ECB zadržala kamate na dva odsto šesti put zaredom

Evropska centralna banka (ECB) zadržala je kamatne stope nepromenjenim šesti put zaredom, nastojeći da dobije jasniju sliku o tome koliko će rat u Iranu uticati na inflaciju i privredu.

Depozitna stopa ostala je na dva odsto u četvrtak, kako su i predviđali svi analitičari u Bloombergovoj anketi. Zvaničnici ponovo nisu dali smernice o budućim potezima, ponavljajući da će odlučivati o tome "od sastanka do sastanka", na osnovu pristiglih podataka.

Ipak, zaoštrili su ton kada je reč o rizicima za evrozonu. "Rat na Bliskom istoku učinio je izglede znatno neizvesnijim - mogao bi dodatno ubrzati inflaciju, dok istovremeno slabi izglede za privredni rast", navela je ECB u saopštenju. "Rat će imati značajan uticaj na kratkoročnu inflaciju kroz više cene energije, dok će srednjoročne implikacije zavisiti i od intenziteta i trajanja sukoba, kao i od toga kako cene energije utiču na potrošačke cene i ekonomiju."

 

Iako su SAD obećale da će obezbediti brz kraj rata, nasilje eskalira napadima na ključnu energetsku infrastrukturu, dok su donosioci odluka zasedali već u punoj pripravnosti. Najnoviji potres na tržištima nafte i gasa podstakao je očekivanja investitora da će ECB ove godine morati da poveća troškove zaduživanja.

Zvaničnici su u boljoj poziciji nego kada je Rusija izvršila invaziju na Ukrajinu 2022. godine. Ipak, neki već pominju mogućnost povećanja stopa, iako izgledi za privrednu aktivnost ostaju krhki, što podstiče strahove od stagflacije.

Novi kvartalni izveštaj ECB ukazuje na brži rast inflacije i sporiji ekonomski rast, iako analitičari smatraju da je njegova vrednost ograničena, jer bi mnogi osnovni parametri mogli poticati iz perioda pre izbijanja rata. Posebna analiza sugeriše da bi "dugotrajan poremećaj u snabdevanju naftom i gasom doveo do toga da inflacija bude iznad, a rast ispod osnovnih projekcija", navodi ECB.

Kompletni scenariji biće objavljeni u 15.45 sati u Frankfurtu, zajedno sa projekcijama.

 

I druge velike centralne banke zauzele su pristup "čekaj i vidi": Banka Engleske i Banka Japana zadržale su referentne stope nepromenjenim ranije u četvrtak, nakon što je Fed u sredu takođe ostavio iste stope.

Koliko će Evropa biti pogođena sukobima zavisi pre svega od njihovog trajanja, što je i dalje najveća nepoznanica. Evropska unija (EU) upozorila je da bi inflacija mogla premašiti tri odsto u 2026. godini, ako se cena brent zadrži na oko 100 dolara po barelu, a cene gasa ostanu povišene duže. Neki ekonomisti procenjuju da bi mogla porasti i iznad četiri odsto, ukoliko problemi potraju.

                      

Odluke Feda i Evropske centralne banke analizirali smo s analitičarem Bloomberg Adrije Rudijem Lukačićem. Na pitanje šta će biti najveći izazovi za Fed do kraja godine - inflacija ili nešto drugo, Lukačić ocenjuje da se centralna banka SAD nalazi u izuzetno kompleksnoj poziciji. "Do kraja godine Fed će morati da balansira između pritisaka američke administracije da nastavi sa snižavanjem kamatnih stopa i rizika od ponovnog ubrzanja inflacije usled eskalacije sukoba na Bliskom istoku. Istovremeno, moraće da uzme u obzir stanje američke ekonomije i tržišta rada, koje je početkom godine počelo da pokazuje znake usporavanja. Zbog toga nas očekuje delikatan nastavak godine, u kojem će svaka odluka u velikoj meri zavisiti od pristiglih ekonomskih podataka", ističe on. Kada je reč o Evropi, Lukačić očekuje da Evropska centralna banka zadrži kamatne stope blizu neutralnog nivoa, uz eventualne promene monetarne politike tek krajem godine, u zavisnosti od kretanja inflacije. "ECB, slično kao i Fed, upozorila je da bi u kratkom roku moglo doći do rasta inflacije usled eskalacije sukoba na Bliskom istoku. Ipak, evropska ekonomija trenutno je u nešto povoljnijoj poziciji - inflacija se već duže kreće oko ciljanih dva odsto, a privreda pokazuje određenu otpornost uprkos spoljnim pritiscima. Dodatni podsticaj dolazi iz snažnog fiskalnog stimulusa u Nemačkoj, koji bi mogao da podstakne novi ciklus rasta u evrozoni."

  

Predsednica ECB Christine Lagarde izneće svoje stavove na konferenciji za medije u 14.45, pre nego što otputuje u Brisel na samit EU posvećen situaciji na Bliskom istoku. Dok Lagarde i drugi zvaničnici ističu da neće dozvoliti ponavljanje prethodnog inflatornog šoka, većina se takođe protivi ishitrenim potezima. Ukazuju na razlike u odnosu na period pre četiri godine, kada je odložena tražnja nakon pandemije podigla potrošnju, a troškovi zaduživanja bili su ispod nule. Investitori trenutno uračunavaju više od dva povećanja kamata od po 0,25 procentnih poena u 2026, dok se ekonomisti ne slažu s tim i očekuju da neće biti promena sve do 2027.

Banka za međunarodna poravnanja (engl. Bank for International Settlements) upozorava da bi dugotrajan rat mogao uzdrmati finansijska tržišta, povećati troškove za vlade i destabilizovati inflatorna očekivanja. Ipak, zbog neizvesnosti oko toga kada će se situacija u Iranu smiriti, Međunarodni monetarni fond (MMF) savetuje zvaničnicima da ostanu fleksibilni.

 

- U pisanju pomogli Alessandra Migliaccio, Daniel Hornak, Kristian Siedenburg, Barbara Sladkowska, Dara Doyle, Patrick Donahue, Harumi Ichikura, Joel Rinneby, Nick Heubeck, Angela Cullen, Kamil Kowalcze, Alice Atkins, William Horobin i James Regan.

 

(Tekst dopunjen izjavama Rudija Lukačića.)