ECB smanjila ključnu kamatnu stopu za 25 baznih poena na 2,5 odsto

Evropska centralna banka (ECB) šesti put je od juna 2024. smanjila ključnu kamatu na 2,5 odsto, kako se i očekivalo.

Analitičari koje je ranije anketirao Bloomberg gotovo jednoglasno su predviđali smanjenje kamate za četvrtinu procentnog poena, na 2,5 odsto. Ipak, mišljenja o daljem toku događaja su podeljena. Dok neki smatraju da neće biti rezova ubuduće, drugi smatraju da bi referentna kamatna stopa mogla da padne na čak jedan odsto, početkom 2026. godine.

"Upravno veće je u četvrtak odlučilo da smanji tri ključne kamatne stope ECB za 25 baznih bodova. Odluka o smanjenju kamatne stope na novčani depozit, odnosno stope kojom upravno veće usmerava stanovište monetarne politike, zasniva se na novoj oceni inflacionih izgleda, dinamike bazne inflacije i jačine transmisije monetarne politike", saopšteno je.

Takođe je rečeno da dezinflacija dobro napreduje, a da se inflacija, uglavnom, kreće u skladu s očekivanjima stručnjaka Evrosistema. 

 

 

"Stručnjaci sada predviđaju da će ukupna inflacija prosečno iznositi 2,3 odsto u 2025. godini, 1,9 odsto u 2026. i dva odsto u 2027. godini. Ukupna inflacija je revidirana naviše za ovu godinu, zbog snažnije dinamike cena energije", saopšteno je. Kada je reč o baznoj inflaciji, koja isključuje hranu i energiju, stručnjaci predviđaju prosečnu stopu od 2,2 odsto u 2025, zatim 2,0 odsto u 2026. i 1,9 odsto u 2027. godini.

Kako se ocenjuje, većina mera bazne inflacije upućuje na to da će se inflacija stabilizovati, i to u skladu sa ciljem od dva odsto.

Christine Lagarde, predsednica ECB, dalje vidi dezinflaciju u evrozoni "na dobrom putu", ali sada očekuje da će se rast cena vratiti na cilj tek početkom 2026. godine, umesto 2025.

"Cilj da inflacije dostigne 2 odsto biće ispunjen tek početkom 2026. godine, dakle kasnije nego što je ranije bilo predviđeno", rekla je Lagarde.

Ona je ponovila je da kreatori politika neće unapred obećavati određeni pravac kretanja kamatnih stopa, jer se okolnosti "dramatično" menjaju iz dana u dan.

"Svi ćemo morati da budemo izuzetno pažljivi – moraćemo da budemo agilni i da reagujemo na podatke,“ rekla je Lagarde novinarima u Frankfurtu. "Ako podaci pokažu da je najprikladniji monetarni potez smanjenje, doći će do smanjenja. Ako, s druge strane, podaci ukažu da je najbolja odluka ne smanjivati stope, tada će uslediti pauza."

 

 

Monetarna politika postaje znatno manje restriktivna, jer smanjenje kamatnih stopa čini novo zaduživanje jeftinijim za preduzeća i domaćinstva, a rast zajmova je u porastu. Istovremeno, prepreka ublažavanju uslova finansiranja dolazi od prošlih povećanja kamatnih stopa koja se još uvek prenose na postojeći kreditni portfelj, a ukupno pozajmljivanje ostaje slabo, piše Bloomberg.

 

 

ECB u svojoj belešci pominje i efekat Trumpa, navodeći da su "visoka nesigurnost u trgovinskoj politici" i "šira politička nesigurnost" razlozi za niži izvoz i krhkost investicija u njenim prognozama.

Na sednici, međutim, nisu direktno pominjana značajna geopolitička dešavanja poslednjih dana. Podsetimo, EU je predložila plan za odbranu vredan 150 milijardi evra, jer se Trump povlači i pauzira vojnu pomoć Ukrajini, a istovremeno želi da ostvari bliže odnose s Rusijom i pokreće trgovinski rat.

Međutim, Savet guvernera navodi da će "posebno u trenutnim uslovima povećane nesigurnosti, pratiti pristup zasnovan na podacima i (o monetarnoj politici) odlučivati na osnovu svakog sastanka".

U vezi sa ekonomskom situacijom, ECB ističe da bi evrozona trebalo da i dalje koristi rast stvarnih prihoda i slabljenje efekata povećanja kamatnih stopa kao "ključne pokretače" potražnje.

 

 

 

Trenutno nema komentara za vest. Ostavite prvi komentar...

Ostavi komentar