EU predlaže plan za odbranu vredan 150 milijardi evra jer se Trump povlači

Evropska unija (EU) predložiće pozajmice od 150 milijardi evra (158 milijardi dolara), kako bi povećala izdvajanja za odbranu, dok se blok prilagođava naglom povlačenju američke bezbednosti sa kontinenta pod vođstvom predsednika Donalda Trumpa.

Nakon decenija nedovoljnih ulaganja, predsednica Evropske komisije (EK) Ursula von der Leyen izjavila je da EU planira da aktivira mehanizam koji bi omogućio zemljama da koriste svoje nacionalne budžete za dodatna ulaganja u odbranu u iznosu od 650 milijardi evra tokom četiri godine, bez pokretanja budžetskih kazni.

U kombinaciji sa novim pozajmicama za ulaganja u odbranu, Von der Leyen je navela da bi za paket moglo da se izdvoji gotovo 800 milijardi evra - ako vlade potpuno iskoriste novi prostor za manevrisanje.

"Nalazimo se u eri ponovnog naoružavanja", izjavila je ona novinarima u Briselu u utorak. "Evropa je spremna da značajno poveća svoja ulaganja u odbranu."

Evro je porastao za 0,3 odsto, dostigavši vrednost od 1,0521 dolara, što je najviši nivo od 26. februara, nakon najava Von der Leyen. Evropske obveznice su smanjile ranije dobitke, sa prinosom na desetogodišnje nemačke obveznice kojima se trgovalo oko 2,46 odsto, u poređenju sa oko 2,43 odsto pre ove vesti.

Svaka inicijativa za novo zaduživanje EU moraće da dobije podršku svih 27 članica, što predstavlja značajnu prepreku. Nemački pobednik na izborima, Friedrich Merz, najavio je da bi mogao biti otvoren za takve planove, dok je mađarski premijer Viktor Orban naznačio da bi mogao da ih blokira.

 

EU je prethodno uspela da zaobiđe Orbanovo protivljenje, kako bi održala podršku Ukrajini u poslednjim mesecima, ali je stav mađarskog lidera postao čvršći nakon Trumpove pobede.

Evropa nastoji da izdvoji stotine milijardi evra za dodatno finansiranje kako bi nastavila podršku Ukrajini u ključnom trenutku, posebno nakon što je Trump naredio pauzu u svim vojnim angažmanima Kijevu. Von der Leyen je to označila kao "decenijski moment" i ranije izjavila da EU ima potrebu da ulaže u odbranu u iznosu od oko 500 milijardi evra u narednoj deceniji.

"Ovo je u suštini pitanje boljeg trošenja i zajedničkog trošenja, a govorimo o panevropskim kapacitetima, kao što su, na primer, odbrana od vazdušnih napada i raketa, artiljerijski sistemi, rakete i municija, dronovi i sistemi za borbu protiv dronova, ali i za rešavanje drugih potreba, od sajber-bezbednosti do vojničke mobilnosti, na primer", izjavila je.

 

Akcije odbrambenih kompanija ponovo su porasle u utorak, jer su se investitori kladili da će evropske zemlje morati da nastave sa povećanjem vojnih izdvajanja. Thales SA je porasla za 11 odsto, Dassault Aviation za pet odsto, a Leonardo SpA za 2,3 odsto. Ovaj sektor je porastao gotovo 20 odsto samo ove nedelje.

Taj predlog će se razmatrati na vanrednom sastanku lidera EU u četvrtak, iako je malo verovatno da će se saglasiti oko predloženog paketa vojne pomoći Ukrajini u iznosu od 20 milijardi evra. Najnoviji nacrt zaključaka samita, u koji je Bloomberg imao uvid, ne sadrži konkretne inicijative, već samo "poziva na hitno intenziviranje napora".

Od lidera se očekuje da procene svoje ideje za koje se zalažu i zaduže Komisiju, izvršni organ EU, da nastavi rad na njima pre nego što konkretni predlozi budu predstavljeni već na narednom sastanku 21. i 22. marta, prema izvorima upoznatim sa situacijom, koji su želeli da ostanu anonimni.

Mnoge zemlje EU, uključujući Francusku i Italiju, suočavaju se s izazovnim budžetskim situacijama i nemaju mnogo fiskalnih kapaciteta za drastično povećanje zaduživanja.

Nacrt je, takođe, sadržao druge opcije, kao što su mobilizacija privatnog finansiranja putem tržišta kapitala, olakšano korišćenje nekih EU fondova za potrebe odbrane ili proširenje praksi pozajmljivanja Evropske investicione banke (EIB), kako bi bili obuhvaćeni neki vojni projekti koji su trenutno isključeni.

- U pisanju teksta pomogli Greg Ritchie, Blaise Robinson i Alberto Nardelli.