Analitičari o grupi NLB: Očekivani umereni pad profita, troškovi najveća nepoznanica

Banke su usled promenjenog kamatnog okruženja morale da snize kamatne stope na kredite i u manjoj meri na depozite, što se pre ili kasnije odražava i na profit. Profit je u prvom polugodištu bio manji u odnosu na prethodnu godinu i u slučaju Nove Ljubljanske banke (NLB), ali su cene akcija uprkos tome krajem avgusta oborile novi rekord. Akcionare posebno raduju visoke dividende, a šta do kraja godine očekuju analitičari?

 

Poslovanje najveće banke u regionu aktivno prati osam analitičara, a opširniji komentar poslovanja dobili smo od dvojice. Kako ističe Vladan Pavlović iz kompanije Ipopema Securities, najnoviji kvartalni rezultati grupe NLB pretežno odgovaraju očekivanjima analitičara i pokazuju da banka efikasno funkcioniše u uslovima sniženih kamatnih stopa. Napomenimo i to da je banka u prvom polugodištu ostvarila profit od 326 miliona evra pre oporezivanja, što je za približno petinu manje u odnosu na prošlu godinu.

Sagovornik ključne razloge za relativnu otpornost banke vidi u visokom udelu kredita sa fiksnom kamatnom stopom (62,6 odsto portfolija čine korporativni krediti i krediti za stanovništvo), preusmeravanju sredstava sa depozita kod Evropske centralne banke (ECB) u hartije od vrednosti, razvoju lizing segmenta i kvalitetnom kreditnom portfoliju, uz odnos kredita i depozita od oko 80 odsto.

Grupa NLB aktivno smanjuje osetljivost na kretanje kamatnih stopa, što označava nastojanja da ograniči uticaj snižavanja kamatnih stopa na prihode. Na dinamiku promene tržišnih kamatnih stopa grupa je odgovorila fiksiranjem kamatnih stopa pretežno u prvoj polovini 2024. godine, kada su kamatne stope bile blizu najviših nivoa. "Ovo je strateški osiguralo stabilne kamatne prihode na srednji rok", naveli su u polugodišnjem izveštaju.

"Ukupno gledano, poslovanje je stabilno, a NLB širi spektar usluga i pomoću većih raspoloživih prihoda stanovništva generiše više prihoda po klijentu", ocenjuje Mihael Antolić iz kompanije Intercapital Securities.

Kao najvažnije faktore koji utiču na poslovanje banke ističe ekonomski rast, kamatne stope i inflaciju, što posledično utiče na obim kredita i depozita, a time i na neto kamatne i neto nekamatne prihode. "Budući da očekujemo poboljšanje ekonomskog rasta i postepeno smanjenje inflacije, to dugoročno znači veću kreditnu aktivnost, rast depozita i generisanje dodatnih prihoda od proširenja usluga", smatra Antolić.

'Troškovi su veoma nepredvidiva kategorija za iznošenje procena'

Analitičari su u drugom kvartalu potpuno tačno ocenili to da će neto prihodi od kamata iznositi 232 miliona evra, što je odgovaralo medijani prognoza analitičara grupe NLB. Time su čak i premašili drugi kvartal prošle godine, što je ostvareno pre svega usled porasta obima kreditnog poslovanja, kao i zahvaljujući preuzimanju grupe Skupina SLS.

Kada je reč o devetomesečnim prognozama, Antolić ocenjuje da će neto kamatni prihodi ostati stabilni ili čak nešto viši u odnosu na isti period prošle godine. "Glavni pokretač rasta prihoda biće prihodi od provizija i naknada, za koje se u tom periodu očekuje rast po jednocifrenim ili čak dvocifrenim stopama", navodi. To bi podržalo ukupan rast prihoda.

Prema njegovom mišljenju, najveća neizvesnost se vezuje za troškove, budući da oni uključuju i otpise i rezervacije. "To je veoma nepredvidiva kategorija za iznošenje procena, budući da troškovi mogu varirati u odnosu na nivoe zabeležene tokom nekoliko poslednjih kvartala. Upravo to će najviše uticati na neto dobit, koja bi mogla da dostigne nivo prošlogodišnje devetomesečne dobiti ili bi mogla biti blago niža", dodaje Antolić.

 

 

Troškovi su prošle godine iznosili 602 miliona evra na godišnjem nivou, dok će tekuće godine, prema prognozama analitičara, oni biti nešto viši, budući da medijana iznosi 615 miliona evra. Raspon prognoza je prilično širok, a troškovi su od 542 do 649 miliona evra. Oni su u prvom polugodištu bili blago ispod 300 miliona evra, što je za 15 odsto više nego u istom periodu prošle godine.

U polugodišnjem izveštaju se navodi da će zdrava tražnja za kreditima u regionu jugoistočne Evrope doneti približno 1.200 miliona evra redovnih prihoda. Odnos troškova i prihoda (CIR) u 2025. će, prema očekivanjima banke, dostići približno 48 odsto, što potvrđuje očekivanja da će troškovi u drugoj polovini godine porasti u odnosu na prvo polugodište, navodi se u polugodišnjem izveštaju.

Dobit nakon oporezivanja je nakon prvih devet meseci prošle godine premašila 427 miliona evra, dok je godine u prvom polugodištu tekuće godine ona iznosila 274,4 miliona evra, što je šest odsto manje u odnosu na 2024. godinu. Ukoliko bi se dinamika, poput one u drugom kvartalu tekuće godine, kada je dobit od 148 miliona evra bila potpuno uporediva sa prošlogodišnjom, nastavila, Antolićeve prognoze bi se ostvarile.

