ECB još jednom na putu smanjenja kamata, rast evrozone neznatan

Učinak ekonomije evrozone ispod standarda ubeđuje Evropsku centralnu banku (ECB) da može dodatno da olabavi okove rasta tako što će sniziti kamatne stope na četvrtom sastanku zaredom koji će se održati ove nedelje.

Podaci koji dospevaju u četvrtak, nekoliko sati pre nego što zvaničnici u Frankfurtu objave svoju odluku o zaduživanju, verovatno će pokazati da je bruto domaći proizvod porastao za samo 0,1 odsto u četvrtom kvartalu, u odnosu na 0,4 odsto u trećem kvartalu, prema anketi Bloomberga.

Poslovne ankete koje je prošle nedelje objavio S&P Global pobudile su tračak nade da bi neznatno oživljavanje moglo biti izvodljivo. Ali zvaničnici, koji su sve uvereniji da se inflacija vraća na dva odsto, neće biti obeshrabreni da smanje kamate - posebno zato što neizvesnost (ne samo zbog povratka Donalda Trumpa na mesto predsednika SAD) baca senku na firme i domaćinstva.

"Rizici za ekonomiju evrozone su trenutno na strani rasta, a ne inflacije", rekao je Jari Stehn, glavni evropski ekonomista u Goldman Sachsu. "ECB može i treba da dodatno smanji kamatne stope kako bi podržala ekonomsku aktivnost", dodaje.

U sklopu 20 država članica bloka, Nemačka i Francuska su u velikoj meri odgovorne za slabost (evrozone), dok se u obe zemlje dešavaju zasebni politički preokreti. Preliminarni nemački podaci od ovog meseca procenjuju smanjenje u četvrtom kvartalu od 0,1 odsto, dok je Francuska verovatno stagnirala. Italija bi mogla da zabeleži rast od 0,2 odsto, dok će Španija - koja je postigla izuzetan učinak u bloku - verovatno porasti za 0,6 odsto, nakon što je zabeležila 0,8 odsto u trećem kvartalu.

 

Članovi Upravnog saveta ECB govorili su u Davosu i na drugim mestima prošle nedelje, učvrstivši tržišne opklade da će se ove nedelje i u martu dogoditi najmanje još dva uzastopna smanjenja kamatne stope sa trenutnog nivoa od tri odsto. Analitičari u Bloombergovom istraživanju su, takođe, saglasni sa tom perspektivom.

Jedno opravdanje za očekivanja monetarnog popuštanja je da, na sadašnjim nivoima, troškovi pozajmljivanja nastavljaju da ograničavaju ekonomsku aktivnost. Sa niskim nivoom poverenja i dodatnom umerenom inflacijom, ovaj pristup više nije neophodan. "Izgledi za rast u 2025. godini su slabi, ali su i dalje na pozitivnoj teritoriji - zabrinutost je povezana s konkurentnošću", rekla je Michala Marcussen, šefica grupe ekonomista u Societe Generaleu. "S obzirom na sadašnji stav ekonomije, tempo od 25 baznih poena po sastanku se čini prikladnim", dodaje.

Još dva smanjenja bi podigla depozitnu stopu ECB na 2,5 odsto - nešto iznad raspona za koji je predsednica Christine Lagarde rekla da se može smatrati neutralnim. Ovaj nivo, koji niti ograničava niti stimuliše rast, važna je prekretnica za zvaničnike jer oni određuju koliko dalje stope treba da padaju.

Bloomberg

 

Izazov je u tome što je prag teško uočiti u realnom vremenu. Većina ekonomista smatra da je on između dva i 2,25 odsto, što bi omogućilo ECB da smanji stope više, nakon marta. Srednja prognoza je da će se stope poravnati na dva odsto, iako se predviđanja na kraju godine uveliko razlikuju. Mnogo će zavisiti i od Trumpove ekonomske agende koja se još uvek razvija i od toga da li će ispuniti obećanje da uvede carine na evropsku robu.

Zvaničnici ECB su nedavno naglasili da bi svaki negativan uticaj bio vidljiviji u proizvodnji nego u cenama, naglašavajući stav da američki predsednik neće poremetiti ciklus smanjenja evrozone. "Više me brinu verovatne negativne posledice po rast u Evropi nego potencijalni inflatorni efekti", rekao je za Bloomberg prošle nedelje guverner slovačke centralne banke Peter Kazimir.

Ali posledice i dalje poprilično zavise od toga šta je na kraju uvedeno, kaže ekonomista Morgan Stanleyja Jens Eisenschmidt. "U našoj bazi, sa samo veoma ograničenim dodatnim carinama, nedaleko od onoga što je primenjeno 2018, uticaj će biti minoran i koncentrisan za 2026. Ako bismo carine približili onome na šta se aludiralo tokom predizborne kampanje, na primer 10 odsto univerzalnih carina na sav uvoz iz Evrope, uticaj bi bio mnogo veći", kaže on.

Još jedan problem je inflacija usluga, koja je prkosila širem usporavanju i još uvek je na oko četiri odsto, mada postoji nada da smanjenje pritiska na plate znači da će preduzeća u narednim mesecima sporije  podizati cene. Početak godine je ključan u tom pogledu, jer se tada mnoge cene obično iznova formiraju. Ali Indeks menadžera nabavke u okviru S&P Globala sugeriše da zvaničnici moraju da budu oprezni u odnosu na to kako se povećava pritisak na cene. "Preduzeća pokazuju da te veće troškove prenose na potrošače kroz cene", rekao je ekonomista ING-ja Bert Colijn. "Iako su se najveći inflacioni rizici smanjili, oni još uvek nisu deo prošlosti."

Trenutno nema komentara za vest. Ostavite prvi komentar...

Ostavi komentar