Trump označio početak trgovanja i predstavio Trump račune

Predsednik SAD Donald Trump simbolično je iz Ovalnog kabineta u Vašingtonu zazvonio zvono u znak početka trgovanja na Njujorškoj berzi (NYSE) i Nasdaqu. Time je obeleženo i pokretanje programa Trump računi, novog investicionog programa namenjenog deci.

 

"Ovi računi će početi da rastu zajedno sa našom ekonomijom, koja beleži snažan uzlet. Zaista verujem da nam upravo predstoji najveći ekonomski procvat do sada", rekao je Trump u ponedeljak.

"Još niste videli šta nas čeka. Kada se saberu pojedinačne uplate i početni kapital, ove nedelje će na berzu za američku decu biti investirano 800 miliona dolara novog kapitala", dodao je.

Predsedniku su se pridružili brojni poslovni lideri, među kojima osnivač kompanije Intercontinental Exchange Inc. Jeffrey Sprecher, predsednica NYSE Group Inc. Lynn Martin, izvršna direktorka Nasdaq Inc. Adena Friedman, zatim Michael i Susan Dell, koji su donirali 6,25 milijardi dolara za podršku programu, kao i ministar finansija Scott Bessent.

Ceremonija u Ovalnom kabinetu bila je prvi put da su NYSE i Nasdaq zajedno označili početak trgovanja iz Bele kuće, što pokazuje koliko su finansijski sektor i korporativni lideri podržali ovu inicijativu, ali i koliko je ona važna za Trumpovu političku poruku uoči izbora na polovini mandata, dok nastoji da uveri birače da rešava problem visokih životnih troškova.

                      

Glavni politički događaj ove sedmice biće samit NATO saveza u Ankari, koji se održava u trenutku pojačanih tenzija unutar vojnog saveza. U fokusu će biti ratovi u Ukrajini i na Bliskom istoku, spor oko Grenlanda, ali i pitanje izdvajanja članica za odbranu. O tome kakve poruke se očekuju sa samita i šta on znači za budućnost Alijanse, razgovaramo sa Oliverom Crookom. Na pitanje šta trenutni geopolitički kontekst znači za odnose unutar NATO-a i njegovu budućnost, Crook kaže da je ovo jedan od najznačajnijih trenutaka za savez, ali i za spoljnu politiku predsednika Donalda Trampa. "Pre godinu dana, na samitu u Holandiji, svih 32 članice NATO-a obavezale su se da će za odbranu izdvajati pet odsto bruto domaćeg proizvoda, što je predstavljalo veliku političku pobedu za predsednika Donalda Trampa. Međutim, u proteklih godinu dana dogodio se niz događaja koji su dodatno opteretili odnose među saveznicima. Trampove ideje o preuzimanju Grenlanda, rat sa Iranom i odbijanje mnogih evropskih država da se uključe u američku vojnu akciju doveli su do ozbiljnih nesuglasica unutar Alijanse. Pojedine zemlje nisu dozvolile ni korišćenje svojih vojnih baza za američke operacije, što je dodatno produbilo razlike među partnerima", objašnjava Crook. Crook ističe da su političke tenzije dodatno pojačane pogoršanjem odnosa između evropskih lidera i predsednika Sjedinjenih Američkih Država. "Videli smo ozbiljno pogoršanje odnosa između nemačkog kancelara Fridriha Merca i Donalda Trampa, nakon što je Merc izjavio da je Tramp bio ponižen u Iranu, na šta je američki predsednik odgovorio pretnjom da će povući američke trupe iz Nemačke. Istovremeno, nastavljene su i nesuglasice između italijanske premijerke Đorđe Meloni i Donalda Trampa. Upravo u takvoj političkoj atmosferi održava se samit u Ankari. Evropski lideri žele da pokažu da su ispunili Trampov zahtev za većim izdvajanjima za odbranu i da potvrde da ostaju pouzdani saveznici. Njihov cilj je da osiguraju da Sjedinjene Države ostanu čvrsto posvećene članu 5 NATO ugovora, odnosno principu kolektivne odbrane, koji predstavlja osnovu saveza. Upravo pitanje da li će Donald Tramp ostati privržen toj obavezi danas predstavlja najveću zabrinutost evropskih članica NATO-a", zaključuje Crook.

