Srpske banke imale nešto više od milijardu evra prihoda samo od kamata

Bankarski sektor u Srbiji zadržao je stabilnost i visoku profitabilnost i u prvoj polovini ove godine, ali bez većih oscilacija i spektakularnih skokova koji trenutno obeležavaju rezultate poslovanja američkih banaka. Dok su srpske banke ostvarile blagi rast dobiti, njihovi američki pandani beleže rekordne profite zahvaljujući povratku investicionog bankarstva i intenzivnoj trgovačkoj aktivnosti na tržištima kapitala.

Tako je bankarski sektor u Srbiji ostvario 775 miliona evra (90,7 milijardi dinara) profita u prvih šest meseci ove godine. Kada se takav rezultat uporedi sa poslovanjem samo jedne od tri najveće američke banke – Bank of America, vidi se da je dobit celokupnog bankarskog sektora u Srbiji skoro osam puta manja od profita ove banke, i to u jednom tromesečju.

Naime, Bank of America je premašila očekivanja pa je u trećem kvartalu 2025. imala profit od 7,1 milijardu dolara, odnosno nešto iznad šest milijardi evra.

Stabilan profit

Ukupna dobit banaka u Srbiji za prvih šest meseci 2025. godine tek je neznatno iznad profita ostvarenog u istom periodu prošle godine (89,2 milijarde dinara). Podsetimo da je bankarski sektor na nivou cele 2024. dostigao rekordnih 1,5 milijardi evra neto profita.

Sektor je i dalje visoko koncentrisan – šest najvećih banaka (Banca Intesa, Raiffeisen, Unicredit, OTP, NLB Komercijalna i Aik banka) ostvarile su čak 81,5 odsto ukupnog profita svih 19 banaka koje posluju u Srbiji. Ovih šest finansijskih institucija drže i 73 odsto ukupne aktive, što pokazuje izrazitu koncentraciju kapitala u malom broju najvećih igrača na tržištu Srbije.

Ukupna aktiva bankarskog sektora krajem juna iznosila je 56,7 milijardi evra, gotovo nepromenjena u odnosu na početak godine. Najveća banka i dalje je Banca Intesa sa 8,8 milijardi evra aktive i tržišnim udelom od 15,5 odsto, a prate je OTP banka sa 8,3 milijarde i Raiffeisen sa 6,35 milijardi evra.

 

Rast prihoda od naknada

Ukupan neto prihod od kamata za šest meseci iznosio je 1,04 milijarde evra, što je oko 40 miliona manje nego godinu ranije, dok su banke gubitak od kamata nadoknadile rastom prihoda od naknada i provizija na oko 404 miliona evra. Od tog iznosa ubedljivo najveći neto prihod po ovom osnovu ostvarila je Banca Intesa - 69,7 miliona evra.

 

 

Troškovi bankarskog sektora i dalje čine oko polovine ukupnih neto prihoda. Blagi pad prihoda od kamata može da se poveže sa postepenim spuštanjem referentnih kamatnih stopa i većom konkurencijom u kreditnom segmentu, dok su naknade i provizije postale ključni izvor zarade banaka, posebno u digitalnom i platnom prometu.

 

U SAD povratak investicionog zamaha

Na drugom kraju spektra, velike američke banke u trećem kvartalu ove godine beleže snažan rast profita, vođen oživljavanjem tržišta kapitala i povratkom "životinjskog duha" u sklapanju poslova, kako to opisuju direktori sa Wall Streeta.

Goldman Sachs je prijavio rekordne prihode od 15,18 milijardi dolara, uz rast profita od 22 odsto na 3,7 milijardi dolara, što je treći najveći tromesečni prihod u istoriji banke, preneo je Bloomberg. JPMorgan Chase ostvario je, navodi Bloomberg, 24 milijarde dolara neto prihoda od kamata, uz snažan rast aktivnosti na tržištima i povećane naknade od investicionog bankarstva (2,63 milijarde dolara, rast od 53 odsto).

Bank of America je premašila očekivanja s kvartalnim profitom od 7,1 milijardu dolara, dok je Morgan Stanley ostvario rast profita od 45 odsto, na 4,6 milijardi dolara, a prihod je porastao za 18 odsto na 18,22 milijarde dolara, prenosi Rojters.

Neto prihod od kamata JPMorgana u trećem kvartalu iznosio je 24 milijarde dolara, nešto ispod očekivanih 24,1 milijardu. JPMorgan je podigao prognozu za celogodišnji prihod od kamata na oko 95,8 milijardi dolara, sa 95,5 milijardi u julu.

Što se tiče troškova, ova banka je u kvartalu potrošila 24,3 milijarde dolara i navela da očekuje da će ukupni godišnji rashodi iznositi oko 95,9 milijardi dolara, u odnosu na ranije procenjenih 95,5 milijardi iz jula.

Klasičan model zarade 

Američke banke su profitirale od povećane volatilnosti i rasta obima trgovanja hartijama od vrednosti, što je posledica tržišnih šokova, trgovinskih tenzija i neizvesnosti oko ekonomske politike administracije Donalda Trumpa. U strukturi prihoda dominiraju trgovanje akcijama, fiksnim prihodima, valutama i robom (FICC), uz rast od devet do 36 procenata po segmentima.

Dok američke banke jačaju zahvaljujući investicionom bankarstvu i globalnoj tržišnoj dinamici, srpski sektor ostaje vođen klasičnim modelom – prihodima od kamata i naknada, uz minimalne oscilacije.

Stabilnost domaćih banaka leži u konzervativnom upravljanju rizikom i ograničenoj izloženosti tržišnim šokovima, ali i u odsustvu tržišta kapitala koje nije razvijeno kao u Americi.

U narednom periodu, izazov za domaće banke biće zadržavanje profitabilnosti u uslovima smanjenih kamata. Dok američke banke nastavljaju da profitiraju od volatilnosti globalnih tržišta, srpske će morati da traže nove izvore prihoda kako bi održale nivo zarada koji ih je prethodnih godina svrstao među najprofitabilnije sektore domaće privrede.