Krediti privredi Srbije smanjeni su u poslednjem kvartalu prošle godine, cena zaduživanja je porasla, a banke su dodatno pooštrile uslove zaduživanja pod uticajem rasta referentnih kamatnih stopa i pogoršanja privrednog okruženja.
Tako su zajmovi privredi u poslednja tri meseca 2022. godine smanjeni za 35,1 milijardu dinara ili za 2,1 odsto, pri čemu su dinarski smanjeni više od onih indeksiranih u devizama, što je posledica i dospeća kredita odobrenih u okviru garantne šeme, pokazuje izveštaj Narodne banke Srbije.
Posmatrano po namenama, najveći pad iskazali su krediti za likvidnost i obrtna sredstva (18,8 milijardi dinara) i ostali nekategorisani krediti (20,6 milijardi dinara).
Opširnije
Analiza BBA: Visoke kamatne stope oboriće tražnju za kreditima
Kreditna aktivnost će usporiti u svim zemljama regiona ove godine.
08.02.2023
Krediti sve skuplji, euribor prešao tri odsto prvi put od 2008.
Šestomesečni euribor bio je na 3,009 odsto u četvrtak.
02.02.2023
Kako protiv euribora - šta čeka tržište nekretnina u 2023.
Rast euribora doneće nove poteškoće potencijalnim kupcima nekretnina, a 2023. godina će biti obeležena upravo ovim problemom.
09.12.2022
Odluke NBS napokon se reflektuju na pozajmice u privredi
Ukupni krediti privrede, građana i preduzetnika u Srbiji na kraju oktobra ove godine iznosili su 3,34 milijarde dinara.
09.11.2022
U poslednjem tromesečju prošle godine, privredi je odobreno 316 milijardi dinara novih kredita, što je za 11,5 odsto manje nego u istom periodu godinu ranije. Više od polovine činili su krediti za likvidnost i obrtna sredstva (52,6 odsto).
I pored pada zabeleženog krajem godine, kreditna aktivnost prema sektoru privrede na nivou godine bila je relativno visoka i rast kredita privredi iznosio je 106,7 milijardi dinara.
Učešće nenaplativih zajmova u ukupnim kreditima krajem godine spustilo se na novi minimum i u decembru je iznosilo 2,1 odsto, što je za 0,1 procentni poen niže nego u septembru.
Cena po kojoj se srpska privreda zadužuje je sve veća, što je posledica pooštravanja monetarnih uslova Narodne banke Srbije i Evropske centralne banke pa se beleži rast kamatnih stopa na dinarske i evroindeksirane kredite privredi.
Prosečna ponderisana kamatna stopa na novoodobrene dinarske kredite privredi tako je u poslednjem tromesečju prošle godine povećana za 1,6 p. p., na 5,9 odsto. Prosečne kamatne stope u tom kvartalu kretale su se od 4,4 odsto za velika preduzeća do 8,2 procenta za mikropreduzeća.
Prosečna ponderisana kamatna stopa na novoodobrene kredite privredi u evrima i evroindeksirane kredite povećana je istovremeno u istom periodu u proseku za 1,3 p. p., na 4,8 odsto. Kao i u slučaju dinarskih kredita, povećane su kamatne stope na kredite svih namena. Posmatrano po veličini preduzeća, prosečna cena zaduživanja kretala se od 4,6 odsto za velika preduzeća do 5,4 procenta za mikropreduzeća.
Rezultati januarske ankete Narodne banke Srbije o kreditnoj aktivnosti banaka pokazuju da su banke krajem godine nastavile s pooštravanjem standarda, odnosno internih kriterijuma za odobravanje kredita privredi, u nešto većoj meri za devizno indeksirane nego za dinarske kredite, dok je, posmatrano po veličini preduzeća, pooštravanje bilo više zastupljeno kod velikih preduzeća.
Prema oceni banaka, na pooštravanje standarda delovali pre svega viši troškovi izvora finansiranja za kredite, a zatim neizvesnost u pogledu opšte ekonomske situacije, što se odrazilo na manju spremnost za preuzimanje rizika. Na pooštravanje standarda nastavili su da utiču i rizičnost zahtevanog kolaterala i problematična potraživanja.