  

Događaj je ujedno još jednom pokazao koliko Trump pridaje značaj berzi, često predstavljajući rast akcija i nove rekorde kao potvrdu uspeha svoje ekonomske politike, uprkos tome što građane i dalje brinu inflacija i rast zarada.

Program štednih računa, uspostavljen prošlog leta u okviru obimnog paketa poreskih i budžetskih mera administracije Trumpa, smatra se jednim od ključnih elemenata njegovog političkog nasleđa i već je privukao podršku velikih kompanija i milijardera. Američki proizvođač čipova Micron Technology Inc. prošle nedelje saopštio je da će uložiti 250 miliona dolara, dok je Trump rekao da očekuje da će Elon Musk programu donirati akcije kompanije SpaceX.

"Želim da zahvalim kompaniji Micron i svim drugim kompanijama koje su me već pozvale. Ulažu mnogo novca", rekao je Trump.

"Idite i kupite Dell računar", našalio se predsednik, dodajući da Dell i ostali donatori "to ne rade zbog toga".

Trump je najavio da će razgovarati sa članovima Kongresa o obezbeđivanju dodatnih sredstava za program, a pomenuo je i australijski penzioni sistem, koji pojedini smatraju inspiracijom za Trump račune.

Bloomberg

"Australija ima program koji ljudi zaista vole. Pokazao se izuzetno uspešnim i veoma je cenjen. Razgovaraćemo o tome sa Kongresom da vidimo možemo li da primenimo nešto slično. To bi, međutim, bilo namenjeno odraslima, a ne deci", rekao je Trump, ne iznoseći više detalja.

Napori Trumpove administracije da pomogne mlađim Amerikancima da izgrade lično bogatstvo dolaze u politički nezgodnom trenutku. Građani mu daju loše ocene kada je reč o ekonomiji, ali i zbog rata sa Iranom, koji je doveo do rasta cena goriva i dodatno opteretio kućne budžete. Istraživanje koje su u junu objavili PBS News, NPR i Marist pokazalo je da 60 odsto Amerikanaca ne odobrava način na koji Trump vodi ekonomsku politiku.

To republikancima otežava borbu za zadržavanje kontrole nad Kongresom na izborima na polovini mandata u novembru. Republikanski poslanici pozvali su predsednika da se više usredsredi na ekonomiju, dok Trump pokušava da pažnju javnosti preusmeri sa rata sa Iranom, iako su pregovori o dugoročnom mirovnom sporazumu i dalje neizvesni. Ipak, povremeno deluje da ga odvlače i rat, ali i pojedini lični projekti u Vašingtonu.

Istovremeno je pojačao retoriku prema demokratama, koristeći pobede kandidata koji sebe opisuju kao progresivne ili demokratske socijaliste na unutarstranačkim izborima kako bi birače upozorio na, kako kaže, "povratak komunizma".

U decembru 2024. godine, mesec dana nakon izborne pobede, Trump je posetio centar amerijskog finansijskog tržišta kako bi označio početak trgovanja na Njujorškoj berzi, obećavši "veoma snažnu" ekonomiju. Međutim, vezivanje političkog uspeha za kretanje berze nosi i određeni rizik, budući da su globalne carine i rat sa Iranom izazvali veliku nestabilnost na finansijskim tržištima.

Osnivač kompanije Bridgewater Associates Ray Dalio saopštio je da će njegova fondacija uplatiti po 250 dolara na Trump račune za 300.000 dece u saveznoj državi Konektikat koja ispunjavaju uslove za program. Među kompanijama koje su najavile da će zaposlenima uplatiti dodatnih 1.000 dolara, odnosno izjednačiti državni početni ulog, nalaze se BlackRock Inc., Robinhood Markets Inc., SoFi Technologies Inc., State Street Corp. i Comcast Corp.

Prema podacima američkog Ministarstva finansija, sva početna sredstva biće uložena u fond State Street SPDR Portfolio S&P 500 ETF. Država je odabrala još četiri alternativna fonda između kojih će korisnici kasnije moći da biraju, uključujući fondove kompanija BlackRock i Vanguard.