Evropska centralna banka (ECB) je na monetarnoj sednici u četvrtak po peti put snizila ključne kamatne stope za 25 baznih bodova. U Frankfurtu su pod pritiskom da smanje ključne kamatne stope kako bi podstakli privredu koje stagnira dok se inflacija približava ciljanim dva odsto.
"Odluka se zasniva na ažuriranoj proceni inflacijskih izgleda, dinamici bazne inflacije i moći prenosa monetarne politike", napisala je ECB.
Proces dezinflacije odvija se prema očekivanjima. Inflacija je nastavila da se kreće u skladu s projekcijama stručnjaka i očekuje se da će se ove godine vratiti na srednjoročni cilj od dva odsto. Većina pokazatelja pokazuje da će se inflacija trajno stabilizovati oko ciljanih dva odsto'', rekla je predsednica ECB-a Christine Lagarde.
Opširnije
Tržišta u pripravnosti zbog današnje odluke ECB o kamatama
Kamatne stope, iako smanjene u više navrata u 2024, i dalje su u restriktivnoj zoni i ograničavaju zaduživanje preduzeća i domaćinstava.
pre 18 sati
Davos 2025: Očekuje se dalji pad kamata, američke carine vrebaju Evropu
Nemački ministar finansija Kukies odgovorio je na pitanje o kritici svoje vlade o UniCreditovoj potrazi za zajmodavcem Commerzbank sa sedištem u Frankfurtu.
22.01.2025
Preokret na tržištu - zašto euribor raste
ECB će ovog meseca odlučivati o visini ključnih kamatnih stopa koje indirektno utiču na euribor.
09.01.2025
ECB nastavila s rezovima, kamate ponovo smanjene za 0,25 odsto
Evropska centralna banka (ECB) u četvrtak je po četvrti put ove godine smanjila kamatne stope, a cene zaduživanja biće niže za 25 baznih poena.
12.12.2024
"Inflacija u Evropskoj uniji (EU) ostaje visoka uglavnom zato što se plate i cene u nekim delatnostima nastavljaju s velikim kašnjenjem prilagođavati prošlom inflacijskom skoku. Ali očekuje se umeren rast plata.''
"Nedavna smanjenja kamatnih stopa od strane ECB-a postupno smanjuju cene novih zajmova za kompanije i domaćinstva. U isto vreme, uslovi finansiranja nastavljaju da se pooštravaju, takođe zato što je monetarna politika i dalje restriktivna", dodaje.
''Privreda se i dalje suočava s vetrovima, ali rastući realni prihodi i postupno slabljenje učinaka stroge monetarne politike trebalo bi da podrži povećanje potražnje. Veće ECB-a odlučno je da osigura da se inflacija održivo stabilizuje na svom srednjoročnom cilju od dva odsto'', rekla je Lagardova. Dodala je da prietnja u svetskoj trgovini predstavlja pretnju evropskoj privredi. Istakla je i rat u Ukrajini i ekstremne vremenske pojave.
Sledeći monetarni sastanak ECB-a održaće se se 5. i 6. marta u Frankfurtu. Prema tržištima, verojatnost daljnjeg smanjenja kamata u martu je velika – više od 85 odsto. Uslovi zaduživanja su pooštreni, pokazuje nedavna analiza zajmova ECB-a. To je uglavnom zbog veće percepcije rizika banaka u Nemačkoj i Francuskoj zbog političkih neizvesnosti.
Uslovi stambenih kredita nisu se bitno promenili nakon nekoliko kvartala popuštanja. Banke su pooštrile uslove potrošačkih kredita.
Očekivano smanjenje ključnih kamatnih stopa ECB-a naglašava rastuću divergenciju monetarne politike s američkim Fedom, koji je zadržao kamatne stope između 4,25 i 4,50 odsto. Predsednik Feda Jerome Powell ponovio je da im se ne žuri s daljim smanjenjem kamatnih stopa i naglasio otpornost američke ekonomije.
Bruto domaći proizvod (BDP) evrozone stagnirao je u četvrtom tromesečju 2024. godine, pokazuju podaci Eurostat. Privrede Njemačke (-0,2 posto) i Francuske (-0,1 posto) su se smanjile, što je ojačalo očekivanja o daljem smanjenju kamatnih stopa ECB-a. Ekonomija evrozone stala je u četvrtom tromesečju 2024. jer su Nemačka i Francuska, dva najveća ekonomiska bloka, zabeležile smanjenje veće od očekivanog. Zabrinutost zbog stalne ekonomske slabosti raste.
Prema preliminarnim podacima koje je danas objavio Eurostat, bruto domaći proizvod (BDP) u evrozoni ostao je nepromenjen u odnosu na prethodni kvartal. To je značajno usporavanje u odnosu na rast od 0,4 odsto zabeležen u trećem tromesečju i ispod rasta od 0,1 odsto koji su predviđali analitičari. Ovo je najslabiji rast od četvrtog kvartala 2023.
U EU je BDP na tromesečnom nivou porastao za 0,1 odsto. Na godišnjem nivou sezonski prilagođeni BDP u evrozoni porastao za 0,9 odsto, a u EU za 1,1 odsto.