Rast obima kredita i depozita će se, prema očekivanjima Antolića, nastaviti, takođe, po jednocifrenim ili dvocifrenim stopama, u zavisnosti od pojedinačne države u regionu. "Ukupno gledano, devetomesečni rezultati će biti stabilni i omogućiće dalji rast, ali ne očekujemo ekstremne dvocifrene stope rasta kao što smo ih zabeležili u poslednjih nekoliko godina. Kamatno okruženje se značajno promenilo", zaključuje.

Možda ipak: nakon što je NLB grupa od početka godine zabeležila rast neto kredita namenjenih klijentima od sedam odsto, povećala je prognozu u polugodišnjem izveštaju i navela da će godišnji rast kredita dostići nisku dvocifrenu stopu.

Nešto pesimističnija je Pavlovićeva prognoza. On za devetomesečni period predviđa umeren godišnji pad dobiti, pre svega usled uticaja nižih kamatnih stopa, normalizacije troškova rizika i viših troškova rada i IT sektora.

"Tržište je to zapravo i očekivalo godinu ranije, pa negativan uticaj neće biti toliko izražen. Ukoliko pad neto dobiti u trećem kvartalu bude ispod očekivanog, to bi se moglo povoljno odraziti na vrednovanja", objašnjava Pavlović. Prema njegovim rečima, u poslednjem kvartalu će se pokazati i negativan uticaj ograničenja kamatnih stopa od strane NBS u Srbiji, putem čega je ograničena u gornje granica kamatnih stopa na kredite za stanovništvo.

Prognoze: Ovogodišnja dobit niža nego prošle godine

Prema rečima oba analitičara koji su dali detaljna objašnjenja o poslovanju grupe NLB, i uz saglasnost svih analitičara koji prate tu grupu, predviđena ovogodišnja dobit će biti manja u odnosu na prošlogodišnju. Medijana prognoza pokazuje da će dobit pre oporezivanja iznositi 563,7 miliona evra, dok je ona prošle godine bila za približno sedam odsto viša i iznosila je 608 miliona evra.

"U 2025. i 2026. godini očekujemo usporavanje rasta prihoda, koji je uslovljen usporavanjem rasta neto kamatnih prihoda. Međutim, nakon tog perioda očekujemo stabilan rast", kaže Antolić.

Pavlović za ovu godinu predviđa dobit od 482 miliona evra, što je 6,4 odsto manje u odnosu na prošlu godinu, dok u 2026. godini očekuje tek "simboličan" pad na 473 miliona evra. "Dobit će se u 2027. godini vratiti na staro, na nivo od 496 miliona evra, što bi označilo godišnju stopu rasta od četiri odsto", predviđa Pavlović.

Dividendni prinos ostaje privlačan uprkos rastu akcija

Pred kraj perioda ekstremnih dobiti banaka, akcije grupe NLB rastu i od početka godine porasle su za 30 odsto. Cene akcija su sredinom avgusta zabeležile rekordan nivo od 171 evra, a od tada je usledio pad za približno četiri odsto.

 

 

Pavlović ocenjuje da će dividende ostati privlačne. Već do kraja godine uslediće druga tranša isplate u iznosu od 6,43 evra po akciji, ukoliko ne dođe do značajnih aktivnosti u vezi sa akvizicijama. Time bi ukupna isplata dividende u 2025. godini iznosila 257 miliona evra ili polovinu dobiti za 2024. godinu.

Prema Pavlovićevim ocenama, očekuje se rast dividende sa 12,85 evra iz 2025. godine na 13,4 evra u 2026. godini (+5,5 odsto), stabilizacija na nivou od 13,5 evra tokom 2027. godine i dostizanje 14,5 evra 2028. godine (+7 odsto). "Bruto dividendni prinos će shodno tome ostati između 7,9 i 8,7 odsto, što je najviše u širem regionu bivše Jugoslavije", ističe Pavlović.

 

 

Analitičari pažljivo prate poslovanje grupe NLB, te sedam od osam preporuka, koje prati Bloomberg, objavljeno je u julu ili avgustu. Najnovija je Pavlovićeva, koji je 5. septembra postavio dvanaestomesečnu ciljnu cenu na 196,7 evra, dok je Miguel Dias tri dana ranije vrednovao akcije grupe NLB na 199 evra. Slično visoku vrednost akcija grupe NLB u narednih 12 meseci prognoziraju i Simon Nellis iz Citija sa ciljnom cenom od 190 evra i Jovan Sikimić iz grupe Oddo BHF sa ciljnom cenom od 181 evra.

Najoptimističniji od svih je Antolić iz kompanije Intercapital Securities, koji je sredinom jula postavio dvanaestomesečnu ciljnu cenu na 209 evra. Prosečna dvanaestomesečna ciljna cena analitičara iznosi približno 187,5 evra, što označava potencijal za rast u odnosu na trenutnu cenu od gotovo 13 odsto.

Preporuke analitičara za akcije grupe NLB

Svi pomenuti finansijski analitičari deluju nezavisno od NLB, stoga svoje analize ne izvode na zahtev ili uz naknadu banke. Sva mišljenja, ocene i/ili prognoze sadržane u analizama pojedinačnih analitičara predstavljaju mišljenje, ocenu i/ili prognozu analitičara, navodi se na veb-stranici.