ECB smanjila kamate za 0,25 pp, inflaciona očekivanja povećana

Uverena da je inflacija dovoljno obuzdana, Evropska centralna banka (ECB) je u četvrtak smanjila rekordno visoke ključne kamatne stope za 25 baznih poena. Do smanjenja dolazi prvi put od septembra 2019. godine. 

Nakon što je devet meseci kamata na novčani depozit, jedna od tri ključne kamate, bila na nivou od četiri odsto, analitičari koje je anketirao Bloomberg skoro jednoglasno su predviđali smanjenje za četvrtinu procentnih poena (25 baznih poena) - na 3,75 odsto, što se i pokazalo kao tačno.

Uprkos turbulentnijem povlačenju rasta cena prema cilju od dva odsto, šefica ECB-a Christine Lagarde u maju je izjavila da je inflacija u zoni evra koju čini 20 zemalja "pod kontrolom", nakon istorijskog skoka cena. To je nateralo centralnu banku Evrope da olabavi monetarnu politiku i to pre Feda i Banke Engleske, što je dodatno naglasilo tenzije među njima.

Međutim, majski izveštaj o inflaciji u Nemačkoj pokazuje da je ponovo došlo do skoka cena, drugi mesec zaredom. Cene su porasle za 2,8 odsto u odnosu na godinu dana ranije. Dan nakon toga je objavljeno da je inflacija u maju porasla i u Španiji, pri čemu su cene skočile 3,8 odsto u odnosu na 2023. godinu.

Prema novim projekcijama očekuje se nešto viša inflacija za ovu i iduću godinu: ukupna stopa inflacije za 2024. procenjena je na prosečnih 2,5 odsto, dok bi prosečna bazna inflacija (bez hrane i energije) bila 2,8 odsto.

 

Uprkos aktuelnom smanjenju kamata, ECB je podigla projekcije za ukupnu inflaciju u 2025. godini sa dva na 2,2 odsto, a u 2026. bi trebalo da iznosi 1,9 odsto. To je, dakle, ispod ciljanog nivoa Banke od dva odsto. Bazna inflacija u 2025. bi trebalo da iznosi 2,2 odsto, a u 2026. dva odsto.

ECB navodi i da bi privredni rast evrozone trebalo da poraste 0,9 odsto u 2024, a onda da uzme zamah u 2025. i 2026, kada se očekuje skok za 1,4 i 1,6 odsto.

Depositphotos

 

Akcije rastu, ali raste i neizvesnost

Nakon današnje konferencije u Frankfurtu i dalje ostaje nejasno koji su naredni potezi Evropske centralne banke, ali većina ekonomista smatra da će ove godine biti tri smanjenja stope. Investitori su umanjili svoja očekivanja i predviđaju samo dva smanjenja.

Uoči dana D za Evropu, evropske akcije su dostigle maksimalni nivo. U četvrtak je panevropski indeks Stoxx 600 ojačao za 0,8 odsto, a takođe su skočile akcije tehnoloških i zdravstvenih kompanija. Softverska nemačka multinacionalka SAP SE je porasla nakon objave da će rast prihoda biti ubrzan posle 2025, a Novo Nordisk A/S je skočio 3,7 odsto.

Sada kada je potvrđeno smanjenje kamate koje, zapravo, nije ni bilo upitno nedeljama ranije, napominje se da je fokus na pitanju: Šta dalje? U kom pravcu će ići monetarna politika ECB-a? Put potrošačkih cena ostaje neizvestan u budućem periodu i od toga će zavisiti naredne odluke.

Podsećamo i na reči Philipa Lanea, glavnog ekonomiste Evropske centralne banke: "Moramo da zadržimo restriktivnu monetarnu politiku u 2024. godini".

Opšti utisak je da evrozona raste tromo, posebno u poređenju s njenim glavnim rivalima, SAD i Kinom, a najslabija tačka bloka ostaje produktivnost.

"Bez veće reakcije, EU će postati znatno oslabljena globalna sila, ostavljajući SAD da se bore sa Kinom za ekonomsku prevlast", ​​rekao je početkom meseca Jamie Rush, glavni ekonomista Bloomberg Economicsa za Evropu.

Fokus ostaje na tromesečnim sastancima za koje se izrađuju nove ekonomske projekcije, kada će biti dostupno više relevantnih podataka o platama, dobiti preduzeća i produktivnosti, kaže šef centralne banke Holandije Klaas Knot.

Prethodno je Anatoli Annenkov, ekonomista u Societe Generaleu, naveo kako ne podržava nedvosmislenost ublažavanja monetarne politike, pitajući se zašto su zvaničnici od početka godine toliko usredsređeni na jun.

(Ažurirano video intervjuom.)

Trenutno nema komentara za vest. Ostavite prvi komentar...

Ostavi komentar