Tržišta u pripravnosti zbog današnje odluke ECB o kamatama

Evropska centralna banka (ECB) u januaru je na pragu da ponovo smanji kamatne stope. Tržišta su već u pripravnosti, prema postavci prekonoćnih svopova (OIS) smanjenje od 25 baznih poena je skoro izvesno, a i verovatnoća da dođe do rezanja kamate u martu je relativno visoka, preko 85 odsto.

Inflacija u evrozoni je blizu preferiranih dva odsto, a vidimo da, prema navodima Lagarde u Davosu, postoji poverenje u dalje usporavanje inflacije. Pažnja se pomera ka ekonomskom rastu. Imajući u vidu da je perspektiva rasta u Evropskoj uniji (EU) prilično slabašna, očekujemo da ECB prati put smanjenja kamatnih stopa.

Kamatne stope, iako smanjene u više navrata u 2024, i dalje su u restriktivnoj zoni i ograničavaju zaduživanje preduzeća i domaćinstava, što se dalje preliva na slabiji oporavak privrede. Očekuje se da bi još dva smanjenja od 25 b. p. dovela kamate bliže neutralnoj teritoriji, mada su različite procene gde bi se ta neutralna stopa mogla naći - svakako se sugeriše da je ona iznad dva odsto.

 

 

Iako je odluka prilično izvesna, ECB je u nezavidnoj poziciji.

Prva stvar je van dohvata ruke ECB, a to su dalje odluke Trumpa po pitanju protekcionističkih mera, koje se vrlo lako prelivaju sa tržišta na tržište. Ukoliko dođe do povećanja carina, to će svakako pogoditi evropsku ekonomiju, pogotovo što je ona u suficitu po pitanju razmene sa SAD. Prema podacima Evropske komisije, ekonomski odnosi ove dve zemlje direktno kreiraju oko 9,4 miliona radnih mesta, a indirektno čak 16 miliona.  Dodatno, ako ove mere budu raspirile inflaciju u SAD, efekti će se neizostavno preliti i na Evropu.

Druga stvar je već interne prirode. ECB cilja da ostvari inflaciju blizu dva odsto, ali da u tom procesu ne našteti previše ekonomiji koja svakako tromo raste. U decembru je  ECB smanjila svoje prognoze rasta za 2025 i 2026 godinu, a Nemačka i Francuska se izdvajaju kao posebno trome, a prisutne su i političke nestabilnosti. Što se tiče inflacije i dalje dominira inflacija usluga koja pokazuje znake perzistentnosti, uprkos visokoj bazi iz prethodnih perioda. Međutim, očekuje se da zarade uspore rast i time sklone pritisak sa rasta cena u domenu.

 

Dalje smanjivanje kamatnih stopa ne preliva se jednoznačno na kreditnu aktivnost, pogotovo u trenutnim uslovima, što takođe daje podršku ECB da nastavi ciklus smanjenja kamatnih stopa. Iako kamate idu dole, uslovi kreditiranja ne pokazuju istu sliku. Prema anketi o kreditnoj aktivnosti ECB, uslovi zaduživanja privrede su pooštreni, ali na osnovu veće percepcije rizika od banaka, pogotovo u Nemačkoj i Francuskoj, usled političkih neizvesnosti.

Uslovi za stambene kredite nisu znatno promenjeni, nakon što je tokom nekoliko tromesečja zabeleženo popuštanje. Kod potrošačkih kredita banke su pooštrile standarde, što je posledica toga da u ovom delu kreditne aktivnosti postoji zabrinutost o kvalitetu potraživanja. Što se tiče tražnje za kreditima, u domenu privrede primetan je blagi rast u četvrtom tromesečju pod uticajem nižih kamatnih stopa.

Za prvo tromesečje 2025. banke očekuju nepromenjenu tražnju, usled slabe dinamike ekonomije, pogotovo sporog oporavka kreditiranja u oblasti investiranja, što je oblast najviše pogođena neizvesnostima. Slab oporavak potražnje, banke vide kao rezultat ekonomskih i geopolitičkih neizvesnosti.

Tražnja od stanovništva rasla je intenzivno u domenu stambenih kredita, usled nižih kamata, i sporije kod potrošačkih kredita, a banke za prvo tromesečje 2025. očekuju dalji rast tražnje stanovništva. Rezultati ankete pokazuju da uticaj kamatnih stopa na uslove kreditiranja biva nadmašen percepcijom i averzijom prema riziku, što dalje utiče na pooštravanje standarda kreditiranja, najviše u domenu privrede i potrošačkih kredita stanovništvu.