ECB spremna da ponovo smanji kamate, ali tenzije stvaraju podele

Evropska centralna banka je spremna da smanji kamatne stope po šesti put od juna, iako nestabilna ekonomska situacija stvara podele po pitanju toga kojim putem treba ići sa troškovima zaduživanja.

Analitičari koje je anketirao Bloomberg gotovo jednoglasno predviđaju smanjenje kamatne stope za četvrtinu procentnog poena, na 2,5 odsto, u četvrtak. Međutim, mišljenja se drastično razlikuju oko toga šta će se dešavati posle: neki ne očekuju dalja smanjenja, dok drugi smatraju da bi referentna kamatna stopa mogla da padne čak na jedan odsto početkom 2026. godine.

Bloomberg

 

Ove oštre razlike odražavaju slabljenje jedinstva među samim zvaničnicima. Do sada nije bilo većih nesuglasica u vezi sa monetarnim popuštanjem, a sada se stavovi razlikuju u pogledu toga da li bi inflacija mogla da bude previsoka ili preniska, kao i koliku podršku treba pružiti ekonomiji regiona koja se suočava sa problemima.

Dodatnu konfuziju izazivaju posledice iznenadne odluke SAD da povuče vojnu podršku Ukrajini i Evropi, što je pokrenulo žurbu za ponovnim naoružavanjem, i što će dovesti do stotinu milijardi evra troškova u regionu u narednim godinama. Evropski lideri će dodatno razmatrati to pitanje na samitu u četvrtak u Briselu.

"Odluka ovog četvrtka treba da bude jednostavna, ali diskusije unutar Upravnog saveta će nesumnjivo postati intenzivnije", izjavila je Sonja Marten, šef istraživanja valuta i monetarne politike u DZ Bank. "Ovo bi mogla biti poslednja 'jasna' odluka Evropske centralne banke ove godine."

Najava kamatnih stopa očekuje se u 14.15 u Frankfurtu. Predsednica Christine Lagarde održaće konferenciju za novinare 30 minuta kasnije.

Kamatne stope

Dok su političari, uključujući članicu Izvršnog odbora Isabel Schnabel, pozivali ECB da započne raspravu o pauzi u smanjenju kamatnih stopa, ili da ih potpuno zaustavi, čini se da niko nije snažno protiv ovonedeljne odluke.

Ako se to dogodi, ublažavanje od juna dostiglo bi 150 baznih poena - dvostruko više od onoga što je Banka Engleske postigla tokom svog ciklusa smanjenja i takođe više od 100 baznih poena koje su sprovele Federalne rezerve.

Nesuglasice unutar ECB se pojačavaju, delimično zbog toga koliko monetarna politika ograničava ekonomiju. Schnabelova "više nije sigurna da li je politika još uvek restriktivna". Yannis Stournaras iz Grčke smatra da "smo definitivno još uvek na restriktivnoj teritoriji".

Zvaničnici se slažu da kamatne stope treba da se dovedu na nivoe koji više ne ograničavaju aktivnost, što se naziva neutralnim nivoom. Međutim, samo nekoliko njih je iznelo ideju da se kamatne stope još više smanje kako bi se stimulisala potražnja. Iako je nedavna studija osoblja ECB postavila neutralni nivo između 1,75 odsto i 2,25 odsto, oni koji se zalažu za radikalniji stav, smatraju da bi on mogao biti viši.

Komunikacija

Analitičari i investitori će se fokusirati na to da li će ECB i dalje opisivati politiku kao restriktivnu. Uklanjanje te formulacije iz ovomesečne izjave već je viđeno kao opcija nakon sastanka u januaru.

Ostajanje pri tome značilo bi da će kamatne stope biti dalje smanjene, a naredno smanjenje verovatno će uslediti u aprilu. Uklanjanje ovog izraza postavilo bi temelje za pauzu, možda već sledećeg meseca, ali bi neki to mogli interpretirati kao kraj ciklusa smanjenja.

 

Verovatno je najizvesniji ishod kompromis. To bi podrazumevalo izmene, ali bez potpunog uklanjanja, jer se očekuje da će ECB i Lagarde izbegavati davanje čvrstih smernica s obzirom na nepredvidivu globalnu situaciju.

"Makroindikatori brzo mogu postati zastareli u trenutno vrlo brzom i ponekad haotičnom političkom okruženju", rekao je Carsten Brzeski, šef makroistraživanja u ING-ju. "Zbog toga je najbolji pristup ECB da donosi odluke na osnovu trenutne situacije."

Geopolitika

Zadatak ECB dodatno komplikuje i to što se geopolitičko okruženje brzo menja. Zaoštravanje trgovinskog rata predsednika Donalda Trumpa i posledice njegove odluke da preispita američke bezbednosne saveze predstavljaju glavne izazove za čelnike.

Iako se carine generalno smatraju negativnim za ekonomske izglede Evrope, uticaji na inflaciju su manje jasni. Mogu postojati koristi od rasta ako kontinent poveća vojne izdatke i ako budući kancelar Friedrich Merz bude insistirao na velikim infrastrukturnim ulaganjima u Nemačkoj. 

Lideri EU sastaju se u četvrtak u Briselu kako bi razgovarali o dodatnoj vojnoj pomoći Ukrajini, kao i o planovima za jačanje kapaciteta svojih oružanih snaga. Stournaras iz Grčke je prošle nedelje rekao da "ako postoji zajednički cilj EU da poveća izdatke za odbranu, možemo razgovarati o tome šta ECB može da učini kako bi podržala taj cilj".

Ekonomisti iz Allianza upozorili su da bi, ako veći budžetski deficit ugrozi održivost duga i izazove širenje razlike u prinosima na državne obveznice, ECB mogla ponovo da pokrene velike otkupne programe obveznica putem svog Instrumenta za zaštitu prenosa.

Prognoze

Analitičari očekuju samo marginalne promene u kvartalnim projekcijama ekonomskog rasta i inflacije, što podržava ukupnu procenu ECB da je rast potrošačkih cena na dobrom putu da dostigne dva odsto i da su uslovi za oporavak evrozone postavljeni.

Međutim, prosečna inflacija za 2025. godinu, međutim, mogla bi da bude revidirana u odnosu na decembarsku prognozu od 2,1 odsto, uglavnom zbog viših troškova energije.

Bloomberg

 

Jens Eisenschmidt iz Morgan Stanleyja, bivši ekonomista ECB, očekuje da će ažurirani podaci pokazati da će rast cena tek u prva tri meseca 2026. godine doći do cilja, umesto ove godine, kako je prethodno bilo predviđeno.

Iako je inflacija bila samo nešto iznad očekivanja analitičara, ona je usporila na 2,4 odsto u februaru sa 2,5 procenata u prethodnom mesecu, dok je prateći indikator usluga pao na 3,7 odsto.

 

Trenutno nema komentara za vest. Ostavite prvi komentar...

Ostavi komentar