Najveće svetske centralne banke sastaju se ove nedelje, suočene s novom pretnjom inflacije, izazvanom ratom u Iranu, i mogućnošću da će biti primorane da odlože smanjenje kamatnih stopa, a u nekim slučajevima čak i da razmotre njihovo povećanje.
Promene, međutim, još nisu jasno osetne: očekuje se da će Fed, Evropska centralna banka (ECB) i Banka Engleska zadržati iste troškove zaduživanja, dok procenjuju koliko će poskupljenje energije uticati na potrošačke cene i ekonomski rast.
Ipak, za njih i još 18 centralnih banaka koje će uskoro doneti odluke o monetarnoj politici, a koje zajedno nadziru oko dve trećine globalne ekonomije, ton će postati oprezniji, jer priznaju rizik od novog inflatornog šoka.
Opširnije
Lukačićev nedeljni presek tržišta: euribor skočio, sve oči uprte u ECB i Fed
Euribor na najvišim nivoima u poslednjih godinu dana - raste pritisak na potrošačke kredite.
14.03.2026
Ekonomisti očekuju da će ECB zadržati kamatne stope do početka 2028.
Istraživanje koje je sproveo Bloomberg između 6. i 11. marta pokazalo je da samo sedam odsto ispitanika očekuje promenu do decembra, dok manje od trećine predviđa bilo kakvo zaoštravanje monetarne politike do kraja sledeće godine.
13.03.2026
Poskupljuju krediti - euribor u jednom danu zabeležio najveći skok u 18 godina
Brz trend rasta ukazuje na to da banke očekuju povećanje kamatnih stopa od strane ECB.
12.03.2026
Evropska centralna banka bi mogla da podigne kamate ranije zbog rata u Iranu
Sećanja na poslednji talas rasta cena u Evropi iz 2022. i dalje su sveža, a strah je da bi se inflacija ponovo mogla razbuktati.
11.03.2026
Mnogo toga zavisi od toga koliko će sukob trajati, a to je nešto što tržišta teško mogu da procene. Investitori zabrinuti zbog stagflacije suočavaju se s velikim oscilacijama cena nafte i neizvesnošću oko sledećih poteza Donalda Trumpa, što otvara pitanje koliko bi brzo centralne banke reagovale na nove cenovne pritiske. Ono što je jasno jeste da se kreatori politika širom sveta, koji i dalje računaju troškove američkih carina i suočavaju se sa sve više podeljenim geopolitičkim okruženjem, nevoljno pripremaju da ponovo intervenišu ukoliko događaji na Bliskom istoku opet pokrenu rast potrošačkih cena, uspore ekonomski rast ili destabilizuju njihove valute.
"Centralne banke mogu da određuju kamatne stope, ali ne mogu ponovo da otvore Ormuski moreuz", rekao je Tom Orlik, glavni ekonomista Bloomberg Economicsa. "Očekujte da Powell, Lagarde, Bailey i drugi zadrže postojeći pravac, najave budnost i nadaju se da će se rat u Iranu završiti pre nego što im donese novi inflatorni problem koji teško mogu da reše", dodao je.
Nije samo situacija u Iranu razlog za viši nivo uzbune. Sećanja na poslednji inflatorni šok, kada je rast cena u nekim velikim ekonomijama dostigao dvocifrene stope nakon ruske invazije na Ukrajinu 2022. godine, i dalje su veoma sveža. Kao i tada, teško je proceniti koliko će sukobi trajati.
Trump je menjao stav - od tvrdnji da bi rat mogao da se završi "vrlo brzo" do poruke da SAD imaju "mnogo vremena", dok iz vazduha gađaju mete. U međuvremenu je novi vrhovni vođa Irana Mojtaba Khamenei obećao da će Ormuski moreuz, ključnu tačku za transport energije, držati zatvorenim.
Ormuski moreuz / Bloomberg
Smanjenje troškova zaduživanja zasad i dalje ostaje u planovima Feda, iako ne ovog meseca, jer su inflatorni rizici sa Bliskog istoka zasenjeni "pukotinama" na američkom tržištu rada. Iako tržišta više ne uračunavaju potpuno smanjenje kamata u 2026, i dalje naginju ka monetarnom popuštanju, što SAD čini izuzetkom među partnerima iz Grupe 7.
Upravo zato što raste nezadovoljstvo zbog viših cena benzina pred međuizbore, Trump je ponovo pozvao na smanjenje kamatnih stopa, čak zahtevajući i privremeni potez. Ekonomisti iz Morgan Stanleyja potvrdili su svoju prognozu o smanjenju kamate za četvrtinu procentnog poena u junu i septembru, navodeći da je moguće odlaganje, ali da bi to moglo značiti da Fed kasnije mora da reaguje agresivnije.
Čak i ako cene nafte duže ostanu visoke, "s obzirom na politički pritisak za labaviju monetarnu politiku, naročito pred novembarske izbore, smanjenje kamatnih stopa i dalje je verovatnije od njihovog povećanja", rekao je Christoph Balz, ekonomista u Commerzbanku.
U Evropi je situacija drugačija: uprkos rizicima za rast, pažnja je strogo usmerena ka inflaciji, a očekivanja o daljem popuštanju monetarne politike gotovo su nestala.
U Velikoj Britaniji, gde je rast cena 2022. godine premašio 11 odsto, verovatnoća smanjenja kamata u martu bila je skoro 80 odsto neposredno pre nego što su SAD i Izrael napali Iran. Sada se očekuje da kreatori politike zadrže kamate na postojećem nivou, a iako ekonomisti - uključujući one iz Goldman Sachsa - i dalje vide smanjenja kasnije tokom godine, trgovci su počeli da uračunavaju i mogućnost povećanja.
