Više kamate će uticati na rezultate banaka u Srbiji

Kreditna aktivnost banaka prema nemonetarnom sektoru u prošloj godini porasla je za 7,3 odsto, ili za 212,1 milijardu dinara, a i dalje su u većoj meri doprinosili krediti privredi 3,7 odsto u poređenju s kreditima stanovništvu 2,9 odsto, rezultati su izveštaja Narodne banke Srbije (NBS) Trendova u kreditnoj aktivnosti za poslednje tromesečje prošle godine.

U odnosu na septembar, međugodišnji rast kreditne aktivnosti je u decembru usporen pod uticajem efekta visoke baze iz prethodne godine, dospeća kredita iz garantne šeme, a u određenoj meri i usled rasta kamatnih stopa. Analitičari očekuju da se tendencija smanjenja nastavi.

 

 

Nominalno posmatrano, stanje kredita stanovništvu u decembru iznosilo je 1.449,3 milijarde dinara, što čini 46,6 odsto kreditnih potraživanja banaka od nemonetarnog sektora i 20,4 odsto BDP-a.

I dok se primećuje tendencija ka smanjenom interesovanju i za kredite privredi, i za kredite stanovništvu, zbog rasta kamatnih stopa i kod nas i kod Evropske centralne banke (ECB), stanje će biti otežano i u narednom periodu, ako je suditi po mišljenju Međunarodnog monetarnog fonda i njihove šefice za balkanske zemlje Yulie Ustyugove, koja je rekla da Srbija treba da "zadrži svoju monetarnu politiku pooštravanja kako bi se izbegla ukorenjena inflacija".

Rast kredita stanovništvu

Krediti stanovništvu su u četvrtom tromesečju, po isključenju efekta promene deviznog kursa, povećani za 2,9 milijardi dinara zahvaljujući rastu stambenih kredita, dok su druge kategorije kredita zabeležile pad.

Takva kretanja uticala su na to da učešće stambenih kredita u ukupnim kreditima stanovništvu bude dodatno povećano tokom četvrtog tromesečja i premaši 40 odsto u decembru.

"Rast kredita stanovništvu na nivou godine iznosio je 85,4 milijarde dinara, ili 6,3 odsto. Taj rast je bio vođen stambenim kreditima, koji su povećani za 55,8 milijardi dinara (10,6 odsto), za kojima slede gotovinski krediti s rastom od 28,6 milijardi dinara (4,7 odsto)", navodi se u izveštaju NBS.

Depositphotos

 

Stanovništvo je prinuđeno da zbog visoke inflacije uzima gotovinske kredite, ali ne beleže svi rast interesovanja za stambene kredite, i pitanje je koliko će se rast interesovanja nastaviti. 

Krajem godine pad stambenih zajmova

"Od oktobra prošle godine zabeležen je pad tražnje za stambenim kreditima, što se nastavilo i u prvim mesecima 2023. godine. Očekujemo dalje hlađenje tražnje usled kombinacije visokih cena nekretnina i rastućih kamatnih stopa. S obzirom na to da je tržište nepredvidivo na globalnom nivou, nezahvalno je davati prognoze", kaže u pisanim odgovorima za Bloomberg Adriju Miloš Zečević, izvršni direktor za upravljanje aktivom i pasivom Erste Banke.

Hlađenje je primetno, dok je učešće problematičnih kredita smanjeno tokom ovog tromesečja za 0,2 procentna poena i u decembru je iznosilo tri odsto. Ove činjenice je konstatovala i NBS, pa je preventivno u decembru prošle godine izmenila regulativu, kojom je omogućeno da banke restrukturiraju potraživanja od dužnika koji se suočavaju s teškoćama u otplati kredita, "tj. da produže rokove otplate gotovinskih, potrošačkih i stambenih kredita".

Da li će banke zaraditi manje ili više?

Ali ako će i privreda i stanovništvo smanjiti zaduživanje, kako će se to odraziti na banke? Da li banke bolje posluju kada su kamate više ili niže i na koga usmeravaju svoju ponudu u ekstremnim uslovima?

Zečević kaže da je odgovor veoma kompleksan i zavisi od kamatne pozicije i strukture finansiranja svake pojedinačne banke, "od rizičnog profila njenih klijenata i njihove otpornosti na okruženje povišenih kamatnih stopa i posledično usporavanje privrednog rasta, ali i od makroekonomskog okruženja u kome banka posluje".

Po njegovim rečima, rast kamatnih stopa može u kratkom roku imati pozitivne efekte na rezultate banaka zbog bržeg zanavljanja kredita vezanih za varijabilne kamatne stope po trenutno višim tržišnim stopama.

U Srbiji vidimo da je zaoštravanje već duže na sceni, a sudeći prema inflaciji i drugim rizicima, monetarna politika neće moći tako lako da se olabavi, ukoliko se rizici u vidu geopolitičkih dešavanja i loše poljoprivredne sezone i ostvare.

Da je tako, potvrđuje i izveštaj NBS koji navodi da je zaoštravanje monetarne politike nastavilo da se prenosi na rast kamatnih stopa na dinarske kredite privredi i stanovništvu, koje su u četvrtom tromesečju u proseku iznosile 5,9 odsto i 11,9 odsto, respektivno (naspram 4,3 odsto i 10,7 odsto, respektivno, u trećem tromesečju).

Istovremeno, povećanje referentne kamatne stope ECB prenosi se na kamatne stope na kredite u evro znaku, koje su u četvrtom tromesečju u proseku iznosile 4,8 odsto za privredu i 5,5 odsto za stanovništvo, što je za po 1,3 procentna poena više nego u trećem tromesečju.

"Treba imati u vidu da se odmah u narednom koraku okruženje viših kamatnih stopa preliva i na više kamatne stope koje banke nude na depozite i na kamate koje plaćaju za dugoročno finansiranje od svojih matica ili međunarodnih finansijskih institucija. Zbog povišene inflacije rastu skoro svi troškovi bankarskih operacija onako kako se to dešava kod svakog preduzeća u mesecima za nama. Mnogi korporativni klijenti u okruženju povišenih kamatnih stopa odlučuju da odlože određene projekte, stanovništvo zbog viših kamatnih stopa na depozite, ali i skupljih kredita postaje sklonije štednji, tako da ukupna dinamika kreditiranja u okruženju visokih kamatnih stopa ima tendencije usporavanja", navodi Zećević i zaključuje da će se ovo takođe odraziti na rezultate banaka u srednjem roku.

Trenutno nema komentara za vest. Ostavite prvi komentar...

Ostavi komentar