Globalni vazdušni saobraćaj u poslednje dve godine snažno se oporavio i mnoge avio-kompanije beleže visoku popunjenost letova. To se odražava i na proizvođače aviona, koji su planirali da povećaju isporuke. Osim toga, potražnja za putovanjima ostala je snažna nakon oporavka od pandemije. Međutim, sukob na Bliskom istoku povećao je neizvesnost za vazdušni saobraćaj. Geopolitičke napetosti povezane s Iranom dovele su do rasta cena nafte i avionskog goriva te pada akcija globalnih avio-kompanija, na nivoe od sredine 2025. godine.
Za vazduhoplovnu industriju trebalo je da ova godina bude pozitivna, što se vidi u planiranim isporukama proizvođača aviona. Boeing planira da poveća isporuke za oko 18 odsto, Airbus za oko 10 odsto i Embraer za oko 16 odsto. Proizvođači aviona su zasad relativno zaštićeni jer avio-kompanije retko otkazuju narudžbine. Otkazivanje bi značilo gubitak depozita i pomeranje na kraj liste isporuka, koja se ionako proteže više godina unapred. Ipak, dugotrajniji sukob mogao bi smanjiti nove narudžbine. S druge strane, ako avio-kompanije odlože nabavku novih aviona, stariji avioni ostaju duže u upotrebi, što povećava potražnju za servisima i rezervnim delovima, od čega bi mogle profitirati kompanije poput FTAI i StandardAero, koje se bave održavanjem i servisiranjem aviona.
Gorivo čini do 30 odsto operativnih troškova avio-kompanija, što znači da rast cene nafte snažno utiče na profitabilnost sektora. Cena jet goriva porasla je sa oko 2,07 dolara po galonu u dvanaestom mesecu 2025. na oko 2,41 dolar po galonu u trećem mesecu 2026, što je rast od 16 odsto.
Osim toga, kompanije s većom izloženošću Bliskom istoku suočavaju se sa dodatnim operativnim rizicima i dodatnim gubicima zbog zatvorenog vazdušnog prostora. Evropske kompanije su među najizloženijima jer imaju veliki udeo ruta prema Bliskom istoku i Aziji. Wizz Air je najizloženiji evropski niskobudžetni prevoznik s oko 6,3 odsto kapaciteta u zonama konflikta. Uz to ima još dodatnih 10,6 odsto kapaciteta u susednim tržištima na kojima zbog trenutne situacije pada potražnja. Wizz Air je zbog navedenih razloga smanjio procenu neto dobiti za oko 50 miliona evra za fiskalnu godinu koja se završava u trećem mesecu 2026.
Ryanair je među niskobudžetnim prevoznicima najbolje pozicioniran zbog snažnih hedžing strategija, što znači da koristi unapred zaključene cene goriva, zbog čega kratkoročni rast cene nafte ne utiče odmah na njihove operativne troškove. Air France-KLM ima oko 1,6 odsto kapaciteta direktno u zonama sukoba, dok je dodatnih 14,3 odsto kapaciteta povezano sa Azijom i Pacifikom, gde promene ruta i ograničenja vazdušnog prostora mogu povećati troškove.
Poskupljenje goriva nije jedini izazov za sektor. Avio-kompanije se istovremeno suočavaju i s operativnim poremećajima poput štrajkova zaposlenih, koji mogu dodatno povećati troškove i smanjiti kapacitete. Piloti Lufthanse najavili su 48-satni štrajk, koji kreće 12. 3. 2026. i utiče na veliki broj letova iz Nemačke. Štrajk je organizovao pilotski sindikat Vereinigung Cockpit, koji je pozvao više od 5.000 zaposlenih. Tokom prethodnog štrajka u februaru otkazano je više od 800 letova, a pogođeno je oko 100.000 putnika. Letovi prema delu Bliskog istoka i severne Afrike ipak su izuzeti iz štrajka, kako bi se izbeglo dodatno opterećenje vazdušnog saobraćaja u regionu zahvaćenom bezbednosnim napetostima.
Sukob u Iranu nije promenio dugoročno pozitivne izglede vazduhoplovne industrije u 2026, ali je značajno povećao neizvesnost, iako njegov učinak ne mora nužno biti dugoročan. Avio-kompanije deo rasta troškova često postepeno prenesu na cene karata, što ublažava pritisak na profitabilnost. Čak i u slučaju dužeg geopolitičkog sukoba, posledice za sektor verovatno bi bile znatno blaže nego tokom pandemije, kada je globalni vazdušni saobraćaj gotovo potpuno stao.
