Handanović.

Prema njenim rečima, Srbija ima najviše zaliha dizela, pošto se on i najviše troši. Kako je navela, početkom ove godine u Smederevu puštena su u rad nova skladišta naftnih derivata, već je uskladišteno 44.000 tona evro dizela, a u toku je popunjavanje još dodatnih oko 20.000 tona dizela.

Uredbu o ograničenju visine cena naftnih derivata Vlada Srbije donela je početkom februara 2022. godine. Razlog za njeno donošenje bio je očuvanje životnog standarda građana zbog svetske energetske krize. Od tada se svakog petka objavljuju maksimalno dozvoljene cene evrodizela i benzina.

Budžetom za 2026. očekuje se da prihod od akciza na naftne derivate bude 244 milijarde dinara, što je za 7,9 odsto više nego u budžetu za 2025. godinu.

- Ažurirano izjavom ministarke rudarstva i energetike Dubravke Đedović Handanović o realnim cenama i grafikonom sa kretanjem cena u 2025. i 2026.