Kreditna aktivnost će usporiti u svim zemljama regiona ove godine, na šta će najviše uticati rastuće kamatne stope, usporavanje privrede i neizvesnost oko budućnosti ekonomije, pokazuje najnovija analiza Bloomberg Adrije.
Iako je kreditna aktivnost u Adria regionu međugodišnje porasla, ona je u većini država usporila u drugoj polovini 2022. Biće potrebno neko vreme pre nego što se pokaže pun efekat povećanja kamatnih stopa, koje još uvek ostavljaju prostora da tražnja za nekim kategorijama kredita bude jaka, smatraju analitičari.
Opširnije
Krediti sve skuplji, euribor prešao tri odsto prvi put od 2008.
Šestomesečni euribor bio je na 3,009 odsto u četvrtak.
02.02.2023
NBS uključila i malinare u moratorijum na kredite
Može se odložiti uplaćivanje obaveza osim ugovorene kamate na period od šest do 12 meseci.
24.01.2023
Inflacija zasada nije smetnja za otplatu kredita
Stvari se zasada nalaze pod kontrolom, a NBS i poslovne banke su u redovnoj komunikaciji.
13.01.2023
Veći troškovi su podstakli kreditnu aktivnost uz cvetanje privrede u prvom trenutku, a zatim su rast kamatnih stopa, percepcija usporavanja globalne ekonomije i slabija inostrana tražnja delovali u drugom smeru.
"Smatramo da će u Adria regionu rastuće kamatne stope doprineti opštoj srednjoročnoj ekonomskoj neizvesnosti, što će oslabiti tražnju za kreditima", dodaju.
"Doći će do pogoršanja kreditnog rizika u bankarskim bilansima zbog lošijeg makroekonomskog okruženja, što će dovesti do toga da banke dodatno pooštre uslove kreditiranja", navodi analitički tim Bloomberg Adrije u najnovijoj analizi. Ipak, oni očekuju da će bankarski sistemi ostati dovoljno kapitalizovani da podrže kreditnu aktivnost u budućnosti.
Što se tiče stambenih kredita, očekuju da će oni usporiti zbog nekoliko faktora, među kojima su najvažniji pad cena nekretnina, podizanje kamatnih stopa i nesigurnost potrošača oko velikih kupovina. S druge strane, iako očekuju da će banke pooštriti uslove za kreditiranje, smatraju da će se to manje odraziti na stambene kredite u odnosu na druge vrste kredita.
"Očekujemo dalje usporavanje rasta potrošačkih i gotovinskih kredita, jer su oni skuplji i imaju kraći rok dospeća od stambenih kredita. Potražnja za ovom vrstom kredita će se bolje zadržati u zemljama sa nižim prihodima u regionu", navedeno je u analizi.
Struktura kredita za stanovništvo razlikuje se širom regiona. Bosna i Hercegovina, Severna Makedonija i Srbija imaju visok udeo potrošačkih kredita, što analitičari objašnjavaju većim stopama nezaposlenosti i nižim platama. S druge strane, države članice Evropske unije (Slovenija i Hrvatska) imaju veće učešće stambenih kredita u odnosu na potrošačke kredite.
Što se tiče kredita privredi, i tu očekuju da će kreditna aktivnost usporiti u svim zemljama regiona, a najveći pad očekuju u Severnoj Makedoniji, Sloveniji i Hrvatskoj, jer su te zemlje imale neuobičajeno visoke stope rasta u drugoj polovini 2022. godine. "Rastuće kamatne stope će povući potražnju za kreditima naniže, posebno u industrijama koje nude proizvode gde postoji mala mogućnost da se rastući troškovi brzo prenesu na prodajne cene", ističe analitički tim.
Dodaju da će smanjen rasta kredita za obrtna sredstva i likvidnost biti vođen i smanjenjem tražnje (domaće i inostrane), jer očekuju da će cene materijala i energije biti niže u 2023. nego u prethodnoj godini, što će povećati potrebe za kreditiranjem. "Vidimo da investicioni krediti rastu sporijim tempom zbog toga što se mnoge kompanije suzdržavaju ili odlažu donošenje velikih investicionih odluka", navode u obrazloženju.
Inače, kreditiranje banaka za nefinansijska preduzeća je ključno u Srbiji, Bosni i Hercegovini i Severnoj Makedoniji, gde tržište korporativnih obveznica praktično ne postoji. Ako posmatramo kreditiranje nefinansijskih preduzeća, Hrvatska, Slovenija i Severna Makedonija su zabeležile dvocifrene stope, dok je ostatak regiona rastao sporijim tempom.
.webp){kind=icon}
