Kako će odluka ECB o rezanju kamata uticati na tržišta

Ovonedeljno smanjenje kamatnih stopa je prekretnica za Evropsku centralnu banku (ECB). Prvi put u dve decenije zvaničnici mogu da započnu ciklus monetarnog popuštanja, a da ih na to ne primorava goruća finansijska situacija.

Investitori ukazuju poverenje evrozoni i drže prinose pod kontrolom, međutim, uprkos smirenosti koja vlada na površini - privreda počinje da uviđa posledice problema koji su nastajali decenijama.

Sve više u senci zbog dinamike SAD i uspona Kine, evrozona raste tromo, ima slabu produktivnost, lošu demografiju i "napumpane" javne finansije u ključnim zemljama.

Doduše, manje rizična tržišta i ekonomija koja se oporavlja nude Briselu i ostalim evropskim prestonicama ne tako učestalo vreme za predah - da se pozabave pomenutim izazovima.

Ako političari koji upravljaju evropskim izborima ove nedelje ne iskoriste prednosti da uskoro sprovedu reforme koje podstiču rast i popravljaju javne finansije, onda region rizikuje da još više izgubi na kredibilitetu.

"Bez veće reakcije, Evropska unija (EU) će postati znatno oslabljena globalna sila, ostavljajući SAD da se bore sa Kinom za ekonomsku prevlast", ​​rekao je Jamie Rush, glavni ekonomista Bloomberg Economicsa za Evropu.

Upravo sada je opipljiv osećaj da dolazi do prekretnice za evrozonu. Nastupa smanjenje kamata ECB, jer deluje da je najgori napad inflacije u istoriji jedinstvene valute uglavnom gotov, dok je plitka recesija završena neočekivanim rastom bloka.

Razlika između italijanskih i nemačkih obveznica - ključnih mera rizika - smanjila se ranije tokom 2024. na najniži nivo u dve godine.

Dok su prinosi donekle porasli, pošto investitori procenjuju koliko ECB može da smanji stope s obzirom na ekonomiju otporniju nego što se očekivalo, nema naznaka straha od razilaženja u mišljenju koji se širio tržištem pre prvog povećanja kamata 2022.

 

 

"Evropa je izgubljen slučaj - to je sve što ste dosad mogli da čujete od investitora van regiona", rekao je Roger Hallam, globalni šef u Vanguard Asset Managementu. "Sada to više ne čujete", dodao je.

Podržavanje tog gledišta je kohezivnija pozadina politike na regionalnom nivou, koja obuhvata prvobitno nezamisliv program oporavka Evropske unije iz ere pandemije - NextGenEU. Taj program je čak podrazumevao spajanje dugova i nove alate u borbi protiv krize koje je predstavila ECB, a koji treba da pruže podsticaje i drže tržišta obveznica pod kontrolom.

Dokazi o otpornosti regiona isplivali su prošle godine, kada se panika investitora obrušila na banke u SAD i Švajcarskoj. Nije bilo takvih žrtava u zoni evra, koja će kasnije tokom 2024. obeležiti deceniju jedinstvenog režima kontrole.

Rizici rastu

S druge strane, dugoročni problemi u bloku izgledaju zloćudnije nego ikad.

"Iako Evropi sada ide bolje, čekaju je duboki strukturalni izazovi - starenje (stanovništva), klimatske promene i globalna fragmentacija", upozorio je u maju Alfred Kammer, visoki zvaničnik Međunarodnog monetarnog fonda (MMF).

Slaba produktivnost, a sa njom i slab potencijalni rast, jedan je od problema koji muče Evropu. EU je, kao celina, konstantno lošija od SAD od početka ovog veka. Rezultat toga je usporenije poboljšanje životnog standarda i "pad globalne ekonomske moći", navodi Evropski centar za međunarodnu političku ekonomiju u majskoj studiji.

 

 

Jaz između evropske i američke privrede od 2000. godine dostigao je oko 18 odsto potencijalnog BDP-a u 2023, što je ekvivalentno više od tri biliona evra (3,3 biliona dolara), prema Bloomberg Economicsu, koji računa da će taj raskorak dostići skoro 40 odsto do 2050. godine.

"Na nama kao Evropljanima je da učinimo više", rekao je Christian Lindner, nemački ministar finansija. On je prošlog meseca bio u Italiji, na sastanku s kolegama iz bloka koji je bio posvećen disparitetu između SAD i Evrope.

Još jedan veliki problem je starenje stanovništva, što doprinosi niskom potencijalnom rastu i zabrinutosti za održivost duga, i to ne samo zato što se penzije širom regiona uglavnom javno finansiraju iz tekućeg poreza prihoda. "Stopa nataliteta je mnogo gora od očekivane", kaže Oliver Rakau, ekonomista u Oxford Economics. "To nije problem za dve, tri ili pet godina, ali jeste veliki problem na duži rok."