Banka Engleske se suočava sa "klasičnim primerom problema stagflacije", prema rečima Emme Moriarty, portfolio menadžerke u CG Asset Managementu. "S jedne strane, Banka Engleske mora da pokaže spremnost da reaguje i da osigura da inflatorna očekivanja ostanu pod kontrolom, a s druge strane, postoji realan rizik da povećanje kamata dodatno pogorša problem slabe tražnje", rekla je ona u petak za Bloomberg TV.
Rast je nešto stabilniji u evrozoni, koja se sada nalazi u znatno boljoj poziciji da podnese eventualni skok inflacije nego prošli put. Očekuje se da će zvaničnici u četvrtak zadržati kamate nepromenjenim, iako su neki nagovestili moguće poteze u budućnosti. Iskustvo iz 2022. godine "moglo bi učiniti ECB svesnijom rizika da inflatorna očekivanja izmaknu kontroli i spremnijom da brže podigne kamate ako energetski pritisci potraju", rekao je Fabio Balboni, glavni ekonomista za evrozonu u HSBC.
Tržišta su uverena da će ECB morati da reaguje, pa se klade na jedno ili dva povećanja kamata ove godine. Međutim, samo sedam odsto učesnika u Bloombergovoj anketi analitičara predviđa bilo kakvo zaoštravanje monetarne politike.
Rat na Bliskom istoku mrsi konce svetskim bankarima / Bloomberg
Izgledi za povećanje veći su u Japanu, gde je rast cena već četiri godine iznad cilja centralne banke od dva odsto. Nakon što, verovatno, ostane po strani u četvrtak, povećanje u aprilu nije isključeno, rekli su ovog meseca ljudi upoznati sa situacijom. Japan, kao i veliki deo Azije, snažno zavisi od uvoza nafte sa Bliskog istoka, pri čemu više od 80 odsto pošiljki koje prolaze kroz Ormuski moreuz ide ka istoku. To znači da bi dugotrajan period visokih cena nafte mogao skupo da košta i inflaciju i ekonomski rast.
Prema modelu koji su razvili Bhargavi Sakthivel i Ziad Daoud iz Bloomberg Economicsa, jednomesečna blokada pogurala bi cenu brenta ka 105 dolara po barelu, dok bi tromesečna blokada mogla da podigne vrhunac cena na oko 164 dolara. "Ormuz će odrediti kako će se stvari razvijati", rekao je Carsten Klude, glavni ekonomista u M.M. Warburg & Co. "To usko grlo je realno. Ko ga ignoriše, ignoriše najvažniji kanal prenošenja ove krize."
Verovatno će ove nedelje biti i ponekih neposrednih poteza sa kamatama. Ekonomisti procenjuju da bi posledice sukoba s Iranom mogle navesti Australiju da podizanje kamata, koje je bilo očekivano u maju, pomeri već na utorak, nastavljajući ciklus zaoštravanja koji je počeo u februaru.
"Centralne banke će ostati restriktivne dok god postoji pretnja inflatornih posledica rata", kaže Thierry Wizman, globalni strateg za devize i kamate u Macquarie Groupu. "Očekujemo da takav 'jastrebovski' stav potraje čak i nakon završetka sukoba."
U drugim delovima sveta, čini se da će Brazil u sredu smanjiti kamate, podstaknut usporavanjem rasta krajem prošle godine i troškovima zaduživanja koji su blizu dvodecenijskog maksimuma. Ipak, monetarno popuštanje sada bi moglo da bude postepeno, a tržišta su podeljena oko obima ovogodišnjeg smanjenja nakon što je jedan zvaničnik rekao da centralna banka "ne može da ignoriše" posledice rata. Ova dva primera pokazuju kako rat u Iranu zatiče ekonomije u različitim fazama ekonomskog ciklusa, što zahteva različite odgovore koji mogu imati značajne posledice po valute.
Tokovi kapitala ka sigurnim utočištima već podižu vrednost dolara i švajcarskog franka, a pritisak na franak verovatno će navesti Švajcarsku nacionalnu banku (SNB) da pojača upozorenja o intervencijama na tržištu.
Zvaničnici Banke Japana suočavaju se sa suprotnim problemom, jer priznavanje ekonomskih rizika može dodatno oslabiti jen. Valuta se već kreće blizu nivoa od 160 jena za dola, što je granica koja je izazvala intervenciju 2024. godine. Devizni kurs predstavlja problem i u Indoneziji, gde će subvencije za gorivo verovatno ublažiti ubrzanje inflacije, ali uz rizik povećanja budžetskog deficita u trenutku pojačanih fiskalnih briga. To bi moglo da podstakne odliv kapitala i oslabi napore centralne banke da održi stabilnu valutu.
S obzirom na to da rat otvara čitav niz izazova, i odgovori zvaničnika razlikovaće se među ekonomijama i regionima. U nedostatku jasnog odgovora na pitanje kada će borbe prestati, najvažnije je ostati fleksibilan, poručuju iz International Monetary Funda.
"Ako se novi sukob oduži, on ima jasan potencijal da utiče na raspoloženje na tržištima, rast i inflaciju, stvarajući nove izazove za kreatore politika", rekla je generalna direktorka Kristalina Georgieva. "U ovom novom globalnom okruženju, treba razmišljati i o nezamislivom - i pripremiti se za to."
.webp){kind=icon}
