Analitičarka BBA: Trenutni efekti ograničenja kamata su minimalni

Mehanizam ograničavanja kamatnih stopa koji je predložen Nacrtom zakona o zaštiti korisnika finansijskih usluga je po šemi sličnoj koju Hrvatska ima još od 2014. godine. Za razliku od njihove odluke koja je godinama skupljala prašinu, ali je zasijala sa rastom euribora 2022, odluka NBS dolazi u trenutku kada su kamate već na relativno visokim nivoima. Samim tim njen suštinski efekat mogao bi da dođe tek u dugom roku kada se ponovi ciklus naglog rasta kamatnih stopa.

Trenutni efekti su minimalni. Ono što je trenutno možda najrelevantnije za korisnike kredita jesu kamate na postojeće stambene kredite koje su ograničene na pet odsto prelaznom odredbom do kraja 2026. Budući da je euribor (6M) trenutno oko 3,3 odsto a neka standardna marža za stambene kredite oko tri odsto, to nas dovodi do očekivanih 6,3 odsto kamatne stope.

Do kraja godine očekujemo da euribor dođe do tri odsto, što bi kamatu, koja je ovom odlukom ograničena na pet odsto, dovelo na oko šest odsto. To ne znači da rate korisnicima neće porasti, ograničenje do kraja godine bilo je niže, na 4,08 odsto, posle čega će ograničenje do kraja 2026. godine biti postavljeno na pet odsto.

Rast kamata neće biti zanemarljiv, ali neće ni skočiti na nivo koji bi bio da nije uvedeno ograničenje, pomenutih oko šest procenata.

Ako to prevedemo na primer konkretnog rasta rata kredita, kredit od 100.000 evra na 30 godina, uz primenu kamate od 4,08 odsto zahtevao je ratu od oko 480 evra, dok će prema novom ograničenju zahtevati ratu od oko 535 evra od početka 2025, dok bi u slučaju kamatne stope od šest odsto to bila rata od skoro 600 evra.

Nakon što prelazna odredba istekne, visina kamatne stope najviše će zavisiti od toga kako će se formirati ta prosečna ponderisana stopa na stambene kredite, kada istekne period ograničenja kamata od pet odsto od 2027. godine. Prema predlogu, potencijalni rast bi bio maksimalno oko jedan odsto (1/5 tada trenutne ponderisane stope), a iz našeg primera možemo videti koliko je to u apsolutnom iznosu.

Što se tiče kamate na ostale kredite – npr. na gotovinske, tu tek trenutni efekat ne vidimo. Kamate su već visoke i dvocifrene, pa dozvoljeno povećanje od 1/4 ne deluje ograničavajuće (pogotovo što je prema stanju kredita u julu 2024. čak 98 odsto gotovinskih kredita sa fiksnom kamatnom stopom, za razliku od 52 odsto s početka 2021). Ograničenje na nove kredite bi bilo oko 16 odsto, koliko kamatne stope na novoodobrene gotovinske kredite nisu ni dostigle u ovom ciklusu povećanja kamata.

Da zaključimo, izmena zakona u ovom trenutku postavke kamatnih stopa koje imaju tendenciju smanjenja svakako ne dovodi trenutno do tektonskih promena. Ono što ona omogućava jeste da u nekom budućem ciklusu rasta referentnih kamatnih stopa efekat na klijente bude postepen.

Sporedni efekat može biti i to da banke ne budu sklone smanjivanju kamatnih stopa u narednom periodu, kako ne bi smanjile i taj prostor za potencijalni rast. Izmena je zapravo izvagana tako da s jedne strane delimično zaštiti klijente od naglog rasta kamatnih stopa, a s druge strane da ostavi prostora da se kamate ipak u određenoj meri slobodno kreću, kako se ne bi ugušio tržišni mehanizam, ali ni transmisioni mehanizam monetarne politike.