Ipak, ono što je najurgentnije jeste pogoršanje javnih finansija u zemljama koje se već bore da nametnu fiskalna ograničenja. Italija će imati najveći talog zaduživanja u Evropi za samo tri godine, prema Scope Ratingsu. Prognoze MMF-a sada pokazuju dug kao udeo u BDP-u koji raste i u Francuskoj i u Belgiji - sa deficitima znatno iznad gornje granice od tri odsto koju EU želi da održava.

Kasno u petak, S&P Global Ratings smanjio je kreditni rejting za Francusku za jedan stepen, na nivo AA-, ističući promašene ciljeve vlade u planovima da obuzda budžetski jaz nakon ogromne potrošnje u eri pandemije i energetske krize.

Dok tržišta obveznica ukazuju na to da investitori nisu uznemireni, prethodna oštra previranja u regionu služe kao korisna lekcija o tome koliko brzo se raspoloženje može promeniti. "Rizici rastu", rekao je Moritz Kraemer, glavni ekonomista u LBBW i nekadašnji viši analitičar rejtinga u S&P Global Ratingsu. "Mislim da trenutno nema dovoljno brige na tržištu".

Uz sve napore koje bi vlade mogle uložiti da deficit duga drže pod kontrolom - smanjenjem potrošnje ili povećanjem poreza, da bi popravile javne finansije dugoročno, najbolje će biti da postignu bolji ekonomski rast. To je jedna od oblasti unutar koje se ideje na nivou EU trenutno šire.

Sredinom aprila, bivši italijanski premijer Enrico Letta predstavio je izveštaj o budućnosti jedinstvenog tržišta bloka. Između ostalog, on je pozvao na konsolidaciju za telekomunikacione operatere i dalju integraciju energetskih tržišta.

Mario Draghi, bivši predsednik ECB, uskoro će objaviti željno iščekivani izveštaj o budućnosti evropske konkurentnosti, koji treba da zaustavi propadanje apelom na "radikalnu promenu". To bi moglo da obuhvati manji regulatorni pritisak i, u nekim slučajevima, izdašne subvencije.

Macron među najglasnijim liderima

"Bez strateški osmišljenih i koordinisanih akcija monetarne politike, logično je da će neke od naših industrija zatvoriti kapacitete ili se preseliti van EU", rekao je on u aprilu. U međuvremenu, francuski predsednik Emmanuel Macron sprovodi sopstveni plan koji podrazumeva pomeranje ka većoj integraciji  tržišta kapitala, po uzoru na uspeh SAD u stvaranju značajnih finansijskih fondova.

 

 

"Moja briga nije samo Francuska, već Evropa u poređenju sa SAD i Kinom", rekao je on za Bloomberg prošlog meseca. "Glavni prioritet mi je da imamo evropsku politiku koja nalaže da budemo mnogo inovativniji, da stvorimo mnogo efikasnije tržište kapitala. Moramo da ulažemo mnogo više iz zajedničkog budžeta, kao Evropljani, i iz privatnog sektora", dodaje Macron.

Sada verovatno postoji veći zamah nego inače, u nastojanju EU da se poboljša, iako blok nikada nije imao problem s manjkom ostvarljivih ideja.

"Nadam se da, sa izveštajem koji je predstavio Letta, sa izveštajem koji treba da predstavi Draghi, kao i sa izborima EU koji deluju kao neka vrsta katalizatora, postoji prilika za centralne bankare da se usredsrede na ono što je važno", rekao je Paul Hollingsworth, glavni ekonomista u BNP Paribasu za Evropu.

Ipak, Konstantin Veit, portfolio menadžer u Pimcou, primećuje da evropski rekord isporuke nije sjajan. "Takvi izveštaji sadrže mnogo dobrih stvari, ali ako se vodimo onim što je bilo u prošlosti - verovatno će malo toga biti primenjeno", rekao je on.

Obimni izveštaji i inicijative su nekada bili regularni način za nastavak evropske integracije, o čemu svedoči njen napor iz 1980-ih da stvori jedan od svojih prepoznatljivih uspeha - jedinstveno tržište. Ali aktuelne inovacije, kao što je Draghijevo kreiranje alata za smirivanje tržišta 2012. godine i mera fonda za oporavak tokom pandemije, nastale su iz previranja.

"Volela bih da vidim NextGeneration EU 2.0 ili barem jednu permanentnu, u kombinaciji sa unijom tržišta kapitala", rekla je Michala Marcussen, glavni ekonomista grupe u Societe Generale. "Nadam se da nećemo morati da prolazimo kroz još jednu krizu da bismo krenuli dalje."

Trenutno nema komentara za vest. Ostavite prvi komentar...

Ostavi komentar